У насељу Мурино у општини Плав данас је обиљежено 18 година од НАТО бомбардовања ове варошице на истоку Црне Горе када је страдало шест цивила, од који су троје били дјеца. Авиони Алијансе гађали су Мурино са 17 пројектила, од којих је један погодио мост када су страдали Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић, Јулија Брудар, Вукић Вулетић, Манојло Коматина и Милка Кочановић. Молебан за страдале цивиле служио је Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је напоменуо да је ово обавеза да се чува успомена на невино убијене. “Да су та дјеца остала жива, данас бисмо се сабирали да их женимо и удајемо или да њихову дјецу крштавамо, али они нас сабирају

Председник Владе Александар Вучић председавао је седницом Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи, на којој је одлучено да ће тај комплекс бити подигнут на углу улица Кнеза Милоша и Немањине Београд – Председник Владе Републике Србије Александар Вучић председавао је данас седницом Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи на којој је одлучено да ће тај комплекс бити подигнут на углу улица Кнеза Милоша и Немањине. Реч је о месту где се некада налазио део зграде Министарства одбране, који је срушен у агресији НАТО 1999. године, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медимима Одбор је донео одлуку и о расписивању међународног конкурса за споменички комплекс Стефану Немањи. Одлуком

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас у Цетињском манастиру заупокојену архијерејску литургију са парастосом жртвама НАТО пакта из Црне Горе, Србије и цијелог свијета. Владика Амфилохије рекао је да је дужност сјетити се свих пострадалих у бомбардовањима, те да је данашња заупокојена литургија служена жртвама злочиначке организације НАТО пакт, нарочито жртвама пострадалим око Васкрса 1999. године. “Као што је на Васкрс 1941. године бомбардован и разрушен пријестони град Београд, као што је око Васкрса било бомбардовање, названо савезничким, садашњег престоног града Црне Горе Подгорице, тако је за дан и овога новога бомбардовања изабран Васкрс, дан радости, дан свјетлости, мира, помирења између Бога и људи, дан узајамног праштања, и

Духовних и Старешина манастира Рукумија, Јеромонах Симеон, одржао је помен мученицима, херојима Кошара, на овом Светом месту. Киша је непрестано падала. Хладноћа која је преко ноћи загрлила рукумијски пут и околину, а самим тим и манастир, осећала се још више након неколико сати непрекидних и обилних падавина. Небо је плакало… То није било довољно да заустави све оне који су данима уназад знали где ће ићи овог јутра. На паркинг, испред манастира Рукумија, пристизала су бројна возила препуна људи, као што то овде обично и бива сваке недеље, попут ове. Ипак, овај дан је био некако другачији… важнији. То су сви схватили и осетили у тренутку када су се појавили

Раадницима Радиотелевизије Србије (РТС), који су у НАТО бомбардовању те медијске куће погинули на данашњи дан 1999. године, у 14.06 сати код споменика „Зашто?” у Ташмајданском парку одата је почаст полагањем венаца и паљењем свећа. Поред чланова породица и пријатеља погинулих, полагању венаца присуствовали су и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић и руководство РТС-а. У име породица настрадалих радника Милорад Медић рекао је у обраћању окупљенима да су светски моћници и челници НАТО одлучили да први пут у историји ратних сукоба бомбардују једну медијску кућу и прогласе је за медијски циљ, иако су знали да у тој згради сваке ноћи има 150 и 160 људи, цивила који су обављали свој

Полагањем вијенаца и паљењем свећа код споменика “Зашто?”, ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и пријатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године. У нападу НАТО-а убијено је 16 радника. Тачно у два сата и шест минута навршило се 18 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије, који су страдали у НАТО бомбардовању. Породице, колеге и пријатељи минутом ћутања одали су почаст страдалима, положили вијенце и упалили свијеће код споменика “Зашто?” у Ташмајданском парку. У име породица присутнима се обратио Милорад Медић. Вијенце су положили Илија Церовић, в. д. директора Телевизије Србије и Драган Караџић, замјеник предсједника Управног одбора РТС-а. НАТО је 23. априла

На данашњи дан прије 18 година током НАТО агресије на СРЈ убијена је трогодишња Милица Ракић из Батајнице. Трагедија се догодила након што су гелери од распрскавајуће бомбе улетјели у купатило и погодили дјевојчицу док је сједела на ноши. Стамбена зграда у којој станују Ракићи налази се у Улици Димитрија Лазаревића 8, на шест километара од војног аеродрома у Батајници. Милица Ракић је постала један од симбол српског страдања 1999. године, а њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свијет. Милица Ракић је једна од бројних невиних жртава НАТО агресије на нашу земљу. (in4s.net) Извор: ИСКРА Везане вијести: Дан када је „Милосрдни“ почео да убија анђеле |

Јуче су, на осамнаесту годишњицу од погибије хероја са Кошара, Предрага Леовца, породица, пријатељи, родбина и чланови Културног центра „Предраг Леовац“ посјетили гроб бесмртног јунака. У једној посебно емотивној атмосфери, окупљенима се испред породице обратио господин Мишо Драгићевић, док је испред Културног центра говорио пјесник Александар Тошић. „Пуних 18 година, 14. април је дан када и мртав Пеђа окупља многе добронамјерне људе, свјесне његове племенитости и надалеко чувеног јунаштва. За неке од њих (Пеђини другови са класе) данашњи дан је и својеврсно поклоничко путовање – традиција која се, безмало 18 година, не прекида, поштује и надасве посебно цијени“, казали су из Центра, који је основан недавно, како би се проносило

Воз у Грделичкој клисури бомбардован пре 18 година Комеморативним скупом крај спомен-обележја које је подигнуто у знак сећања на страдале путнике и раднике “Железнице Србије” у среду је обележена годишњица ракетирања воза на мосту у Грделичкој клисури. Авиони НАТО су пре 18 година са два пројектила погодили путнички воз 393, који је саобраћао на реалицији Ниш – Ристовац. Том приликом живот је изгубило најмање 15 особа, међу којима је било жена и деце, а тачан број погинулих никада није утврђен. Претпоставља се да је у бомбардованом возу било најмање 50 људи од којих се многи и данас воде као нестали. Венце и цвеће на споменик на ком је исписано да

Пилоти НАТО-а су прије 18 година пројектилима погодили међународни путнички воз на релацији Београд – Солун, у Грделичкој клисури, усмртивши најмање 55 људи. Мјесецима касније Велика Морава избацивала је на обалу, далеко низводно од моста, људска тијела. Пилоти НАТО-а су прије 18 година, 12. априла, током бомбардовања Србије, пројектилима погодили међународни путнички воз на релацији Београд – Солун, у Грделичкој клисури, усмртивши најмање 55 људи. Био је други дан Васкрса, понедјељак, кад је брзи воз број 393 из Ниша за Врање и Ристовац прошао кроз Грделицу. Мало касније, у 11.39 часова, јака експлозија затресла је куће, изваљујући врата и прозоре из лежишта. Мјештани, засути комадима стакла, одмах су знали –

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је, поводом 18 година од удруженог напада НАТО-а и албанских терориста на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, да се битка за Кошаре сврстава међу најсвјетлије тренутке српске националне и војне историје. “Наша војска је, уз немале жртве, успешно недељама одолевала бројно и технолошки надмоћнијем непријатељу, али ју је свест о томе да брани оно што је српском народу најсветије учинила непобедивом”, неведено је у саопштењу. Поручено је да ће херојска епопеја бранилаца Кошара вјечно подсјећати да је српски народ непобједив онда када се јединствено бори против зла и неправде и штити оно што му је најмилије и најдрагоцјеније. На данашњи

У Алексинцу је данас обиљежено 18 година од убиства 11 и рањавања 50 цивила у НАТО бомбардовању овог града. Осим великих људских жртава, у бомбардовању Алексинца 5. априла 1999. године разорено је 2.000 објеката, док је 180 домаћинстава са око 800 чланова породица остало без крова над главом. Оштећено је 755 станова, као и многе установе и институције. Извор: СРНА Везане вијести: Дан када је „Милосрдни“ почео да убија анђеле | Јадовно 1941. Признајем, судите, 1999. био сам војник… Осамнаеста годишњица НАТО бомбардовања

Они који су се легитимно борили против фашизма данас подржавају рађање нових фашистичких идеја Агресија на СР Југославију која се 1999. године догодила није завршена ни данас. На нивоу је статуса “контролисане кризе”, а по размерама на степену ниског интензитета глобалних димензија у измењеним геополитичким околностима. Деведесетих година имали смо Хладни рат, или једнополарни свет заснован, пре свега, на нуклеарној равнотежи. Потом је на лажима Сједињених Америчких Држава, уједињењем Немачке и распадом Совјетског Савеза настао сурогат од европске и светске безбедности и сарадње. Последица тога је униполарни свет, како смо означавали супремацију САД и НАТО, остварену геостратегијском, политичком и економском хегемонијом. Они који су се легитимно борили против фашизма данас

Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије. Недавно је обележена годишњица смрти, а њене речи и песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској и сторији као ожиљак на кожи. Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка. Љиљана је написала песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“ која је објављена 26. априла 1999. године у листу „Свет“, којом је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи. Бранићу Србију

На данашњи дан 1999. године за вријеме НАТО агресије на СР Југославију /СРЈ/ у сремском селу Буђановци срушен је амерички авион “Ф-117”, чиме је истовремено срушен и мит о његовој необоривости. Оборен је НАТО стелт авион “Ноћни соко” који је до тада извршио низ акција у Либану, Панами, Ираку и стекао ореол “невидљивог” и “необоривог”. Америчку летјелицу оборио је 3. дивизион 250. бригаде противваздухопловне одбране трећег дана од почетка НАТО агресије у 20.42 часа. Они су, захваљујући способности јединице, исправној техници и “малој техничкој иновацији” успјели да летјелицу погоде са земље. Авион је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са двије ракете типа “нева”, а јединицом која

Спустио сам гомилу ствари на земљу, пушку са метком у цеви сам и даље држао у рукама, запалио цигарету и загледао се у даљину, у планине које су нас окруживале. Долазио сам и ранијих година у те дивне пределе, док је још мир био, али сада сам некако другачије на те планине гледао. Деловале су ми некако огромне, непремостиве и опасне. Знао сам да из њихове утробе вреба смрт. Неки моји пријатељи су већ улазили у ту злокобну планину, у њену утробу и нису се вратили. – Шта се мислиш, носи ствари, чуо сам тихи глас свог командира, стајао је поред мене, затрпан својом опремом. -Идемо да се распремимо, напољу нема

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 18 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Укупна материјална штета Савезне Републике Југославије процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени. Одавање почасти жртвама Председник Владе Републике Србије Александар Вучић предводиће централну државну церемонију поводом обележавања годишњице Дана сећања на страдале у НАТО агресији, код Железничког моста са спомен-обележјем у Грделичкој клисури, саопштила је Влада Србије. Председник Владе ће, заједно са породицама страдалих у Грделичкој клисури 1999. године, положити венац и одати почаст свим жртвама НАТО агресије. Премијер ће се потом

Чланови и активисти Демоса као и сваке године на дан почетка НАТО бомбардовања кренули су да положе цвеће у касарни у Даниловграду, на место где је пала прва невина жртва агресије у Црној Гори, али их војска није пустила у круг касарне. На мети прве вечери НАТО агресије на Црну Гору били су касарна „Милован Шарановић“ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки Которској. Црни дим се вио и са Црног рта код Бара. У касарни у Даниловграду погинуо је војник Саша Стојић из Београда. Грађане и активисте Демоса, који годинама сваког 24. марта полажу цвеће на месту где је овај младић изгубио живот, дочекала је данас закључана капија. „Нисмо дошли

Свештеници Епархије бањалучке данас су у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци служили молитвено сјећање на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске, Србије и Републике Српске Крајине. Молитвено сјећање поводом 18 година од почетка НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, већ шесту годину су организовали управа Саборног храма и Србско сабрање “Баштионик”. Предсједник “Баштионика” Предраг Адамовић рекао је новинарима пред почетак молитве да је осамнаеста годишњица од почетка бомбардовања СР Југославије својеврстан историјски час. “Веома је важно да памтимо 24. март, прије свега да га памте младе генерације које га нису доживјеле. То је важно због њих и њихове будућности. Од тога ће зависити многе наше одлуке које ћемо требати да