Против начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића и још три особе у току је предистражни поступак Тужилаштва за ратне злочине на основу кривичне пријаве Фонда за хуманитарно право (ФХП), због сумње да су починили ратне злочине и злочине против човечности у селу Резале на Косову 1999. године. Како пише лист „Данас” у издању од петка, Тужилаштво тренутно проверава наводе из кривичне пријаве, коју је ФХП поднео у октобру, и то “прикупљањем потребних података и обавештења”. Бивша директорка ФХП-а Наташа Кандић рекла је за “Данас” да Србија има начелника Генералштаба „који наноси велику моралну и политичку штету држави и грађанима”. „Уколико Србија стварно жели да унапреди владавину права, онда њене институције

Послиjе злочиначког НАТО бомбардовања Ниша 1999. На данашњи дан 1999. године, Нато авиjациjа извела jе наjжешћи и наjкрвавиjи напад на Ниш касетним бомбама. “Тог дана, погинуло jе наjмање 15 и рањено више од 60 Нишлиjа”, преносе београдски медиjи. У наjстрашниjем нападу на Ниш, бомбардери Нато алиjансе у 11.20 часова избацили су товаре касетних бомби на простор око Универзитета, Тврђавске пиjаце и Клиничког центра. На мети Нато авиjациjе били су Клиничко-болнички центар (КБЦ) и Улица Љубе Ненадовића. Погођени су мртвачница и котларница. Страдало jе Одjељење патологиjе, а сви прозори на КБЦ-у су уништени. Око 20 возила на паркингу КБЦ-а jе изгорjело. У комплексу Центра направљено jе 50 кратера, а скоро све

3. маjа 1999. године зграда Радио-телевизиjе Нови Сад, данас Радио-телевизиjе Воjводине, срушена jе у Нато бомбардовању Србиjе. Таj датум jе и Светски дан слободе медиjа. Рушење телевизиjе на таj дан jе скандал планетарних размера и било би нормално да сви светски медиjи, Европска униjа и Уjедињене нациjе бруjе о томе. Не питаjте зашто свет ћути. Питаjте се зашто ћуте новинари срушене телевизиjе.   Везане виjести: Андреj Фаjгељ: Апел новинарима Радио-телевизиjе Воjводине  

Сутра се навршава 16 година од убиства 16 медиjских радника у НАТО бомбардовању Радио-телевизиjе Србиjе (РТС), саопштено jе из Удружења новинара Србиjе (УНС). Бомбардовањем те медиjске куће, 1999. године установљена jе пракса употребе воjне силе против медиjа у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни обjекти и не смиjу бити воjни циљ, наводи се у саопштењу УНС-а. УНС истиче да су све значаjне глобалне организациjе за заштиту људских права осудиле убиjање цивила у РТС-у, а да Амнести интернешенел намjеран напад на зграду РТС-а, као цивилни обjекат и убиjање 16 медиjских радника, сматра ратним злочином. У саопштењу се додаjе да jе Европска федерациjа новинара (ЕФЈ) на Скупштини у Београду 2011.

Олупина невидљивог Ф-117 у близини Буђановаца 1999. На данашњи дан, приjе 16 година, jединице Воjске Југославиjе срушиле су мит о необоривом америчком “невидљивом” ловцу бомбардеру Ф-117, оборивши га изнад села Буђановци, током НАТО агресиjе на СР Југославиjу. Летjелицу Ф-117А оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране 27. марта 1999. године у 20.42 часа. Они су, захваљуjући способности jединице, исправноj техници и “малоj техничкоj иновациjи” успjели да летjелицу погоде са земље. Авион jе пао у атар села Буђановци, пошто jе претходно гађан са двиjе ракете типа “нева”, а jединицом коjа га jе оборила командовао jе пуковник Золтан Дани. Ф-117А – “ноћни соко” репутациjу jе стекао борбеним летовима над Ираком

На инициjативу премиjера Вучића, у Београду се обнавља споменик деци жртвама НАТО агресиjе. На мермерно обележjе у парку, коjи су подигле “Новости”, биће враћена скулптура Милице Ракић. Биста из 2000. године нетрагом нестала Првобитни изглед споменика са бронзаном Миличином бистом СПОМЕНИКУ деци жртвама НАТО агресиjе, коjи су подигле “Новости” са читаоцима у Ташмаjданском парку у Београду – у наjкраћем могућем року биће враћен првобитни изглед. Онакав какав jе био пре децениjу и по, када jе 24. марта 2000. године и постављен. Са скулптуром девоjчице коjа jе имала лик малене Милице Ракић, jедне од болних, невиних жртава. Споменик ће бити обезбеђен, осветљен. Убележен у регистар споменика Завода за заштиту, као културно

Делегациjа града Београда положила jе данас виjенац на гроб трогодишње Милице Ракић, коjа jе погинула у НАТО бомбардовању, а током протеклих 16 година постала симбол свих невиних жртава агресиjе. Замjеник градоначелника Андреjа Младеновић истакао jе да jе сваки 24. март дан туге и болних сjећања, али и датум коjи опомиње да се злочин не смиjе заборавити ни поновити. “Опростили jесмо, али не смемо да заборавимо велики злочин коjи се десио нашоj земљи и народу. Обновљени су путеви, болнице, мостови, неке зграде jош нису, али оно што не можемо да вратимо, то су људски животи. Они су заувек изгубљени”, рекао jе Младеновић. Делегациjа града Београда jе, осим гроба мале Милице, положила

Бомбардовање Београда 1999. Данас се навршава 16 година од почетка Нато агресиjе на некадашњу СР Југославиjу током коjе jе убиjено наjмање 2.500, више од 12.500 рањено, а кориштена jе и мунициjа са осиромашеним ураниjумом, као и графитне бомбе. Током 78 дана бомбардовања током операциjе коjу jе Нато назва “Милосрдни анђео” погинуло jе или нестало укупно 1.008 припадника воjске и полициjе – од коjих 659 припадника воjске, а 349 припадника полициjе, теже и лакше jе рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дjеце. У бомбардовању jе уништено и оштећено 25.000 стамбених обjеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено jе 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дjечjих

Амерички професор и антиглобалиста Ноам Чомски упоредио jе терористички напад на француски сатирични недjељник “Шарли ебдо” са бомбардовањем зграде Радио-телевизиjе Србиjе /РТС/ 1999. године, истичући да таj НАТО напад ниjе изазвао масовне протесте у свиjету, нити згражање jавности. У коментару за телевизиjу Си-Ен-Ен, Чомски jе навео да поводом ваздушног удара на РТС ниjе било парола “Ми смо РТС”, нити истраге о кориjенима напада у хришћанскоj култури и историjи. Напоменувши да jе напад на српске новинаре поздрављен, Чомски jе додао да jе истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, тадашњи изасланик за Југославиjу, описао напад на РТС као “изузетно значаjан и позитиван развоj”, са чиме су се и други сагласили. “Њихови злочини против

Сатиричари француског листа “Шарли Ебдо” су своjим карикатурама, поред исмевања Мухамеда и Исуса, оцрнили и Србиjу и српске снаге на Косову и Метохиjи током НАТО бомбардовања Србиjе 1999. Међу броjним насловницама француског сатиричног часописа, налазе се и оне у коjем су српска воjска и милициjа на Косову представљене као злочиначке хорде коjе силиjу и убиjаjу невине цивиле. Нема довољно жена у Приштини Тако српски воjници на “Пролеће у Приштини” остављаjу иза себе лешеве силованих жена и жале се како недостаjе жена у граду. Албанци на jедноj од насловница беже у тракторима, а ироничан коментар jе “На Косову све иде како треба”. На Косову све иде како треба Наjморбидниjа од свих

Пре тачно петнеаст година на данашњи дан командант 204. ловачко авиjациjског пука Миленко Павловић извукао jе млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима коjи су бомбардовали Ваљево. Летео jе право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање своjих колега коjи су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе броjниjем и технички надмоћниjем неприjатељу. Рат jе пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авиjациjског пука. Тада се само 14 авиона МиГ 29 могло супротставити НАТО авиjациjи са 600 наjсавремениjих летилица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти били су немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке. Првог дана бомбардовања

Двадесети дан крваве НАТО агресиjе на СРЈ започео jе стравичним ваздушним нападом  НАТО авиациjе на међународни путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкоj клисури, 15 километара од Лесковца.   Воз се том приликом налазио на железничком мосту на Јужноj Морави, а погођен jе са два проjектила НАТО алиjансе. Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон у већоj мери поприлично оштећени. Тачан броj рањених и погинулих до данас ниjе са сигурношћу утврђен. Током истраге пронађено jе девет лешева и jош четири дела људског тела, а многи се воде као нестали. По неким незваничним информациjама наjвише цивила током читаве НАТО агресиjе на СРЈ погинуло jе управо

Обраћам вам се као Новосађанин Новосађанима. Тражим да се 3. маjа сетите страдања наше и ваше куће. На таj дан пре 15 година, зграда Радио-телевизиjе Нови Сад, данас Радио-телевизиjе Воjводине, срушена jе у бомбардовању. Немоjте поновити мук од 24. марта, када годишњица бомбардовања ниjе заслужила ни наслов у рубрици посвећеноj годишњицама. Сопственом страдању сте посветили свега неколико секунди програма, ниjе урађен ниjедан специjал, ниjедна екипа ниjе известила са рушевина некадашњег радног места. У врхунцу цинизма, РТВ jе у ударном термину потпуно прећутала бомбардовање Новог Сада, али jе говорила о бомбардовању Сараjева.     Можда jе тренутна уређивачка политика РТВ слична политици Жена у црном, коjе ових дана ћуте о српским

Сећање на дане од коjих jе прошло 15 година а коjи су и даље тако живи у памћењу многих. Мало jе тренутака коjе време на замагли или потпуно избрише из сећања. Ипак, потпуно jасно се сећам вечери од коjе се данас навршава тачно 15 година. Негде са првим мраком, Бранко и jа смо са торбама на рамену стаjали у дворишту испред моjе куће. Упорно смо убеђивали моjу маjку да нас пусти на тренинг. Три дана касниjе требло jе да почне завршни турнир првенства СР Југославиjе у кошарци за кадете. Моjи приjатељи и jа смо живели за таj дан. Сви наши снови, дечачка маштања, године тренинга, срећа коjу су доносле победе,

Прошло jе четрнаест година од хероjске смрти Зорана Радосављевића. Смрт у неравноправном сукобу са вишеструко надмоћниjим НАТО ловцима га jе учинила хероjем, али та државна почаст га jе неоправдано мимоишла.  Витезови, хероjи. Синови неба. Творци историjе. Јунаци… Тако су, током и неко време после НАТО агресиjе на СРЈ, власти хвалиле и славиле пилоте нашег Ратног ваздухопловства. А онда су временом, тихо, њихове подвиге и жртве – скраjнули. Преживели ратници у борби са вишеструко надмоћним неприjатељем, постали су “незгодни сведоци” и сметња нашим новим курсевима. Пензионисани су, у наjвећоj снази и врхунском искуству коjих се не би одрекла ниjедна држава коjа држи до своjе одбране. А мртви… Они су заборављени, а

Аутор: БРАНИМИР НЕШИЋ Прошло је једанаест година од НАТО-бомбардовања Србије. Хиљаде мртвих и рањених, на десетине хиљада порушених зграда, домова, фабрика, мостова… Непопуларна тема за садашњи режим у Србији, који се из петних сила труди да нам западне „савезнике“ прикаже као пријатеље који су нас касапили зато што смо ми заиста били лоши, а они, као вајни цивилизатори и демократе, били су ту да нам укажу на странпутицу којом смо кренули покушавајући да одбранимо своје. Баш као у Балканском шпијуну: „Хајде, лепо признај да си крив, па ће ти Ђура опростити што те је тукао…“ Чак и шиптарска продаја српских бубрега и срца није довољно заступљена на телевизији. Плаше се