Већина грађана Србије не прихвата извињење НАТО због бомбардовања Србије пре 18 година, против је уласку у Алијансу Већина грађана Србије не прихвата извињење НАТО због бомбардовања Србије пре 18 година, против је уласку у Алијансу, иако као главни разлог те војне интервенције види у политици Слободана Милошевића, показало је најновије истраживање јавног мњења који је данас објавио Институт за европске послове. Резултати истраживања показују да је против чланства у НАТО 84 одсто испитаника и да је међу њима највише мушкараца и грађана млађих од 60 година. Чланство подржава 11 одсто, док је пет неодлучних. Извињење НАТО због бомбардовања прихватило би нешто мање од трећине грађана, четири одсто је неодлучно,

Слушао сам јуче и читав дан гледао како водитељке и новинари на српским националним телевизијама, дрхтавим гласом, пуним самилости и сажаљења, подсећају гледаоце у Србији на прву годишњицу терористичког напада у Бриселу. На велико страдање белгијског народа. Како је тај дан променио свет. Подсећање на Брисел, на националном сервису, од првих јутарњих вести до другог и трећег дневника било је вест дана! У реду. Тако и треба. Свака невина жртва је – само невина жртва. А тероризам је велико зло данашњег света. Управо због тога, што је свака невина жртва само – невина жртва, и што је тероризам велико зло света, једва чекам сутрашњи дан и 18-ту годишњицу злочиначког НАТО

Данас се навршава 18 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, до данас није нико одговарао нити је покренуто питање ратне одштете. Једино извињење стигло је прошле и претпрошле године од генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, који је рекао да жали због невиних жртава у бомбардовању Србије 1999. године, али се није извинио за НАТО агресију. Тадашња СР Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора, нападнута је под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу Аутономне Покрајине Косова и Метохије, а по

Воз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени путници, прича машиновођа Бобан Костић, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури Ниш – Воз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени путници, прича данас педесетогодишњи машиновођа Бобан Костић из Ниша, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури током НАТО агресије у Србији 1999. године. Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, идентификовано је 15 погинулих цивила,

У оквиру Војног музеја на Калемегдану постављене су лансирна рампа 5-П73 и ракете 5В27Д/У. Оне припадају борбеном комплету ракетног система С-125 (“нева” – САМ-3), којим је оборен авион Ф-117 током НАТО агресије 1999. године. Постављене су као музејски предмети који ће сведочити о поменутом догађају. Представљању експоната присуствовали су државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић, представници Министарства одбране и Војске Србије, чланови борбене послуге 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздухопловне одбране Војске Југославије који су оборили “невидљиви авион” и бројни посетиоци, саопштило је Министарство одбране. Државни секретар Нерић рекао је да “није лако сећати се тешких тренутака и отварати старе ране, јер постоје оне које никада не зарасту,

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежиће у петак, 24. марта, 18 година од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију /СРЈ/ у знак сјећања на припаднике Војске Југославије, који су погинули бранећи своју домовину. Сјећање на овај догађај биће организовано у Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици. “У петак у 11.00 часова, делегације Удружења положиће цвијеће на споменике борцима из 90-их у касарнама Војске Црне Горе у Подгорици и Даниловграду, на Тргу војводе Шака Петровића у Никшићу, на Тргу сердара Јанка Вукотића у Мојковцу, на платоу поред зграде Општине Беране и Спомен парку Књажевац у Андријевици”, наводи се у саопштењу Удружења. Удружење ће обиљежити 18 година од

После писања “Новости”, многи читаоци се јављају са жељом да помогну оболелом Милошу Јовановићу (38). Прва помоћ стигла од Хида Муратовића. Зову и саборци са Космета и најављују да ће га посетити Тужна судбина Милоша Јовановића (38) из забитог села Троштице код Новог Пазара, борца са Кошара, који се после повратка с ратишта тешко разболео због стреса доживљеног током борби на Космету, није оставила равнодушним читаоце “Новости”. Са мајком Росом (62), оболелом од карцинома дојке, и сестром Марином (38), која их тешком муком издржава, Милош живи у беди. Имају само краву и неколико кокошака. Кућа у којој су смештени није њихова, оронула је и испуцала. Немају воду, ни купатило. Понекад

Милош Јовановић из Троштица код Новог Пазара, без услова за живот. Од доживљеног стреса на Косову, тешко се разболео, често је и гладан. За хуманитарца Хида Муратовића Јовановићи један од најтежих случајева Тужна судбина војника и ратника који се на Косову храбро борио за своју отаџбину… У засеоку Троштице, удаљеном два километра од Белих Вода и магистралног пута Нови Пазар – Сјеница, у изнајмљеном и дотрајалом кућерку, склепаном од летава и блата, у беспућу и беди, живи породица Милоша Јовановића (38), војника и храброг борца на Кошарама, сада тешког болесника и невољника, кога су сви заборавили. Уз Милоша су његова мајка Роса (62), тешко оболела од карцинома дојке. Сестра Марина

Свечана церемонија полагања венаца на реконструисани споменик погинулима у ратовима деведесетих и у НАТО бомбардовању одржана је у Суботици, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да је тај споменик доказ да се Србија враћа себи и да неће заборавити жртве. “Свака земља почива на онима који су се жртвовали за њу. Свака земља своју слободу може да захвали онима који су за њу дали свој живот, а овај споменик је доказ да Србија не дозвољава да они који су се жртвовали за њу деле, ни по вери, ни по нацији, да не дозвољава да се ниједна жртва заборави или умањи”, рекао је Вулин

Неурохирург проф. др Даница Грујичић : Од леукемије је смртност повећана чак 139 одсто од 2002. године. Отрови су отишли у воду, ваздух, земљу, ушли и у ланац исхране. У великом порасту су и аутоимуне болести Малигне болести су у Србији готово три пута учесталије него у свету: код нас се на 100.000 становника региструје 5.500 оболелих од различитих врста карцинома, а у свету 2.000! Само од леукемија смртност је од 2002. године повећана за чак 139 одсто. Број оболелих од карцинома код нас сваке године расте за два одсто, а у свету за 0,6 процената. То је последица бомбардовања! Младима којима смо оставили овакву земљу и све проблеме са

Панчево – Споменик борцима палим у борбеним дејствима деведесетих година 20. века са територије општина Панчево и Ковачица откривен је уз звуке војничке трубе и у присуству породица погинулих, представника Владе Војводине, Војске Србије, МУП-а Србије, Полицијске управе Панчево, борачких удружења, сабораца, колега и пријатеља. Имена 69 учесника у борбеним дејствима с почетка деведесетих у источној Славонији и 1998–1999. године на Косову и Метохији уклесана у четири спојена гранитна крила која творе крст спомен-обележја, аутора Уроша Зубића, подигнутог на иницијативу и залагањем Удружења бораца српских ратних ветерана Панчево. – Међу њима су припадници свих вероисповести са подручја свих месних заједница општине Панчево, од голобрадих младића на одслужењу редовног војног рока

Амерички конгресмен Мајк Тарнер јако се пре неки дан узнемирио у Подгорици. Пренели сви медији у региону. Конгресмен је мирно шетао Подгорицом, или се возио аутомобилом, то није разјашњено, све док његове праведне америчке очи нису угледале билборд исписан ћирилицом – „Дјецу ти нећемо опростити“. Сад, да ли конгресмен зна српски и ћирилицу, или су му поруку превели савезници из Подгорице, не зна се, зна се да га је јако узнемирила. Пошто се узнемирио конгресмен, узнемирили су се и многи од Подгорице до Београда, и даље. Страх их  ухватио. Јер, није мала ствар кад се узнемири конгресмен, и то амерички, који се својим пријатељима и савезницима у Подгорици одмах пожалио

Рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. А наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“ Заправо као генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг вероватно није ни могао ништа друго да изјави. Наиме, изразио је жаљење за све невине цивилне жртве агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Што, по његовом мишљењу, значи да су постојале и цивилне жртве које нису биле невине и, наравно, да жртве међу војницима, подофицирима и официрима, припадницима оружаних снага СРЈ никако нису биле невине. А рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења

Господин Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО пакта жали због „кампање алијансе у Србији 1999. године“! Толико жали да вероватно ноћима не спава. Излазе му на очи слике оних момака које је, ни криве ни дужне, НАТО „томахавк“ раскомадао на Торнику на Златибору, па им тела била разбацана стотинама метара около, по боровима. Сакупљали их њихови најмилији следећег, црног јутра које је, као, свануло над планином. Никад ту слику, коју сам тог пролећног јутра 1999. године видео под Торником, нећу заборавити. Не може Столтенберг да избаци из главе слике побијене деце по Србији, па због тога жали, гризе га савест због тона осиромашеног уранијума разбацаног по Србији, због касетних бомби које

У агресорском нападу на СРЈ током 1999.те године коришћен је осиромашен уранијум, потврдио је британски биолог Роџер Кофил, преноси ББЦ. Према речима Кофила, као последица НАТО бомбардовања из 1999.те године у наредном периоду најмање још 10.000 људи у Србији ће умреће од рака. Он је до својих прогноза дошао у својој лабораторији у јужном Велсу, а о поменутој проблематици причао је на лондонској конференцији посвећеној проблематици бомбардовања америчких и британских снага, осиромашеним уранијумом у Ираку, 1991. године. Иначе, ово није нова тема, о томе је још 1999. године писао ББЦ, а судећи по повећаном броју оболелих од канцера на овим просторима црне прогнозе су се, на жалост, испоставиле и више

Та ’99. година 20. века остаће заувек упамћена као велики пропуст и промашај осионих људи и институција. Што је најгоре од свега, актери тог недела назвали су злодејство именом “Милосрдни анђео”? Та ’99. година 20. века остаће заувек упамћена као велики пропуст и промашај осионих људи и институција. Што је најгоре од свега, актери тог недела назвали су своје злодејство чудним именом “Милосрдни анђео”? Добро се зна које име следује анђелу злоделатнику! Али да не идемо даље, јер тако нешто би нас одвело у религијско празнословље. Међутим, тачно именовање онога што се догодило и стварно памћење са расуђивањем без празнословица важно је и потребно. Ако бисмо одустали од тога, значило

КОШАРЕ – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Јаблановић положио је данас код некадашње граничне карауле Кошаре венац и одао почаст погинулима у бици на том месту. „Данас смо овде на часном месту, где су највећи хероји српског народа и државе Србије бранили своју земљу од НАТО агресора пуних 82 дана. Овде је страдало 108 припадника ВС и данас у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања положили смо венац и одали част после 17 година херојима који су бранили своју отаџбину”, истакао је том приликом Јаблановић. Напоменуо је да су тада државу бранила углавном деца од 18-19 година, у цвету младости,

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу да се кроз нови закон о правима бораца, подизање споменика и снимање филма о борби на Кошарама врати достојанство свима који онима који су бранили Србију, изјавио је данас министар Александар Вулин. Вулин је после састанка са борцима који су учествовали у одбрани Кошара казао новинарима да је имао част да разговара са људима који су за своју државу дали све, а који од ње нису тражили пуно. „Министарство рада као своју дужност, али више као част доживљава могућност да се бори за побољшање положаја припадника борачких организација. Сви наши борци, без обзира да ли су били на Кошарама,

Породица му гладује: Војислав Перовић, отац троје малолетне деце и ратни инвалид, који је спасао целу јединицу, физикалише и дресира псе како би преживео јер му ни жена није запослена Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава. На трибини одржаној пре три дана на Правном факултету у Београду поводом навршавања 17 година од завршетка битке на Кошарама, најчешће се могло чути име Војислава Перовића. Јуначка јединица Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване