Екипа Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/положила је вијенац на споменик “Зашто?” у београдском Ташмајданском парку у знак сјећања на 16 радника Радио-телевизије Србије /РТС/ који су страдали на својим радним мјестима 1999. године у злочиначком НАТО бомбардовању. У знак сјећања на страдале колеге екипа малог фудбала РТРС-а учествоваће у меморијалном турниру у малом фудбалу “Играјмо за 16”, који се у организацији РТС-а одиграва у Паско арени. Капитен екипе РТРС-а Милорад Арлов изјавио је да та екипа на турниру, који се одржава 19 година, учествује осми пут. “Веома нам је драго што нас РТС, наша братска кућа позива још од 2011. године да нашим присуством одамо почаст жртвама злочиначког НАТО бомбардовања 1999.

У кући на самој административној линији у првим сатима Васкрса од Нато бомби страдали једанаестомесечна Бојана и њен отац Божина Тошовић. Девојчица погинула у очевом наручју… Дан уочи Васкрса, село је било пуно људи. Не само мештана већ и расељених са Космета који су ту надомак административне линије код рођака и пријатеља пронашли уточиште. Иако су нас и до тада бомбардовали, надали смо се да ће нас барем за Васкрс поштедети. Али, на жалост, то Васкршње јутро нам је било једно од најтежих током бомбардовања. Часлав Милошевић, каои остали житељи Мердаране заборавља Васкрс 1999. године, када је ово куршумлијско село на самој административној линији са Косметом током Нато бомбардовања засуто

Ћурприја  – Грађани Ћуприје, данас су обележили 19 година, од бомбардовања овог градића на Великој Морави које је НАТО авијација први пут извела у 00,40 сати 8. априла, када је са 11 пројектила разорен центар града.   Последице НАТО агресије видљиве су и данас на бројним објектима: Касарни војске, згради Електродистрибуције, робној кући у центру града… . Обележавање су уприличили сами грађани, они који су у овом нападу изгубили највише: куће, станове и другу имовину и били рањени, евакуисани и расељени у нужни смештај.   Разарање је било такво, тврде Ћупричани, да га овај градић „није доживео у преко седам векова дугој историји”. Тада је потпуно срушено 30 индивидуалних кућа и 70

Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења су на Маљену одали пошту поручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу који су страдали 6. априла 1999. године, саопштила је Војска Србије. Заменик команданта 126. бригаде ВОЈИН пуковник Драган Радовановић, подсетио је присутне на животе поручника Радића и Савичића и тренутак када су храбро страдали обављајући дужност. У цркви подигнутој на месту погибије, на Краљевом столу, парастос је служио епископ ваљевски Милутин. На спомен-обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН цвеће су положиле породице, колеге из бригаде, делегације Команде Ратног ваздухопловства и ПВО, СУБНОР-а, Града Београда и општина Сурчин и Пожега. Аутор: Аутор: M.Г. Извор: ПОЛИТИКА Везане вијести: Нашли смо Ениса, хероја са Кошара „Остао

Пише: Мира Канкараш Тркља Тек 20 година од санкција, Амбасада САД у Београду је позвала српске фирме чија су средства била заробљена у Америци да јој се јаве. Са исплатом оног што је остало почели су крајем прошле године. То је тек део првог чина економског геноцида који над Србијом траје од 1992, каже економиста Зоран Вујовић. Требало је да прође 18 година па да домаћа научна и стручна јавност укаже да је НАТО агресијом на Србију начињен еколошки геноцид. Ових дана је економиста Зоран Вујовић промовисао термин економски геноцид, коме је, по његовом мишљењу, Србија изложена још од 1992, када су уведене санкције УН. Њихово укидање није, међутим, означило

Градоначелник Новог Сад Милош Вучевић положио је венац на спомен-обележје код Варадинског моста, поводом 19.годишњице погибије Олега Насова у НАТО бомбардовању Градоначелник Новог Сад Милош Вучевић положио је данас венац на спомен-обележје код Варадинског моста, поводом 19.годишњице погибије Олега Насова у НАТО бомбардовању, и нагласио да мостови могу бити обновљени, али људски животи се никад не могу вратити. Вучевић каже да не постоје речи које могу бити прикладне и да својим значењем иоле надоместе губитке породице, као ни да дочарају кроз шта су људи пролазили пре 19 година. “Једна од великих животних неправди, која нас је задесила те ратне 1999. године, десила се управо првог дана априла, када се Олегов

НАТО авијација је на данашњи дан прије 19 година срушила мост Маршала Тита, познатији као Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. НАТО бомбардери срушили су Варадински мост 1. априла, 1999. године у 5.05 часова. У том тренутку мост је прелазио двадесетдеветогодишњи Олег Насов, који је погинуо. Три мјесеца касније његова супруга родила је сина коме је дала очево име. Неколико дана касније, у априлу те године, НАТО авиони срушили су и преостала два новосадска моста преко Дунава – Мост слободе и Жежељев мост. Мост слободе срушен је на Велику суботу по Грегоријанском календару, 3. априла 1999. године у 19.55 часова. Најдуже је пројектилима НАТО авијације одолијевао друмско-жељезнички Жежељев мост.

Дарко Милошевић је рођен 28. октобра 1978. године у Љигу. За време НАТО агресије на СРЈ налазио се у строју 125. моторизоване бригаде, погинуо је у борби са ШТС 5. маја 1999. у рејону Кошаре. Дарко је био оличење поштеног и часног момка! Од првог дана су сви били на истој таласној дужини. До тог 5. маја су делили све, та класа март ’98 када су дошли у Пећ на одслужење војног рока. Такође са јунцима и септембарцима… Умео је у некој прилици да уз шеретски осмех изусти његову препознатљиву узречицу „ух сунце ти јебем жарко!” Весео, добар и насмејан… 05.05.1999. Раса Кошарес То јутро смо били распоређени на левом

Пуковник Боривоје Оровић, начелник штаба легендарне 37. моторизоване бригаде Војске Југославије, одликоване Орденом Народног хероја за допринос одбрани земље од НАТО агресије у интервјуу за Russia Beyond открива како се његова јединица на Косову и Метохији супростављала НАТО авијацији и албанским побуњеницима, да ли су били спремни за копнену агресију НАТО-а, како је војска помагала локалном албанском становништву и како су се у његовој јединици борили руски добровољци. Једно од главних жаришта албанске побуне на КиМ био је рејон Дренице. Управо у ту област команда Треће армије Војске Југославије 1999. године упутила је из Рашке 37. бригаду Војске Југославије, под командом тада потпуковника Љубише Диковића, садашњег начелника генералштаба Војске Србије. За

Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова је поводом обележавања годишњице од НАТО бомбардовања СР Југославије рекла да скоро 20 година касније нико још није одговарао због тог „варварског“ догађаја, као и да нико тим поводом није затражио опроштај. Она је подсетила да је као повод за бомбардовање послужио случај у Рачку где су Срби наводно убили албанске цивиле, иако је после утврђено да је реч о албанским борцима и терористима који су потом преобучени у цивилну одећу. „Нико због тога није одговарао и нико није затражио опроштај. Изгледа да тражење опроста није јача страна НАТО-а. Прошло је скоро 20 година, а методика западних колега и даље је остала неизмењена. Зато постављам питање стручњацима центра ’Карнеги‘ — зар је могуће

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе изражава јавни протест због покретања дисциплинског поступка против ученика даниловградске Гимназије ,,Петар Први Петровић Његош” зато што су у школском дворишту на миран и достојанствен начин обиљежили 24. март, дан почетка злочиначке агресије НАТО на СРЈ, саопштио је Радан Николић, предсједник удружења. „Очигледно је да се ради о политиком мотивисаном атаку на личне слободе ученика, којим се тешко нарушава углед ове образовне установе која је за свој рад добила највећа друштвена признања“, нагласио је Николић и додао: „Упозоравамо Наташу Латковић, директорицу Гимназије да Правилник о начину и поступку изрицања васпитних мјера за ученике гимназије не познаје дисциплински преступ који се ученицима ставља

Немачки адвокат Вилфрид Шмиц: Тужио сам Бундестаг због бомби бачених на Србију без сагласности СБ УН. На оптуженичкој клупи сви чланови парламента и владе на челу са Шредером Учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата – ово је, у најкраћем, оптужба немачког адвоката Вилфрида Шмица, који тужи Бундестаг, односно сазив који је 16. октобра 1998. гласао да Бундесвер, без сагласности Савета безбедности УН, учествује у НАТО агресији на тадашњу СР Југославију. Шмиц оптужује све чланове немачког парламента, као и чланове тадашње владе на челу с Герхардом Шредером. Овај адвокат покренуо је и потписивање петиције којом ће се од парламента Немачке захтевати да оформи посебно истражно тело, са задатком да

Никад нас они нису гледали као људе! Ни онда када смо за њихове интересе били тек топовско месо, гинули на десетине хиљада за њихове ћефове, ни онда када су на Васкрс разарали наше градове и убијали сиротињу, ни пре 19 година када су месецима над нама чинили невиђене злочине, ни дан данас кад се према нама понашају као према стоци! Да нас и мало гледају као људе, онда би ономад амбасадор Скот застао барем на тренутак и одговорио на питање новинара посвећено годишњици бомбардовања Србије. Не из поштовања према  српским новинарима и српској јавности, него из пијетета према хиљадама Срба које је његова држава, ни криве ни дужне побила по

Бројни светски државници НАТО алијансе и и тадашње утицајне личности подржале су бомбардовање СРЈ. Ово су неке од најпознатијих изјава: Одлука о бомбардовању Србије и Црне Горе донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН. Наредбу је америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Бројни светски државници НАТО алијансе и и тадашње утицајне личности подржале су бомбардовање СРЈ. Ово су неке од најпознатијих изјава: – Требало би да бомбардујете Србе – папа Јован Павле Други. – Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста – Жак Ширак. – Молим се да се ватра небеска

Братислав Миладиновић, доктор Гаја из Алексинца у једном трену је изгубио три најрођенија члана породице Алексинац – Када вам живот нанесе бол, жал и тугу, пред вама су две могућност: да изгубите веру у правду и Бога или да наставите да живите у нади да ће правда бити задовољена ако не на земаљском у небеском животу. Изабрао сам живот и своју душу сачувао, овим речима се синоћ својим суграђанима обратио Братислав Миладиновић, доктор Гаја из Алексинца коме су НАТО бомбе у једном трену убиле сестру Снежану, оца Драгољуба и мајку Љубицу а тешко раниле ћерку Дијану, сина Марка и супругу Вукицу. – Живим и борим се да превазиђем бол, борим

– Извињавам се због нелегалних поступака које је моја земља починила вашој земљи и вашем народу. Молим се за то да се кривци једног дана буду принуђени да одговарају пред судом за своје нечасне и одвратне злочине против вашег народа – поручио је српском народу Американац Чарлс Кетер, познат по свом блогу и видео снимцима којима већ годинама промовише Србију, огласио се поводом годишњице НАТО бомбардовања наше земље. У тексту који је поставио на свом Фејсбук профилу, Американац који већ годинама живи у Србији, подсетио је велики број својих пријатеља и пратилаца на тој друштвеној мрежи да је, на данашњи дан, почело бомбардовнање Србије од стране земаља чланица Северноатлантске алијансе.

Репортер “Новости” у Алексинцу са породицом Николић на дан сећања на жртве НАТО агресије која се десила пре 19 година. У једном дану изгубила сам сестру, ујака и ујну, каже Мирјана. Град више пута бомбардован, погинуло 24 људи Деветнаест година је прошло, а ја и данас, чини ми се, могу да чујем јауке и да осетим мирис згаришта од бомби које су у трену уништиле пола Алексинца, однеле прегршт невиних живота – каже Алексинчанка Мирјана Николић, која је у НАТО агресији у једном дану изгубила сестру, ујака и ујну. Дрхтавим гласом Мирјана описује тај трагични дан: – Живели су у Житковцу, али судбина их је тог кобног 5. априла довела