Većina građana Srbije ne prihvata izvinjenje NATO zbog bombardovanja Srbije pre 18 godina, protiv je ulasku u Alijansu Većina građana Srbije ne prihvata izvinjenje NATO zbog bombardovanja Srbije pre 18 godina, protiv je ulasku u Alijansu, iako kao glavni razlog te vojne intervencije vidi u politici Slobodana Miloševića, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koji je danas objavio Institut za evropske poslove. Rezultati istraživanja pokazuju da je protiv članstva u NATO 84 odsto ispitanika i da je među njima najviše muškaraca i građana mlađih od 60 godina. Članstvo podržava 11 odsto, dok je pet neodlučnih. Izvinjenje NATO zbog bombardovanja prihvatilo bi nešto manje od trećine građana, četiri odsto je neodlučno,

Slušao sam juče i čitav dan gledao kako voditeljke i novinari na srpskim nacionalnim televizijama, drhtavim glasom, punim samilosti i sažaljenja, podsećaju gledaoce u Srbiji na prvu godišnjicu terorističkog napada u Briselu. Na veliko stradanje belgijskog naroda. Kako je taj dan promenio svet. Podsećanje na Brisel, na nacionalnom servisu, od prvih jutarnjih vesti do drugog i trećeg dnevnika bilo je vest dana! U redu. Tako i treba. Svaka nevina žrtva je – samo nevina žrtva. A terorizam je veliko zlo današnjeg sveta. Upravo zbog toga, što je svaka nevina žrtva samo – nevina žrtva, i što je terorizam veliko zlo sveta, jedva čekam sutrašnji dan i 18-tu godišnjicu zločinačkog NATO

Danas se navršava 18 godina od NATO agresije i bombardovanja nekadašnje SR Jugoslavije, a za žrtve, među kojima je bio veliki broj civila i djece, kao i za razaranje civilnih objekata, do danas nije niko odgovarao niti je pokrenuto pitanje ratne odštete. Jedino izvinjenje stiglo je prošle i pretprošle godine od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je rekao da žali zbog nevinih žrtava u bombardovanju Srbije 1999. godine, ali se nije izvinio za NATO agresiju. Tadašnja SR Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora, napadnuta je pod izgovorom da je krivac za neuspjeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, a po

Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri Niš – Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine. Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila,

U okviru Vojnog muzeja na Kalemegdanu postavljene su lansirna rampa 5-P73 i rakete 5V27D/U. One pripadaju borbenom kompletu raketnog sistema S-125 (“neva” – SAM-3), kojim je oboren avion F-117 tokom NATO agresije 1999. godine. Postavljene su kao muzejski predmeti koji će svedočiti o pomenutom događaju. Predstavljanju eksponata prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, članovi borbene posluge 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije koji su oborili “nevidljivi avion” i brojni posetioci, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Državni sekretar Nerić rekao je da “nije lako sećati se teških trenutaka i otvarati stare rane, jer postoje one koje nikada ne zarastu,

Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore obilježiće u petak, 24. marta, 18 godina od početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju /SRJ/ u znak sjećanja na pripadnike Vojske Jugoslavije, koji su poginuli braneći svoju domovinu. Sjećanje na ovaj događaj biće organizovano u Podgorici, Danilovgradu, Nikšiću, Mojkovcu, Beranama i Andrijevici. “U petak u 11.00 časova, delegacije Udruženja položiće cvijeće na spomenike borcima iz 90-ih u kasarnama Vojske Crne Gore u Podgorici i Danilovgradu, na Trgu vojvode Šaka Petrovića u Nikšiću, na Trgu serdara Janka Vukotića u Mojkovcu, na platou pored zgrade Opštine Berane i Spomen parku Knjaževac u Andrijevici”, navodi se u saopštenju Udruženja. Udruženje će obilježiti 18 godina od

Posle pisanja “Novosti”, mnogi čitaoci se javljaju sa željom da pomognu obolelom Milošu Jovanoviću (38). Prva pomoć stigla od Hida Muratovića. Zovu i saborci sa Kosmeta i najavljuju da će ga posetiti Tužna sudbina Miloša Jovanovića (38) iz zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, borca sa Košara, koji se posle povratka s ratišta teško razboleo zbog stresa doživljenog tokom borbi na Kosmetu, nije ostavila ravnodušnim čitaoce “Novosti”. Sa majkom Rosom (62), obolelom od karcinoma dojke, i sestrom Marinom (38), koja ih teškom mukom izdržava, Miloš živi u bedi. Imaju samo kravu i nekoliko kokošaka. Kuća u kojoj su smešteni nije njihova, oronula je i ispucala. Nemaju vodu, ni kupatilo. Ponekad

Miloš Jovanović iz Troštica kod Novog Pazara, bez uslova za život. Od doživljenog stresa na Kosovu, teško se razboleo, često je i gladan. Za humanitarca Hida Muratovića Jovanovići jedan od najtežih slučajeva Tužna sudbina vojnika i ratnika koji se na Kosovu hrabro borio za svoju otadžbinu… U zaseoku Troštice, udaljenom dva kilometra od Belih Voda i magistralnog puta Novi Pazar – Sjenica, u iznajmljenom i dotrajalom kućerku, sklepanom od letava i blata, u bespuću i bedi, živi porodica Miloša Jovanovića (38), vojnika i hrabrog borca na Košarama, sada teškog bolesnika i nevoljnika, koga su svi zaboravili. Uz Miloša su njegova majka Rosa (62), teško obolela od karcinoma dojke. Sestra Marina

Svečana ceremonija polaganja venaca na rekonstruisani spomenik poginulima u ratovima devedesetih i u NATO bombardovanju održana je u Subotici, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da je taj spomenik dokaz da se Srbija vraća sebi i da neće zaboraviti žrtve. “Svaka zemlja počiva na onima koji su se žrtvovali za nju. Svaka zemlja svoju slobodu može da zahvali onima koji su za nju dali svoj život, a ovaj spomenik je dokaz da Srbija ne dozvoljava da oni koji su se žrtvovali za nju dele, ni po veri, ni po naciji, da ne dozvoljava da se nijedna žrtva zaboravi ili umanji”, rekao je Vulin

Neurohirurg prof. dr Danica Grujičić : Od leukemije je smrtnost povećana čak 139 odsto od 2002. godine. Otrovi su otišli u vodu, vazduh, zemlju, ušli i u lanac ishrane. U velikom porastu su i autoimune bolesti Maligne bolesti su u Srbiji gotovo tri puta učestalije nego u svetu: kod nas se na 100.000 stanovnika registruje 5.500 obolelih od različitih vrsta karcinoma, a u svetu 2.000! Samo od leukemija smrtnost je od 2002. godine povećana za čak 139 odsto. Broj obolelih od karcinoma kod nas svake godine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6 procenata. To je posledica bombardovanja! Mladima kojima smo ostavili ovakvu zemlju i sve probleme sa

Pančevo – Spomenik borcima palim u borbenim dejstvima devedesetih godina 20. veka sa teritorije opština Pančevo i Kovačica otkriven je uz zvuke vojničke trube i u prisustvu porodica poginulih, predstavnika Vlade Vojvodine, Vojske Srbije, MUP-a Srbije, Policijske uprave Pančevo, boračkih udruženja, saboraca, kolega i prijatelja. Imena 69 učesnika u borbenim dejstvima s početka devedesetih u istočnoj Slavoniji i 1998–1999. godine na Kosovu i Metohiji uklesana u četiri spojena granitna krila koja tvore krst spomen-obeležja, autora Uroša Zubića, podignutog na inicijativu i zalaganjem Udruženja boraca srpskih ratnih veterana Pančevo. – Među njima su pripadnici svih veroispovesti sa područja svih mesnih zajednica opštine Pančevo, od golobradih mladića na odsluženju redovnog vojnog roka

Američki kongresmen Majk Tarner jako se pre neki dan uznemirio u Podgorici. Preneli svi mediji u regionu. Kongresmen je mirno šetao Podgoricom, ili se vozio automobilom, to nije razjašnjeno, sve dok njegove pravedne američke oči nisu ugledale bilbord ispisan ćirilicom – „Djecu ti nećemo oprostiti“. Sad, da li kongresmen zna srpski i ćirilicu, ili su mu poruku preveli saveznici iz Podgorice, ne zna se, zna se da ga je jako uznemirila. Pošto se uznemirio kongresmen, uznemirili su se i mnogi od Podgorice do Beograda, i dalje. Strah ih  uhvatio. Jer, nije mala stvar kad se uznemiri kongresmen, i to američki, koji se svojim prijateljima i saveznicima u Podgorici odmah požalio

Rat koji je NATO poveo protiv SRJ 1999. bio je eklatantan primer kršenja međunarodnog prava i povelje UN. A naš prijatelj Jens reče kako je „taj rat poveden da bi se zaštitili civili“ Zapravo kao generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg verovatno nije ni mogao ništa drugo da izjavi. Naime, izrazio je žaljenje za sve nevine civilne žrtve agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine. Što, po njegovom mišljenju, znači da su postojale i civilne žrtve koje nisu bile nevine i, naravno, da žrtve među vojnicima, podoficirima i oficirima, pripadnicima oružanih snaga SRJ nikako nisu bile nevine. A rat koji je NATO poveo protiv SRJ 1999. bio je eklatantan primer kršenja

Gospodin Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO pakta žali zbog „kampanje alijanse u Srbiji 1999. godine“! Toliko žali da verovatno noćima ne spava. Izlaze mu na oči slike onih momaka koje je, ni krive ni dužne, NATO „tomahavk“ raskomadao na Torniku na Zlatiboru, pa im tela bila razbacana stotinama metara okolo, po borovima. Sakupljali ih njihovi najmiliji sledećeg, crnog jutra koje je, kao, svanulo nad planinom. Nikad tu sliku, koju sam tog prolećnog jutra 1999. godine video pod Tornikom, neću zaboraviti. Ne može Stoltenberg da izbaci iz glave slike pobijene dece po Srbiji, pa zbog toga žali, grize ga savest zbog tona osiromašenog uranijuma razbacanog po Srbiji, zbog kasetnih bombi koje

U agresorskom napadu na SRJ tokom 1999.te godine korišćen je osiromašen uranijum, potvrdio je britanski biolog Rodžer Kofil, prenosi BBC. Prema rečima Kofila, kao posledica NATO bombardovanja iz 1999.te godine u narednom periodu najmanje još 10.000 ljudi u Srbiji će umreće od raka. On je do svojih prognoza došao u svojoj laboratoriji u južnom Velsu, a o pomenutoj problematici pričao je na londonskoj konferenciji posvećenoj problematici bombardovanja američkih i britanskih snaga, osiromašenim uranijumom u Iraku, 1991. godine. Inače, ovo nije nova tema, o tome je još 1999. godine pisao BBC, a sudeći po povećanom broju obolelih od kancera na ovim prostorima crne prognoze su se, na žalost, ispostavile i više

Ta ’99. godina 20. veka ostaće zauvek upamćena kao veliki propust i promašaj osionih ljudi i institucija. Što je najgore od svega, akteri tog nedela nazvali su zlodejstvo imenom “Milosrdni anđeo”? Ta ’99. godina 20. veka ostaće zauvek upamćena kao veliki propust i promašaj osionih ljudi i institucija. Što je najgore od svega, akteri tog nedela nazvali su svoje zlodejstvo čudnim imenom “Milosrdni anđeo”? Dobro se zna koje ime sleduje anđelu zlodelatniku! Ali da ne idemo dalje, jer tako nešto bi nas odvelo u religijsko praznoslovlje. Međutim, tačno imenovanje onoga što se dogodilo i stvarno pamćenje sa rasuđivanjem bez praznoslovica važno je i potrebno. Ako bismo odustali od toga, značilo

KOŠARE – Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Jablanović položio je danas kod nekadašnje granične karaule Košare venac i odao počast poginulima u bici na tom mestu. „Danas smo ovde na časnom mestu, gde su najveći heroji srpskog naroda i države Srbije branili svoju zemlju od NATO agresora punih 82 dana. Ovde je stradalo 108 pripadnika VS i danas u ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja položili smo venac i odali čast posle 17 godina herojima koji su branili svoju otadžbinu”, istakao je tom prilikom Jablanović. Napomenuo je da su tada državu branila uglavnom deca od 18-19 godina, u cvetu mladosti,

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je inicijativu da se kroz novi zakon o pravima boraca, podizanje spomenika i snimanje filma o borbi na Košarama vrati dostojanstvo svima koji onima koji su branili Srbiju, izjavio je danas ministar Aleksandar Vulin. Vulin je posle sastanka sa borcima koji su učestvovali u odbrani Košara kazao novinarima da je imao čast da razgovara sa ljudima koji su za svoju državu dali sve, a koji od nje nisu tražili puno. „Ministarstvo rada kao svoju dužnost, ali više kao čast doživljava mogućnost da se bori za poboljšanje položaja pripadnika boračkih organizacija. Svi naši borci, bez obzira da li su bili na Košarama,

Porodica mu gladuje: Vojislav Perović, otac troje maloletne dece i ratni invalid, koji je spasao celu jedinicu, fizikališe i dresira pse kako bi preživeo jer mu ni žena nije zaposlena Oficir, otac troje maloletne dece, invalid. Čovek koji je najzaslužniji što su se svi vojnici iz legendarne jedinice „Džoker“, posle krvave odbrane karaule Košare, živi vratili svojim kućama. Ratni heroj Vojislav Perović (45) danas kosi travu u tuđim dvorištima i dresira pse. Tako preživljava. Na tribini održanoj pre tri dana na Pravnom fakultetu u Beogradu povodom navršavanja 17 godina od završetka bitke na Košarama, najčešće se moglo čuti ime Vojislava Perovića. Junačka jedinica Zlatko Solunac, pripadnik 5. bataljona 125. motorizovane