Ekipa Radio-televizije Republike Srpske /RTRS/položila je vijenac na spomenik “Zašto?” u beogradskom Tašmajdanskom parku u znak sjećanja na 16 radnika Radio-televizije Srbije /RTS/ koji su stradali na svojim radnim mjestima 1999. godine u zločinačkom NATO bombardovanju. U znak sjećanja na stradale kolege ekipa malog fudbala RTRS-a učestvovaće u memorijalnom turniru u malom fudbalu “Igrajmo za 16”, koji se u organizaciji RTS-a odigrava u Pasko areni. Kapiten ekipe RTRS-a Milorad Arlov izjavio je da ta ekipa na turniru, koji se održava 19 godina, učestvuje osmi put. “Veoma nam je drago što nas RTS, naša bratska kuća poziva još od 2011. godine da našim prisustvom odamo počast žrtvama zločinačkog NATO bombardovanja 1999.

U kući na samoj administrativnoj liniji u prvim satima Vaskrsa od Nato bombi stradali jedanaestomesečna Bojana i njen otac Božina Tošović. Devojčica poginula u očevom naručju… Dan uoči Vaskrsa, selo je bilo puno ljudi. Ne samo meštana već i raseljenih sa Kosmeta koji su tu nadomak administrativne linije kod rođaka i prijatelja pronašli utočište. Iako su nas i do tada bombardovali, nadali smo se da će nas barem za Vaskrs poštedeti. Ali, na žalost, to Vaskršnje jutro nam je bilo jedno od najtežih tokom bombardovanja. Časlav Milošević, kaoi ostali žitelji Merdarane zaboravlja Vaskrs 1999. godine, kada je ovo kuršumlijsko selo na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom tokom Nato bombardovanja zasuto

Ćurprija  – Građani Ćuprije, danas su obeležili 19 godina, od bombardovanja ovog gradića na Velikoj Moravi koje je NATO avijacija prvi put izvela u 00,40 sati 8. aprila, kada je sa 11 projektila razoren centar grada.   Posledice NATO agresije vidljive su i danas na brojnim objektima: Kasarni vojske, zgradi Elektrodistribucije, robnoj kući u centru grada… . Obeležavanje su upriličili sami građani, oni koji su u ovom napadu izgubili najviše: kuće, stanove i drugu imovinu i bili ranjeni, evakuisani i raseljeni u nužni smeštaj.   Razaranje je bilo takvo, tvrde Ćupričani, da ga ovaj gradić „nije doživeo u preko sedam vekova dugoj istoriji”. Tada je potpuno srušeno 30 individualnih kuća i 70

Pripadnici 126. brigade vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja su na Maljenu odali poštu poručnicima Željku Savičiću i Siniši Radiću koji su stradali 6. aprila 1999. godine, saopštila je Vojska Srbije. Zamenik komandanta 126. brigade VOJIN pukovnik Dragan Radovanović, podsetio je prisutne na živote poručnika Radića i Savičića i trenutak kada su hrabro stradali obavljajući dužnost. U crkvi podignutoj na mestu pogibije, na Kraljevom stolu, parastos je služio episkop valjevski Milutin. Na spomen-obeležje poginulim pripadnicima 126. brigade VOJIN cveće su položile porodice, kolege iz brigade, delegacije Komande Ratnog vazduhoplovstva i PVO, SUBNOR-a, Grada Beograda i opština Surčin i Požega. Autor: Autor: M.G. Izvor: POLITIKA Vezane vijesti: Našli smo Enisa, heroja sa Košara „Ostao

Piše: Mira Kankaraš Trklja Tek 20 godina od sankcija, Ambasada SAD u Beogradu je pozvala srpske firme čija su sredstva bila zarobljena u Americi da joj se jave. Sa isplatom onog što je ostalo počeli su krajem prošle godine. To je tek deo prvog čina ekonomskog genocida koji nad Srbijom traje od 1992, kaže ekonomista Zoran Vujović. Trebalo je da prođe 18 godina pa da domaća naučna i stručna javnost ukaže da je NATO agresijom na Srbiju načinjen ekološki genocid. Ovih dana je ekonomista Zoran Vujović promovisao termin ekonomski genocid, kome je, po njegovom mišljenju, Srbija izložena još od 1992, kada su uvedene sankcije UN. Njihovo ukidanje nije, međutim, označilo

Gradonačelnik Novog Sad Miloš Vučević položio je venac na spomen-obeležje kod Varadinskog mosta, povodom 19.godišnjice pogibije Olega Nasova u NATO bombardovanju Gradonačelnik Novog Sad Miloš Vučević položio je danas venac na spomen-obeležje kod Varadinskog mosta, povodom 19.godišnjice pogibije Olega Nasova u NATO bombardovanju, i naglasio da mostovi mogu biti obnovljeni, ali ljudski životi se nikad ne mogu vratiti. Vučević kaže da ne postoje reči koje mogu biti prikladne i da svojim značenjem iole nadomeste gubitke porodice, kao ni da dočaraju kroz šta su ljudi prolazili pre 19 godina. “Jedna od velikih životnih nepravdi, koja nas je zadesila te ratne 1999. godine, desila se upravo prvog dana aprila, kada se Olegov

NATO avijacija je na današnji dan prije 19 godina srušila most Maršala Tita, poznatiji kao Varadinski most preko Dunava u Novom Sadu. NATO bombarderi srušili su Varadinski most 1. aprila, 1999. godine u 5.05 časova. U tom trenutku most je prelazio dvadesetdevetogodišnji Oleg Nasov, koji je poginuo. Tri mjeseca kasnije njegova supruga rodila je sina kome je dala očevo ime. Nekoliko dana kasnije, u aprilu te godine, NATO avioni srušili su i preostala dva novosadska mosta preko Dunava – Most slobode i Žeželjev most. Most slobode srušen je na Veliku subotu po Gregorijanskom kalendaru, 3. aprila 1999. godine u 19.55 časova. Najduže je projektilima NATO avijacije odolijevao drumsko-željeznički Žeželjev most.

Darko Milošević je rođen 28. oktobra 1978. godine u Ljigu. Za vreme NATO agresije na SRJ nalazio se u stroju 125. motorizovane brigade, poginuo je u borbi sa ŠTS 5. maja 1999. u rejonu Košare. Darko je bio oličenje poštenog i časnog momka! Od prvog dana su svi bili na istoj talasnoj dužini. Do tog 5. maja su delili sve, ta klasa mart ’98 kada su došli u Peć na odsluženje vojnog roka. Takođe sa juncima i septembarcima… Umeo je u nekoj prilici da uz šeretski osmeh izusti njegovu prepoznatljivu uzrečicu „uh sunce ti jebem žarko!” Veseo, dobar i nasmejan… 05.05.1999. Rasa Košares To jutro smo bili raspoređeni na levom

Pukovnik Borivoje Orović, načelnik štaba legendarne 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, odlikovane Ordenom Narodnog heroja za doprinos odbrani zemlje od NATO agresije u intervjuu za Russia Beyond otkriva kako se njegova jedinica na Kosovu i Metohiji suprostavljala NATO avijaciji i albanskim pobunjenicima, da li su bili spremni za kopnenu agresiju NATO-a, kako je vojska pomagala lokalnom albanskom stanovništvu i kako su se u njegovoj jedinici borili ruski dobrovoljci. Jedno od glavnih žarišta albanske pobune na KiM bio je rejon Drenice. Upravo u tu oblast komanda Treće armije Vojske Jugoslavije 1999. godine uputila je iz Raške 37. brigadu Vojske Jugoslavije, pod komandom tada potpukovnika Ljubiše Dikovića, sadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Srbije. Za

Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je povodom obeležavanja godišnjice od NATO bombardovanja SR Jugoslavije rekla da skoro 20 godina kasnije niko još nije odgovarao zbog tog „varvarskog“ događaja, kao i da niko tim povodom nije zatražio oproštaj. Ona je podsetila da je kao povod za bombardovanje poslužio slučaj u Račku gde su Srbi navodno ubili albanske civile, iako je posle utvrđeno da je reč o albanskim borcima i teroristima koji su potom preobučeni u civilnu odeću. „Niko zbog toga nije odgovarao i niko nije zatražio oproštaj. Izgleda da traženje oprosta nije jača strana NATO-a. Prošlo je skoro 20 godina, a metodika zapadnih kolega i dalje je ostala neizmenjena. Zato postavljam pitanje stručnjacima centra ’Karnegi‘ — zar je moguće

Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore izražava javni protest zbog pokretanja disciplinskog postupka protiv učenika danilovgradske Gimnazije ,,Petar Prvi Petrović Njegoš” zato što su u školskom dvorištu na miran i dostojanstven način obilježili 24. mart, dan početka zločinačke agresije NATO na SRJ, saopštio je Radan Nikolić, predsjednik udruženja. „Očigledno je da se radi o politikom motivisanom ataku na lične slobode učenika, kojim se teško narušava ugled ove obrazovne ustanove koja je za svoj rad dobila najveća društvena priznanja“, naglasio je Nikolić i dodao: „Upozoravamo Natašu Latković, direktoricu Gimnazije da Pravilnik o načinu i postupku izricanja vaspitnih mjera za učenike gimnazije ne poznaje disciplinski prestup koji se učenicima stavlja

Nemački advokat Vilfrid Šmic: Tužio sam Bundestag zbog bombi bačenih na Srbiju bez saglasnosti SB UN. Na optuženičkoj klupi svi članovi parlamenta i vlade na čelu sa Šrederom Učešće u kapitalnom zločinu i priprema napadačkog rata – ovo je, u najkraćem, optužba nemačkog advokata Vilfrida Šmica, koji tuži Bundestag, odnosno saziv koji je 16. oktobra 1998. glasao da Bundesver, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, učestvuje u NATO agresiji na tadašnju SR Jugoslaviju. Šmic optužuje sve članove nemačkog parlamenta, kao i članove tadašnje vlade na čelu s Gerhardom Šrederom. Ovaj advokat pokrenuo je i potpisivanje peticije kojom će se od parlamenta Nemačke zahtevati da oformi posebno istražno telo, sa zadatkom da

Nikad nas oni nisu gledali kao ljude! Ni onda kada smo za njihove interese bili tek topovsko meso, ginuli na desetine hiljada za njihove ćefove, ni onda kada su na Vaskrs razarali naše gradove i ubijali sirotinju, ni pre 19 godina kada su mesecima nad nama činili neviđene zločine, ni dan danas kad se prema nama ponašaju kao prema stoci! Da nas i malo gledaju kao ljude, onda bi onomad ambasador Skot zastao barem na trenutak i odgovorio na pitanje novinara posvećeno godišnjici bombardovanja Srbije. Ne iz poštovanja prema  srpskim novinarima i srpskoj javnosti, nego iz pijeteta prema hiljadama Srba koje je njegova država, ni krive ni dužne pobila po

Brojni svetski državnici NATO alijanse i i tadašnje uticajne ličnosti podržale su bombardovanje SRJ. Ovo su neke od najpoznatijih izjava: Odluka o bombardovanju Srbije i Crne Gore doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Naredbu je američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Brojni svetski državnici NATO alijanse i i tadašnje uticajne ličnosti podržale su bombardovanje SRJ. Ovo su neke od najpoznatijih izjava: – Trebalo bi da bombardujete Srbe – papa Jovan Pavle Drugi. – Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista – Žak Širak. – Molim se da se vatra nebeska

Bratislav Miladinović, doktor Gaja iz Aleksinca u jednom trenu je izgubio tri najrođenija člana porodice Aleksinac – Kada vam život nanese bol, žal i tugu, pred vama su dve mogućnost: da izgubite veru u pravdu i Boga ili da nastavite da živite u nadi da će pravda biti zadovoljena ako ne na zemaljskom u nebeskom životu. Izabrao sam život i svoju dušu sačuvao, ovim rečima se sinoć svojim sugrađanima obratio Bratislav Miladinović, doktor Gaja iz Aleksinca kome su NATO bombe u jednom trenu ubile sestru Snežanu, oca Dragoljuba i majku Ljubicu a teško ranile ćerku Dijanu, sina Marka i suprugu Vukicu. – Živim i borim se da prevaziđem bol, borim

– Izvinjavam se zbog nelegalnih postupaka koje je moja zemlja počinila vašoj zemlji i vašem narodu. Molim se za to da se krivci jednog dana budu prinuđeni da odgovaraju pred sudom za svoje nečasne i odvratne zločine protiv vašeg naroda – poručio je srpskom narodu Amerikanac Čarls Keter, poznat po svom blogu i video snimcima kojima već godinama promoviše Srbiju, oglasio se povodom godišnjice NATO bombardovanja naše zemlje. U tekstu koji je postavio na svom Fejsbuk profilu, Amerikanac koji već godinama živi u Srbiji, podsetio je veliki broj svojih prijatelja i pratilaca na toj društvenoj mreži da je, na današnji dan, počelo bombardovnanje Srbije od strane zemalja članica Severnoatlantske alijanse.

Reporter “Novosti” u Aleksincu sa porodicom Nikolić na dan sećanja na žrtve NATO agresije koja se desila pre 19 godina. U jednom danu izgubila sam sestru, ujaka i ujnu, kaže Mirjana. Grad više puta bombardovan, poginulo 24 ljudi Devetnaest godina je prošlo, a ja i danas, čini mi se, mogu da čujem jauke i da osetim miris zgarišta od bombi koje su u trenu uništile pola Aleksinca, odnele pregršt nevinih života – kaže Aleksinčanka Mirjana Nikolić, koja je u NATO agresiji u jednom danu izgubila sestru, ujaka i ujnu. Drhtavim glasom Mirjana opisuje taj tragični dan: – Živeli su u Žitkovcu, ali sudbina ih je tog kobnog 5. aprila dovela