arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Oluja nas donela na Kosovo i Metohiju, sada nam preti nova! Prelomni dani za Srbe u Leposaviću

03.06.2025

Trideset godina čekam da ponovo imamo svoju kuću, dva rata i tri mesta boravka su iza nas. Tri decenije života u jednoj sobi po kolektivnim centrima. Sada kada mi je dete konačno proslavilo rođendan u pravom domu, žele da nam otmu ključeve našeg stana u Leposaviću. Doma koji smo godinama čekali, koji nam je dala naša država. Nemoćni smo. Ovo za Sputnjik priča Dragana Adžić, izbeglica iz Gline u Hrvatskoj, koja od Oluje živi na Kosovu i Metohiji: „Lično je njihov predsednik opštine Ljuljzim Hetemi pretio, rekao je mojoj majci da izađe iz stana koji je dobila i preseli se kod nas, ili će mene izbaciti sa troje dece iz mog stana“. Porodica

Zoran Radosavljević

26.03.2025

Avion Zorana Radosavljevića, MiG -29, prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice, ali su olupina i telo pronađeni odmah uveče od 16 i 17 godina starih dečaka nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine u rejonu Majevice, na teritoriji Republike Srpske. Zoran Radosavljević je rođen 26. februara 1965. godine u Prištini. Budući da mu je otac Svetozar bio vojno lice pri Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji, i da je zbog potrebe službe često menjao mesto stanovanja, Zoran se zajedno sa majkom Radojkom i sestrom Snežanom često selio. Detinjstvo je proveo širom stare Jugoslavije, preko Skoplja, Kruševca do Beograda. Završio je Osnovnu školu „Starina Novak“ u Beogradu. Još kao dete, maštao je da bude pilot, nešto kasnije

Darko Ristov Đogo: Nema više bilo šta da se napiše

01.09.2024

Prosto nema. Pišem ovaj tekst u nedjelju, 1.9.2024, nakon Svete Liturgije, suočen sa pritiskom sopstvene savijesti, nemoćan kao jedinka da bilo šta učinim, nemoćan da gledam konačne dane kosovske izdaje naše zavjetne zemlje i najhrabrijih od svih Srba – onih koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Pokušavao sam da živim dostojno kosovskog zavjeta. Da izrodimo Jelena i ja četvoro djece, svi rođeni na carski rez, svi – koliko smo znali i umjeli – vaspitavani u duhu svete vjere i zavjetnog Predanja, svi okrenuti oslobođenju i ujedinjenju svih srpskih zemalja a najprije Kosova i Metohije. Pokušavao sam – ponekad samo uspjevao da stignem i postignem, da pomognem riječju

GORAN LUČIĆ: SVIJEĆA ZA MILICU

11.01.2024

Veče koristim da šetam Tašmajdanom. To mi je vrlo draga beogradska bašta, još se čvrsto vjeruje da su zapravo ovdje spaljene mošti Svetog Save. Ispod Tašmajdana su mreže podzemnih skloništa i tunela, ovdje su i njemačke trupe imale svoje zaklone tokom Drugog sv.rata. – Imate li upaljač? – izbaci me iz dubokog nutarnjeg lutanja momak sa sportskom torbom. Izgledao je kao da se vraća sa treninga. Kiša sipi a on pokisao na ulici djeluje malo čudno. – Ne pušim. – odgovaram hladno. Pun mi je princip ovakvih likova što duvan uživaju a vatru traže po ulici… Nosi frajeru ‘lulicu uz guzicu’, što bi se seoski dolje kod nas odbrusilo. Zaustavljam

NE MOŽE HAG DA PIŠE SRPSKU ISTORIJU: “Novosti” istražuju – šta predviđa vodič za nastavnike i kako “kroji” gradivo

18.05.2023

Kada je u pitanju istorija, presude iz Haga svakako nisu dovoljan izvor za istorijsku građu. Istoriju ne pišu sudovi, niti politički moćnici kakvi su oni koji stoje iza haškog mehanizma. Ovim rečima istoričari i advokati koji su dobro upoznati sa suđenjima u Hagu, komentarišu program pod nazivom “Vodič za nastavnike istorije – kako koristiti arhivsku građu za podučavanje istorije o sukobima devedesetih” koji je pokrenuo Mehanizam za krivične sankcije za bivšu Jugoslaviju. U Mehanizmu tvrde da je priručnik namenjen nastavnicima istorije koji žele da unaprede svoja znanja i veštine u korišćenju arhivske građe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kada pripremaju časove istorije o sukobima iz devedesetih. Za Zorana Živanovića

Milenko Pavlović

“Nećete vi da ginete, ja ću”: Godišnjica pogibije pilota Milenka Pavlovića, branioca srpskog neba

05.05.2023

Na današnji dan, 1999. godine, komandant 204. lovačko-avijacijskog puka Milenko Pavlović je iz kokpita MiG-a 29 izvukao mlađeg kolegu pilota, i poleteo ka NATO avionima koji su bombardovali Valjevo. Leteo je pravo u smrt, znajući da je neprijatelj daleko brojniji i tehnički nadmoćniji. Sa Batajničkog aerodroma, vinuo se u nebo i odleteo u legendu. Njegov poslednji let, trajao je 12 minuta. Milenko Pavlović je rođen je 5. oktobra 1959. godine u Gornjem Crniljevu, opština Osečina. Posle vojne gimnaziju u Mostaru, završio je Vazduhoplovnu akademiju u Zadru. NATO agresija na našu zemlju je pukovnika Milenka Pavlovića zatekla na mestu komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka. Uprkos spoznaji da sa, upola manjim dometom radara,

SRBI NIKAD NEĆE ZABORAVITI MILICU

18.04.2023

Pre 22 godine od NATO bombi poginula je trogodišnja Milica Rakić. Majka je ćerku spremala za spavanje, ali umesto u krevet, otišla je zauvek. Te kobne večeri, 17. aprila 1999, oko 21 sat zvuk sirena zaparao je nebo nad prestonicom, što je značilo samo jedno – počinje vazdušna opasnost! Devojčica je poginula kada ju je pogodio geler u kući u Batajnici. Mala Milica spremala se za spavanje, majka ju je stavila na nošu i otišla u sobu da joj pripremi krevet za spavanje. Umesto odlaska u krevet, mala Milica otišla je zauvek… Raketa pogađa kuću porodice Rakić, a geleri lome staklo od kupatila u kome je sedela Milica. Vrata na

Košare simbol junačke odbrane od NATO sile

09.04.2023

Godišnjica početka jedne od najvećih bitaka tokom agresije na SRJ 1999. godine. U žestokim okršajima poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije Izvor: Izvor: VEČERNjE NOVOSTI ; Autor: RADE DRAGOVIĆ/J. L./G. Ć. , april 2019. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. U rano jutro 9. aprila 1999. godine, padinama Juničkih planina i Prokletija zagrmela je snažna minobacačka i artiljerijska paljba. Kiša granata koja se prosula po položajima na granici sa Albanijom označila je početak jednog od

Ovo su srpski vitezovi koji su NATO zlikovcima stali na put…

29.03.2023

Jugoslovensko-albanska granica, 24. mart 1999. Tačno u 18,40 dežurni u operativnom centru jedne od jedinica VOJIN Vojske Jugoslavije dao je treću uzbunu u poslednja 24 sata. Dve minute ranije dobio je sve potrebne podatke putem automatizovanog sistema VOJIN, AS-84, kojeg su radari TPS-600 i S-600 na novim izmeštenim ratnim pozicijama nahranili svim podacima o dolazećim avionima i krstarećim raketama NATO-a iz područja severno od Krfa. Četiri holandska F-16 poletela su u tog 24. marta 1999. u 17,45 s aerodroma Amendola, Italija. Iznad Jadrana su imala prvo tankiranje gorivom, da bi zatim preko Albanije ušli u vazdušni prostor SRJ. Potpukovnik Jon Abma leteo je na čelu formacije od četiri F-16, kada

Zoran Radosavljević

27.03.2023

Avion Zorana Radosavljevića, MiG -29, prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice, ali su olupina i telo pronađeni odmah uveče od 16 i 17 godina starih dečaka nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine u rejonu Majevice, na teritoriji Republike Srpske. Zoran Radosavljević je rođen 26. februara 1965. godine u Prištini. Budući da mu je otac Svetozar bio vojno lice pri Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji, i da je zbog potrebe službe često menjao mesto stanovanja, Zoran se zajedno sa majkom Radojkom i sestrom Snežanom često selio. Detinjstvo je proveo širom stare Jugoslavije, preko Skoplja, Kruševca do Beograda. Završio je Osnovnu školu „Starina Novak“ u Beogradu. Još kao dete, maštao je da bude pilot, nešto kasnije

Posledice razaranja u Ćupriji, Foto D. Milovanović

Rajko Petrov Nogo: Nek pada snijeg Gospode

24.03.2023

Spavajte moji umrli / Bez groba i bez biljega / Neka vas vjetar zagrli / Zavije pokrov snijega. Nek pada snijeg Gospode Iz sjećanja po očima Spavajte šumske jagode Sve moje s vama počima Spavajte moji umrli Bez groba i bez biljega Neka vas vjetar zagrli Zavije pokrov snijega I neka majku zbodenu I njenu crkvu jeliku Bijelim ruhom odjenu Za našu tugu veliku (Fejsbuk stranica Aleksandra Mirkovića) Izvor: STANjE STVARI

GORAN LUČIĆ: SVIJEĆA ZA MILICU

10.01.2023

Veče koristim da šetam Tašmajdanom. To mi je vrlo draga beogradska bašta, još se čvrsto vjeruje da su zapravo ovdje spaljene mošti Svetog Save. Ispod Tašmajdana su mreže podzemnih skloništa i tunela, ovdje su i njemačke trupe imale svoje zaklone tokom Drugog sv.rata. – Imate li upaljač? – izbaci me iz dubokog nutarnjeg lutanja momak sa sportskom torbom. Izgledao je kao da se vraća sa treninga. Kiša sipi a on pokisao na ulici djeluje malo čudno. – Ne pušim. – odgovaram hladno. Pun mi je princip ovakvih likova što duvan uživaju a vatru traže po ulici… Nosi frajeru ‘lulicu uz guzicu’, što bi se seoski dolje kod nas odbrusilo. Zaustavljam

Zoran Saponjic

Zoran Šaponjić: Decu vam, ekselencijo, ne možemo zaboraviti

02.09.2022

Ambasador SAD u Srbiji, gospodin Kristofer Hil, uveren je da kolektivno sećanje Srba ne seže duže od desetak godina,  par meseci, dva dana ili desetak minuta, uveren je takođe da je osećaj samopoštovanja u Srba zauvek izgubljen, zgažen, nestao, da ovaj narod nema više ni jednu jedinu crvenu liniju, pa  se Srbima može popiš… u brk i to u sred Beograda! A, šta drugo čovek da kaže pošto pročita današnji intervju njegove ekselencije jednom beogradskom nedeljniku u kome Hil veli „da Srbija mora da se okrene Zapadu i to zbog svoje dece i zbog dece svoje dece“, kao i „zbog svih drugih razloga“! „Mnogi mladi iz Srbije odlaze na Zapad,

Konačno spomenik herojima palim 1998. i 1999. u borbama sa NATO i šiptarskim teroristima

11.06.2022

NA SPOMENIKU SU ISPISANA IMENA 470 PALIH A OTKRIO GA JE GENERAL BOŽIDAR DELIĆ, RATNI KOMANDANT 549. BRIGADE Konačno je podignut spomenik u slavu i čast herojima, pripadnicima vojske, policije i ruskim dobrovoljcima koji su 1998. i 1999. poginuli u borbama sa NATO paktom i šiptarskim teroristima. Nad spomenikom dominira tenk T-55, u kojem je 11. avgusta 1998. poginuo komandir Treće tenkovske čete – kapetan Željko Martinović. Idejno rešenje za spomenik dao je ruski dobrovoljac i predsednik Beogradskog odbora Pokreta Albert Andijev, koji je preminuo prošle godine od korone. Spomenik je otkriven 23 godine nakon okončanja NATO agresije. Tek kada su iz ličnih izvora prikupljena dovoljna sredstva za njegovu izgradnju.

KOŠARE (2): Rat na karauli je počeo 30. septembra 1998.

17.04.2022

Do 24. marta 1999. godine nismo preduzimali nikakve posebne nove mere, jer smo ih preduzeli još 1998. godine, objašnjava pukovnik Duško Šljivančanin koga je početak NATO agresije zatekao u Đakovici Početkom 1998. godine dolazi do eskalacije sukoba u južnoj pokrajini Srbije. Nasrtaji na granicu su sve žešći, sukobi dobijaju obeležja ratnih okršaja. Vojnik Đula Dorni iz 74. graničnog bataljona Podgoričkog korpusa gine 7. maja 1998. godine. On je prvi graničar koji je nastradao u sukobima 1998/99. godine. – Otprilike u to vreme karaule „Košare” i „Morina” (susedna karaula) su blokirane i upravo tada se VJ prvi put angažuje unutar Kosmeta, i to zbog snabdevanja ovih karaula. Sećam se da je

KOŠARE (1): Jači od OVK pešadije i NATO avijacije

15.04.2022

U borbama učestvovale mnoge jedinice Vojske Jugoslavije, ali su tokom prva dva dana napad neprijatelja zaustavili pripadnici 53. graničnog bataljona – mladići na odsluženju vojnog roka i nekoliko starešina Visoko u Juničkim planinama, na oko 1.000 metara nadmorske visine i oko 30 kilometara od Đakovice, nalazila se karaula „Košare”. Oko 500 metara iznad nje bila je jugoslovensko-albanska granica. Sama zgrada karaule izgrađena je sedamdesetih godina 20. veka, kada i druge karaule na toj granici. Uoči početka NATO agresije u njoj je boravilo oko 130 vojnika, mladića na odsluženju vojnog roka, osim komandira i njegovog zamenika, koji su bili podoficiri. Na današnji dan pre dvadeset godina počela je bitka na Košarama,

23 godine od zločina u Grdeličkoj klisuri

12.04.2022

Danas se navršava 23 godine od neviđenog zločina u Grdeličkoj klisuri kada su avioni NATO alijanse na železničkom mostu preko Južne Morave pogodili voz pun putnika. Kod spomen- obeležja u pet do dvanaest, u vreme granatiranja voza, počeće komemorativna svečanost na kojoj će brojne delegacije položiti vence i cveće. Na drugi dan uskrsa 12. aprila 1999. godine avioni NATO-a granatirali su međunarodni putnički voz br. 393 pun putnika. Tačan broj poginulih nije utvrđen, drugi i treći vagon potpuno su uništeni. Zna se da je u vozu bilo najmanje 50 putnika. Identifikovano je 15 poginulih među kojima šestogodišnji Branimir Stanijanović i jedna trudnica. I posle 19 godina meštani Grdelice ne mogu

NAJMLAĐI STRADALNICI NATO AGRESIJE: 79 dečjih žrtava za 78 krvavih dana

29.03.2022

Podsećanje na vreme kada su, pre dve decenije, bombama ubijani i mali anđeli. U dnevniku nezaborava i opomene “večernje Novosti” u spomenik na Tašmajdanu upisale i redni broj smrti Bombe su im prekinule zagrljaj sa roditeljima. Jedinim utočištem,poslednju toplinu. Presekle prvi dodir mladalačke ljubavi i prvi poljubac. Prvu setvu devojčice na očevoj njivi. Igru na mostu. Na putu do škole. U kupatilu, pogodile malenu Milicu Rakić. Zaustavile smeh i radost detinjstva u podrumu Milića, jedne obične surduličke kuće. Otrgle curicu od majke koja ju je na svet donela posle osam meseci borbe da u kolevci zaljulja jedino potomstvo. Projektili su ih zaustavili i u povratku kućama. To su albanska deca,

24. marta u svojim molitvama pomenimo nevino postradale u zločinima NATO agresora 

22.03.2022

Obavještavamo vas da Uprava hrama Hrista Spasitelja i Srbsko sabranje Baštionik u četvrtak 24.3. u 11 časova organizuju molitveno sjećanje – parastos za žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Osim u Banjaluci parastosi će biti služeni i u Prijedoru, Nevesinju, Laktašima, Brčkom, Mrkonjić Gradu, Kozarskoj Dubici, Tesliću… i mnogim pravoslavnim hramovima širom Republike Srpske. Pozivamo sve srpske rodoljube da 24. marta u svojim molitvama pomenu nevino postradale  u ovim zločinima NATO agresora.  Takođe, pozivamo i sve one hrabre i istinoljubive ljude širom svijeta da se sjete žrtava jednog brojčano malog, ali svojim vijekovnim doprinosom u borbi protiv zla, velikog  evropskog naroda koji je kraj

Pucaj ako si junak: Herojska priča o Tiboru i „Spartancima“ s Košara

28.04.2021

Tibor Cerna, čiji su spomenik juna meseca 2017. u Debeljači kod Kovačice otkrili njegova majka Kata Cerna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jedan je od 108 pripadnika Vojske Jugoslavije koji su stradali u odbrani rejona karaule Košare, kada su ih 1999. napale udružene snage terorističke OVK, regularne albanske vojske i NATO snaga. On je uz, šestoricu oficira, 13 podoficira i 88 vojnika Vojske Jugoslavije, koji su u toj krvavoj bici sa agresorom koji je imao podršku 24 helikoptera tipa „Apač“, 30 tenkova, 24 oklopna transportera i 24 višecevnih bacača, dao život da zaustavi hiljade albanskih vojnika, da preko Košara prodru u metohijsku ravnicu i Prištinski korpus Vojske Jugoslavije preseku na dva dela. Brojna su svedočanstva o herojstvu ovih ljudi.

Đurđica Dragaš: Ja, izbeglica, i serija “Porodica”

06.04.2021

Odavno neka serija nije digla toliko prašine kao što je to bio slučaj s “Porodicom”. Dugo najavljivana, iščekivana i neverovatno gledana, zatalasala je pomalo umrtvljenu srpsku javnost i otvorila stare rane. Verovali smo, očigledno pogrešno, da su te rane odavno srasle, da nas na njih podsećaju samo ožiljci, neprimetni i skriveni ispod naslaga godina, događaja i promena. Mislila sam i ja da me drama porodice Milošević i podsećanje na sve njene aktere neće mnogo uzbuditi, ali priznajem da je to bila loša procena. U umetnička dostignuća serije neću ulaziti pošto za to nisam stručna, a nekako verujem da je tema “Porodice” prosto i “progutala” sve ostalo. Gledajući seriju, uporno sam

Genocid nad Srbima nikoga ne boli

30.03.2021

Kako se zove trgovina ljudskim organima, i to isključivo organima jedne etničke grupe na jednom prostoru? Molim da mi kažu američka Ambasada , i engleska i gospođa Gorjanc Prelević! Piše: Božidar Rovčanin Slobodna, pravdoljubiva, istinoljubiva, gizdava Goro nad svijem Olimpima, kada jednu NATO AGRESIJU , jedan monstruozni zločin protiv čovječnosti i svih ratnih konvencija  pretočiš u KOLATERALU, onda je to ok, je l’ da? A kada GENOCID pretočiš u NAJVEĆI ZLOČIN U Evropi nakon Drugog rata, onda to nije ok, je l’ da? To nije dovoljno, dabome! Potrebno je dželata promptno giljotirati i obespraviti do devetog koljena. Kako se zove trgovina ljudskim organima, i to isključivo organima jedne etničke grupe

Dušan Buković: ANTISRBIZAM JE STRAŠAN GREH!

21.03.2021

Interesantno je da su se izvesni Jevreji uključili y zapadno-evropsku i američku antisrpsku propagandu totalitarističkog, idolatrijskog, okultnog, ezoterijskog, bezbožnog protestantsko – rimskog katoličkog i zavojevačkog NATO pakta , koji su bili dosledni svom satanskom programu i satanizaciji našeg obespravljenog, obezglavljenog, okupiranog i poniženog nesrećnog srpskog naroda, što je strašan greh! Autor: Dušan Buković Mi Srbi smo oduvek imali poštovanje i simpatije prema jevrejskom narodu, naročito iz najtežih dana Drugog svetskog rata, kada smo morali da delimo i osetimo posledice nacifašističkog antisrbizma i antisemitizma, koji na našu žalost traje i danas. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg

JUNAŠTVO PEĐE LEOVCA U UDžBENIKU ISTORIJE U SRBIJI: Slava našem besmrtnom vitezu

13.03.2021

Na kraju 20. vijeka Pljevlja su dobila dvadesetčetvorogodišnjeg junaka Predraga Peđu Leovca, koji je dao život za otadžbinu 14. aprila 1999. godine na Košarama, a najmanji znak zahvalnosti za njegovu hrabrost i odanost otadžbini SRJ, koju su činile Srbija i Crna Gora, jeste taj što je ulica u kojoj je živio dobila njegovo ime. Istorijske prilike su se prebzo mijenjale, krojili su ih i prekrajali mnogi onako kako su željeli, a sa njima se i društvo preobrazilo. Prije četiri godine u Pljevljima je osnovan Kulturni centar „Predrag Peđa Leovac“ koji njeguje sjećanja na lik i život Predraga Leovca i aktivnosti u formi humanitarnog rada, promocije knjiga, organizovanje pjesničkih večeri, raznih

Savo Štrbac: Sećanje na NATO zločin u Surdulici

08.06.2020

Oni koji su naređivali ili ubijali starce i decu po staračkim domovima i izbegličkim kampovima, za počinjeni zločin moraju i odgovarati. U toku noći 30/31. maja 1999. NATO avioni u „humanitarnoj misiji”, nazvanoj „Milosrdni anđeo”, u Surdulici su bombardovali Gerontološki centar, Sanatorijum za plućne bolesti i paviljon u kojem su bile smeštene izbeglice iz Republike Srpske Krajine. Tom prilikom je ubijeno 20, a povređeno 88 osoba. U zapisniku o uviđaju, koji je trajao od 1. do 3. juna 1999, zavedenim kod Opštinskog suda u Surdulici, pod brojem Kr.113/99, utvrđen je identitet 16 „skupova delova leševa”: Malobabić Milena, rođ.1979. u selu Gornji Sjeničak, opština Vojnić; Malobabić Bosiljka rođ.1946. u selu Ključ,

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA

“Sjećam se dobro i nikad neću zaboraviti 14. maj 1942.”

Iz knjige Svjedočanstva genocida u NDH 1941-1945. Đure Zatezala

Prijavite se
na naš bilten

Jadovno-logo-bijeli 1

Udruženje

Kompleks Jadovno

POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM

Zapratite nas na društvenim mrežama:

Pratite našu analitiku: