Од нашег специјалног извештача Крф – У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба. Огорчење је убрзо прерасло у масовне протесте – колона Крфљана упутила се ка аеродрому. Предводио их је Јанис Трепеклис, који ће касније, од 2011. до 2014, бити градоначелник Крфа. Демонстранти су блокирали аеродром, а затим и оштетили део инфраструктуре, како би онемогућили да НАТО с њиховог острва на било који начин делује. Свесно су нанели штету свом аеродрому,

У 2.06 часова након поноћи навршило се тачно 17 година од када је у нападу НАТО на зграду Радио-телевизије Србије убијено 16 радника те медијске куће. Породице, пријатељ и радници РТС запалили су тачно у то вријеме свијеће на споменик симболичног назива “Зашто” и још једном од међународне заједнице затражили одговор на питање зашто су невини људи били мета и коме је била потребна та смрт. Брат страдалог Синише Медића – Мирослав захвалио је окупљенима што чувају сјећање на погинуле раднике РТС и поручио да потрага породица за истином и правдом никада неће престати. “Сви они су часно обављали свој посао. Њихов једини задатак је био да из ове зграде

Удружење новинара Србије подсјећа да се вечерас послије поноћи навршава 17 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању Радио-телевизије Србије. У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. “Бомбардовањем РТС-а 1999. године установљена је пракса употребе војне силе против медија у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни објекти и не смеју бити војни циљ”, саопштено је из УНС-а. За овај ратни злочин, како се напомиње, до сада је једино одговарао тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, који је издржао казну

На данашњи дан навршава се 17 година од напада на путнички воз у Грделичкој клисури, када је авион НАТО током агресије на СР Југославију 1999. године гађао ракетама воз док је прелазио преко жељезничког моста на Јужној Морави усмртивши до сада још неутврђен број људи. Пронађено је девет цијелих лешева и четири дијела људског тијела. Теже и лакше рањено је најмање 16 путника, а многи се воде као нестали. Напад се догодио око 11.40 часова, а воз су погодила два пројектила, при чему је први одвојио локомотиву и први вагон од остатка композиције, док је други пројектил, испаљен нешто касније, уништио трећи вагон, а четврти, усљед високе температуре, остао залијепљен

У организацији Андрићевог института, у Андрићграду је одржана промоција књиге “Смена” аутора потпуковника Ђорђа Аничића. Ова књига је својеврсни ратни дневник Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде Противваздушне одбране Војске Југославије. У књизи су детаљно описани сви догађаји током 78 ратних дана јединице. Потпуковник Ђорђе Аничић каже да књига биљежи његова размишљања, борбене радње, осјећања… – Тај осјећај када сте уведени у рат против најмоћнијих земаља свијета, остављени сами без савезника…Један реалан запис из станице за вођење ракета – објашњава Аничић. Заставник прве класе Драган Матић каже да ова књига није угледала свјетло дана, засигурно би се и даље вртјела прича да је била модификација система помоћу које је оборен амерички

У биоскопу “Доли Бел” у Андрићграду вечерас је промовисана књига потпуковника у пензији Ђорђа Аничића под називом “Смена”, која представља његов ратни дневник у вријеме НАТО агресије на Србију. У овој књизи-дневнику Аничића, који је 1999. године био замјеник команданта Трећег ракетног дивизиона Противваздушне одбране /ПВО/, говори се о свакодневном животу његове јединице која је помоћу руског ракетног система оборила амерички бомбардер “Ф-117”, такозвани невидљиви. “Књига прати ратни пут Трећег ракетног дивизиона и бележи моја размишљања, борбене радње, осећања, тај осећај кад сте уведени у рат са најмоћнијим земљама света, остављени сами без и једног савезника. То је један реалан запис из ракетне станице”, рекао је Аничић. Он је истакао

Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења су на Маљену одали пошту погинулим колегама, потпоручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу, постхумно унапређеним у чин поручника, саопштила је Војска Србије. На месту погибије на Маљену, на Краљевом столу, у цркви постављеној прошле године у знак сећања на погинуле хероје, Његово преосвештенство епископ ваљевски Милутин служио је литургију и парастос. (Фото Војска Србије) На спомен-обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН јуче су цвеће положиле породице, колеге из бригаде, представници Команде Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, СУБНОР-а, Града Београда и општина Сурчин и Пожега. Командант 126. бригаде ВОЈИН пуковник Предраг Ђорђевић је, обраћајући се присутнима, подсетио на животе трагично страдалих Синише и Жељка и

Потпуковник пилот Предраг Милутиновић, за “Новости”, о томе како је у марту 1999. први узлетео против алијансе. Када Србија зове, не можемо рећи не. Ниједног тренутка се нисмо уплашили НЕ, ниједног тренутка нисам размишљао да ли је то лет у смрт и хоћу ли ћу преживети “сусрет” са НАТО авијацијом. Те вечери, 24. марта, полетео сам са аеродрома “Поникве” да им докажем да ми српски пилоти нисмо “мачји кашаљ”, да смо пилотски оспособљенији од њих, да смо патриоте, да имамо понос и храбро срце. Да ћемо јуначки бранити своју отаџбину свесни да су надмоћнији и технички опремљенији, али да нас Србија зове и да ми том позиву никада нећемо рећи

Родитељи војника, прве жртве нато агресије на СРЈ, о часном потезу ђака из Даниловграда. Душан и Милена Стајић: Надамо се да та деца неће бити кажњена због сећања на жртве ДРАГО нам је што су се барем матуранти из Црне Горе сетили годишњице НАТО агресије и страдања нашег сина. Саша је страдао на стражи код војног хангара у касарни “Милован Шарановић” у Даниловграду. Био је прва жртва “Милосрдног анђела”, мада га у Србији нико и не помиње. Највише боли и тишти сазнање да је заборављен. Поносни смо на ту децу из Црне Горе, јер је њихов гест доказ да се омладина буди, да они жале са нама, саосећају, деле нашу

Др Небојша Србљак, кардиолог из Косовске Митровице, о последицама НАТО бомбардовања. Сваке године бележимо пораст броја оболелих од карцинома за 25 одсто у односу на претходну УПОТРЕБОМ осиромашеног уранијума током НАТО бомбардовања нанета је дугорочна штета Србији и српском народу. Јер, сваке године имамо пораст броја оболелих за око 25 одсто у односу на претходну. У прилог овој чињеници говоре бројке на примеру оболелих у Косовској Митровици, где је 2011. регистровано њих 185, следеће 225, а 2013. 250. Зато су се наше суморне прогнозе, изречене још 2002, да ће употреба осиромашеног уранијума током агресије Западне војне алијансе на СРЈ изазвати епидемију малигних обољења, испоставиле тачним. Овим речима др Небојша Србљак,

На данашњи дан, прије 17 година, јединице Војске Југославије срушиле су мит о необоривом америчком “невидљивом” ловцу бомбардеру Ф-117, оборивши га изнад села Буђановци, током НАТО агресије на СР Југославију. Летјелицу Ф-117А оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране 27. марта 1999. године у 20.42 часа. Они су, захваљујући способности јединице, исправној техници и “малој техничкој иновацији” успјели да летјелицу погоде са земље. Авион је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са двије ракете типа “нева”, а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани. Ф-117А – “ноћни соко” репутацију је стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године када је,

Навршава се 17 година од почетка бомбардовања СРЈ. Присетимо се шта је Михаило Меденица доживео као први Србин који је крочио на Кошаре после 1999. године, на место најжешћих борби током рата на Косову. Седели смо дуго у ноћ – облачно небо над Косовом слутило је лош дан, али за Србе овде ни звездане ноћи, нажалост, не наговештавају неке боље… „Немој, молим те, не иди“, стоти пут је поновио кроз кратки гутљај јаке црне кафе, знајући да ће на Космету довека бити тих неколико места због којих ће Aлбанци пре дати главу, него дозволити да на њих стане српска нога. A Кошаре су свакако једно од њих! Најважније од свих…

Пре него што ће полетети у сусрет НАТО авионима командант 98. јуришног пука Срето Малиновић обратио се својим пилотима. Србија зове “Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука! Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити. Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних. И данас, као необројено пута у нашој историји, не наређује наша команда. Србија нас зове, анђели моји челични! Иста она у којој проведосмо наше најлепше

Централна државна комеморативна церемонија поводом Дана сјећања на жртве НАТО агресије почела је Варварину код Споменика погинулим грађанима на Варваринском мосту. Церемонију предводи премијер Србије Александар Вучић, а присуствује и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Скупу присуствују и предсједник парламента Србије Маја Гојковић, шеф дипломатије Ивица Дачић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златан Клокић. У присуству преживјелих, породица жртава, представника војске, свештенства Српске православне цркве, дипломатског кора и великог броја грађана Расинског округа, комеморација је почела тачно у подне када су се огласила црквена звона и одржан вјерски обред. Скупу су се обратили и предсједник општине

Данас се навршава 17 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је трајала пуних 78 дана уз велики број жртава СИНОВИ моји, драги. Тигрови 98. јуришног пука. Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине. Летесмо и уживасмо у њеној лепоти. Али, данас… данас вас не водим на такав лет. Данас вас водим на лет са којег се, можда, нећете вратити. Можда је ово лет у смрт. Али, не обичну, већ часну. То је привилегија одабраних. И, данас, као небројано пута у нашој историји, то не наређује наша команда. То наређује Србија, војници моји челични. Иста она Србија у којој проведосмо најлепше дане. Србија зове! Знам, драги

Навршава се 17 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије и Србије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, школа, болница до данас није нико одговарао, нити је отворено питање одговорности и ратне одштете. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. У НАТО операцији, која је у Србији позната

“Кажу, прва је пала баш на нас. Ако је тако, онда сам ја прва жртва НАТО. Било је то у 20.03 сати. Брдо Обосник, Бококоторски залив, 235. Центар за стационарну везу бивше Војске Југославије. Чуо сам зујање и одмах после тога експлозију. Схватио сам да летим три или пет метара и да ударам главом о неки зид. После нисам знао ништа. Отворио сам очи тек на ВМА у Београду. Нисам знао ни који је дан, ни месец, ни година. Око мене неки генерали који су ми ту, у кревету, уручили решење о унапређењу и медаљу за посебне заслуге. Дали су ми и велику плакету са Указом који је потписао Слободан