Protiv načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića i još tri osobe u toku je predistražni postupak Tužilaštva za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo (FHP), zbog sumnje da su počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u selu Rezale na Kosovu 1999. godine. Kako piše list „Danas” u izdanju od petka, Tužilaštvo trenutno proverava navode iz krivične prijave, koju je FHP podneo u oktobru, i to “prikupljanjem potrebnih podataka i obaveštenja”. Bivša direktorka FHP-a Nataša Kandić rekla je za “Danas” da Srbija ima načelnika Generalštaba „koji nanosi veliku moralnu i političku štetu državi i građanima”. „Ukoliko Srbija stvarno želi da unapredi vladavinu prava, onda njene institucije

Poslije zločinačkog NATO bombardovanja Niša 1999. Na današnji dan 1999. godine, Nato avijacija izvela je najžešći i najkrvaviji napad na Niš kasetnim bombama. “Tog dana, poginulo je najmanje 15 i ranjeno više od 60 Nišlija”, prenose beogradski mediji. U najstrašnijem napadu na Niš, bombarderi Nato alijanse u 11.20 časova izbacili su tovare kasetnih bombi na prostor oko Univerziteta, Tvrđavske pijace i Kliničkog centra. Na meti Nato avijacije bili su Kliničko-bolnički centar (KBC) i Ulica Ljube Nenadovića. Pogođeni su mrtvačnica i kotlarnica. Stradalo je Odjeljenje patologije, a svi prozori na KBC-u su uništeni. Oko 20 vozila na parkingu KBC-a je izgorjelo. U kompleksu Centra napravljeno je 50 kratera, a skoro sve

3. maja 1999. godine zgrada Radio-televizije Novi Sad, danas Radio-televizije Vojvodine, srušena je u Nato bombardovanju Srbije. Taj datum je i Svetski dan slobode medija. Rušenje televizije na taj dan je skandal planetarnih razmera i bilo bi normalno da svi svetski mediji, Evropska unija i Ujedinjene nacije bruje o tome. Ne pitajte zašto svet ćuti. Pitajte se zašto ćute novinari srušene televizije.   Vezane vijesti: Andrej Fajgelj: Apel novinarima Radio-televizije Vojvodine  

Sutra se navršava 16 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju Radio-televizije Srbije (RTS), saopšteno je iz Udruženja novinara Srbije (UNS). Bombardovanjem te medijske kuće, 1999. godine ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smiju biti vojni cilj, navodi se u saopštenju UNS-a. UNS ističe da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel namjeran napad na zgradu RTS-a, kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika, smatra ratnim zločinom. U saopštenju se dodaje da je Evropska federacija novinara (EFJ) na Skupštini u Beogradu 2011.

Olupina nevidljivog F-117 u blizini Buđanovaca 1999. Na današnji dan, prije 16 godina, jedinice Vojske Jugoslavije srušile su mit o neoborivom američkom “nevidljivom” lovcu bombarderu F-117, oborivši ga iznad sela Buđanovci, tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Letjelicu F-117A oborili su pripadnici 3. diviziona 250. brigade protivvazduhoplovne odbrane 27. marta 1999. godine u 20.42 časa. Oni su, zahvaljujući sposobnosti jedinice, ispravnoj tehnici i “maloj tehničkoj inovaciji” uspjeli da letjelicu pogode sa zemlje. Avion je pao u atar sela Buđanovci, pošto je prethodno gađan sa dvije rakete tipa “neva”, a jedinicom koja ga je oborila komandovao je pukovnik Zoltan Dani. F-117A – “noćni soko” reputaciju je stekao borbenim letovima nad Irakom

Na inicijativu premijera Vučića, u Beogradu se obnavlja spomenik deci žrtvama NATO agresije. Na mermerno obeležje u parku, koji su podigle “Novosti”, biće vraćena skulptura Milice Rakić. Bista iz 2000. godine netragom nestala Prvobitni izgled spomenika sa bronzanom Miličinom bistom SPOMENIKU deci žrtvama NATO agresije, koji su podigle “Novosti” sa čitaocima u Tašmajdanskom parku u Beogradu – u najkraćem mogućem roku biće vraćen prvobitni izgled. Onakav kakav je bio pre deceniju i po, kada je 24. marta 2000. godine i postavljen. Sa skulpturom devojčice koja je imala lik malene Milice Rakić, jedne od bolnih, nevinih žrtava. Spomenik će biti obezbeđen, osvetljen. Ubeležen u registar spomenika Zavoda za zaštitu, kao kulturno

Delegacija grada Beograda položila je danas vijenac na grob trogodišnje Milice Rakić, koja je poginula u NATO bombardovanju, a tokom proteklih 16 godina postala simbol svih nevinih žrtava agresije. Zamjenik gradonačelnika Andreja Mladenović istakao je da je svaki 24. mart dan tuge i bolnih sjećanja, ali i datum koji opominje da se zločin ne smije zaboraviti ni ponoviti. “Oprostili jesmo, ali ne smemo da zaboravimo veliki zločin koji se desio našoj zemlji i narodu. Obnovljeni su putevi, bolnice, mostovi, neke zgrade još nisu, ali ono što ne možemo da vratimo, to su ljudski životi. Oni su zauvek izgubljeni”, rekao je Mladenović. Delegacija grada Beograda je, osim groba male Milice, položila

Bombardovanje Beograda 1999. Danas se navršava 16 godina od početka Nato agresije na nekadašnju SR Jugoslaviju tokom koje je ubijeno najmanje 2.500, više od 12.500 ranjeno, a korištena je i municija sa osiromašenim uranijumom, kao i grafitne bombe. Tokom 78 dana bombardovanja tokom operacije koju je Nato nazva “Milosrdni anđeo” poginulo je ili nestalo ukupno 1.008 pripadnika vojske i policije – od kojih 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije, teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 djece. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dječjih

Američki profesor i antiglobalista Noam Čomski uporedio je teroristički napad na francuski satirični nedjeljnik “Šarli ebdo” sa bombardovanjem zgrade Radio-televizije Srbije /RTS/ 1999. godine, ističući da taj NATO napad nije izazvao masovne proteste u svijetu, niti zgražanje javnosti. U komentaru za televiziju Si-En-En, Čomski je naveo da povodom vazdušnog udara na RTS nije bilo parola “Mi smo RTS”, niti istrage o korijenima napada u hrišćanskoj kulturi i istoriji. Napomenuvši da je napad na srpske novinare pozdravljen, Čomski je dodao da je istaknuti američki diplomata Ričard Holbruk, tadašnji izaslanik za Jugoslaviju, opisao napad na RTS kao “izuzetno značajan i pozitivan razvoj”, sa čime su se i drugi saglasili. “Njihovi zločini protiv

Satiričari francuskog lista “Šarli Ebdo” su svojim karikaturama, pored ismevanja Muhameda i Isusa, ocrnili i Srbiju i srpske snage na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. Među brojnim naslovnicama francuskog satiričnog časopisa, nalaze se i one u kojem su srpska vojska i milicija na Kosovu predstavljene kao zločinačke horde koje siliju i ubijaju nevine civile. Nema dovoljno žena u Prištini Tako srpski vojnici na “Proleće u Prištini” ostavljaju iza sebe leševe silovanih žena i žale se kako nedostaje žena u gradu. Albanci na jednoj od naslovnica beže u traktorima, a ironičan komentar je “Na Kosovu sve ide kako treba”. Na Kosovu sve ide kako treba Najmorbidnija od svih

Pre tačno petneast godina na današnji dan komandant 204. lovačko avijacijskog puka Milenko Pavlović izvukao je mlađeg kolegu pilota iz aviona i poleteo ka NATO avionima koji su bombardovali Valjevo. Leteo je pravo u smrt želeći da prekine besmisleno žrtvovanje svojih kolega koji su u poluispravnim avionima bili nemoćni da se susprotstave brojnijem i tehnički nadmoćnijem neprijatelju. Rat je pukovnika Milenka Pavlovića zatekao na mestu komandanta 204. lovačko avijacijskog puka. Tada se samo 14 aviona MiG 29 moglo suprotstaviti NATO avijaciji sa 600 najsavremenijih letilica. Sa upola manjim dometom radara i tri puta manjim dometom raketa naši piloti bili su nemoćni. Ipak, svi su bespogovorno izvršavali zadatke. Prvog dana bombardovanja

Dvadeseti dan krvave NATO agresije na SRJ započeo je stravičnim vazdušnim napadom  NATO aviacije na međunarodni putnički voz na pruzi Beograd-Solun u Grdeličkoj klisuri, 15 kilometara od Leskovca.   Voz se tom prilikom nalazio na železničkom mostu na Južnoj Moravi, a pogođen je sa dva projektila NATO alijanse. Treći i četvrti vagon su potpuno uništeni, dok su lokomotiva i prvi vagon u većoj meri poprilično oštećeni. Tačan broj ranjenih i poginulih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Tokom istrage pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali. Po nekim nezvaničnim informacijama najviše civila tokom čitave NATO agresije na SRJ poginulo je upravo

Obraćam vam se kao Novosađanin Novosađanima. Tražim da se 3. maja setite stradanja naše i vaše kuće. Na taj dan pre 15 godina, zgrada Radio-televizije Novi Sad, danas Radio-televizije Vojvodine, srušena je u bombardovanju. Nemojte ponoviti muk od 24. marta, kada godišnjica bombardovanja nije zaslužila ni naslov u rubrici posvećenoj godišnjicama. Sopstvenom stradanju ste posvetili svega nekoliko sekundi programa, nije urađen nijedan specijal, nijedna ekipa nije izvestila sa ruševina nekadašnjeg radnog mesta. U vrhuncu cinizma, RTV je u udarnom terminu potpuno prećutala bombardovanje Novog Sada, ali je govorila o bombardovanju Sarajeva.     Možda je trenutna uređivačka politika RTV slična politici Žena u crnom, koje ovih dana ćute o srpskim

Sećanje na dane od kojih je prošlo 15 godina a koji su i dalje tako živi u pamćenju mnogih. Malo je trenutaka koje vreme na zamagli ili potpuno izbriše iz sećanja. Ipak, potpuno jasno se sećam večeri od koje se danas navršava tačno 15 godina. Negde sa prvim mrakom, Branko i ja smo sa torbama na ramenu stajali u dvorištu ispred moje kuće. Uporno smo ubeđivali moju majku da nas pusti na trening. Tri dana kasnije treblo je da počne završni turnir prvenstva SR Jugoslavije u košarci za kadete. Moji prijatelji i ja smo živeli za taj dan. Svi naši snovi, dečačka maštanja, godine treninga, sreća koju su donosle pobede,

Prošlo je četrnaest godina od herojske smrti Zorana Radosavljevića. Smrt u neravnopravnom sukobu sa višestruko nadmoćnijim NATO lovcima ga je učinila herojem, ali ta državna počast ga je neopravdano mimoišla.  Vitezovi, heroji. Sinovi neba. Tvorci istorije. Junaci… Tako su, tokom i neko vreme posle NATO agresije na SRJ, vlasti hvalile i slavile pilote našeg Ratnog vazduhoplovstva. A onda su vremenom, tiho, njihove podvige i žrtve – skrajnuli. Preživeli ratnici u borbi sa višestruko nadmoćnim neprijateljem, postali su “nezgodni svedoci” i smetnja našim novim kursevima. Penzionisani su, u najvećoj snazi i vrhunskom iskustvu kojih se ne bi odrekla nijedna država koja drži do svoje odbrane. A mrtvi… Oni su zaboravljeni, a

Autor: BRANIMIR NEŠIĆ Prošlo je jedanaest godina od NATO-bombardovanja Srbije. Hiljade mrtvih i ranjenih, na desetine hiljada porušenih zgrada, domova, fabrika, mostova… Nepopularna tema za sadašnji režim u Srbiji, koji se iz petnih sila trudi da nam zapadne „saveznike“ prikaže kao prijatelje koji su nas kasapili zato što smo mi zaista bili loši, a oni, kao vajni civilizatori i demokrate, bili su tu da nam ukažu na stranputicu kojom smo krenuli pokušavajući da odbranimo svoje. Baš kao u Balkanskom špijunu: „Hajde, lepo priznaj da si kriv, pa će ti Đura oprostiti što te je tukao…“ Čak i šiptarska prodaja srpskih bubrega i srca nije dovoljno zastupljena na televiziji. Plaše se