arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
svetozar_livada.jpg

Zatiranje Srba u Hrvatskoj (7): Kordun istorijski poligon smrti

20. December 2018.

Još jedna regija u Hrvatskoj vekovima je imala pretežno srpsko stanovništvo, a prethodno je takođe činila deo Vojne Krajine. Reč je o Kordunu koji Svetozar Livada metaforički zbog činjenice da je stalno bio na udaru, naziva “istorijski poligon smrti”. Još jedna regija u Hrvatskoj vekovima je imala pretežno srpsko stanovništvo, a prethodno je takođe činila deo Vojne Krajine. Reč je o Kordunu koji Svetozar Livada metaforički zbog činjenice da je stalno bio na udaru, naziva “istorijski poligon smrti”. – Sva su ta stradanja u prošlosti najčešće bila svestrana, sistematska i radikalna – ističe Livada i dodaje da je prva karakteristika ove regije, ukoliko se analizuraju podaci od 1880. do 1991. “spor

Akademik Matija Bećković (Foto: mc.rs)

BEĆKOVIĆ: CRNA GORA POSTALA NEZAVISNA SAMO OD SRBA I SRBIJE

18. December 2018.

Akademik Matija Bećković, kojem su vlasti Crne Gore nedavno zabranile ulazak u tu zemlju, ocijenio je da je Crna Gora postala nezavisna samo od Srba i Srbije, a da je on uzet samo kao simbol. Bećković je rekao da ne zna zašto mu je pridala toliki značaj jedna članica najjačeg vojnog saveza na svijetu i kako može da zazire od bilo kojeg pjesnika, a kamoli od njega. “Jedino ako to nije uslov za otvaranje nekog novog poglavlja za ulazak u EU. S druge strane, čini se da je moja persona uzeta samo kao simbol, a da su persone non grata svi Srbi u današnjoj Crnoj Gori”, izjavio je on za

svetozar_livada.jpg

Zatiranje Srba u Hrvatskoj (6): Opustošena srpska Lika

18. December 2018.

Opsežna analiza najpoznatijeg srpskog naučnika u Hrvatskoj, profesora Svetozara Livade, pretočena u knjigu “Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj 18    panija – delova Hrvatske u kojima su Srbi uvek predstavljali većinu. Jedna od njih je regija Like u kojoj je sve do 1991. godine srpski živalj bio mnogoljudniji, a danas je sveden na populaciju koja se kreće oko 20 odsto. Lika je tipično planinska regija, sa prosečnom nadmorskom visinom od 700 metara, a nadvisuju je dva velika planinska lanca Velebitski i Plješevički i više kotlina i visoravni. Sa 5.000 kvadratnih kilometara površine, najveća je i ujedno najređe naseljena regija u Hrvatskoj sa oko deset stanovnika po metru kvadratnom.  

Nemanja Dević: Da li smo mi zaista kao nacija preživeli Veliki rat i stvaranje Jugoslavije?

16. December 2018.

Juče sam u bioskopu odgledao “Kralja Petra I”. Nisam filmski kritičar, a ne volim da govorim o stvarima za koje nisam stručan. Ipak, ovde hoću da sa prijateljima samo u najkraćem obliku podelim utiske, budući da se radi o oceni istorijskih događaja, aktuelnih i vek kasnije. Po mom mišljenju, film je dobar upravo iz onih razloga zbog kojih se mojim prijateljima nacionalistima ne dopada. Piše: Nemanja Dević 1) Slika, ton, muzika, kadar su savršeni. Kao da smo gledali holivudsku ekranizaciju Tolkinovih bajki, a da, opet, efekti nisu bili u prvom planu, niti su zasenili milu i malu srpsku priču. Muzika se, kao da je iz nekog Morikoneovog vesterna, sjajno uklopila

Ratko Dmitrović

Ustaše će vam oprostiti što su vas ubijale

15. December 2018.

„Hrvatski helsinški odbor“, preko svog predsednika Ivana Zvonimira Čička, pokreće inicijativu u Saboru Hrvatske da se zakonski sankcioniše iznošenje „lažnih podataka“ o tome da je u koncentracionom logoru Jasenovac ubijeno preko pola miliona Srba Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 13. aprila 2016. godine. Jedan od prvih poslova koje je Franjo Tuđman obavio u svojoj novostvorenoj državi, sada već daleke 1990. godine, odnosio se na „rušenje velikosrpskog mita o stradanju Srba u logoru Jasenovac“. Objašnjavajući da su Srbi kao narod skloni mitomaniji, preuveličavanju svega i svačega, uključujući svoje žrtve i svoje junaštvo, Tuđman je izneo podatak da je u logoru Jasenovac ubijeno između

BEĆKOVIĆ: ZABORAVLjENI NAJZNAČAJNIJI SRPSKI VOĐA 20. VIJEKA

2. December 2018.

Jovan Dučić pisao je o vrhovnom komandantu srpske vojske u Prvom ratu, Kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji je otkupio rukopis “Gorskoga vijenca” i iz Beča ga posle 1918. godine donio u svoju biblioteku. Iz te porodične svojine, nečijom samovoljom je odnesen na Cetinje – rekao je Bećković i dodao se ovih godina mnogo slušalo o Prvome ratu. – Vrhovni komandant te vojske imao je samo 21 godinu kad je počeo tom vojskom da komanduje. Prošlo je više od pola vijeka da otadžbina nije uždila svijeću za dušu tog najznačajnijeg srpskoga vladara dvadesetoga vijeka. Prije 74 godine ubijen je on, sin jednog, unuk dva kralja, praunuk vožda Karađorđa, rođen na Cetinju, ostao

Nemanja Dević: Težak li je naš greh, kada ih ne pamtimo i ne spominjemo

30. November 2018.

Prkoseći novogodišnjoj euforiji, čitam o našim postradalim i progonjenim sveštenicima 1941-1945. i kasnije, u ”građanskom ratu u miru”. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 3. januara  2018. godine. Listam knjige Veljka Đurića Mišine, Save Jovića, Velibora Džomića, naposletku uzimam i jednu spomenicu poginulih pravoslavnih sveštenika iz 1960. ili 60 i neke… i gledam te likove, te oči, biografije koje su postale žitija. Kakvi su sve pastiri postradali… Mnogo ih je, najboljih, mučenički postradalo od komunista, mnogo od Nemaca, Bugara, Mađara, Arnauta… ali najviše od ustaške ruke. Umoreni su najsvirepije, da bi se ta ”granica civilizacija” pomerila dalje na istok, do Drine. To kako

Nemanja Dević: Vazdušni most – Operacija Halijard

30. November 2018.

Ova operacija smatra se za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 29. novembra  2017. godine. Orkestar ratnog vazduhoplovstva SAD izvodi himnu Bože pravde. Američki ambasador se na prilično dobrom srpskom jeziku obraća srpskim seljacima sa šajkačama, koji ga slušaju netremice, smešeći se. Kada im potom bude dodeljivao plakete, sa nekima od njih izljubiće se po tri puta. Amerikanci i Srbi su se rame uz rame borili za slobodu, reći će jednog trenutka Kajl Skat, pa nastaviti u istom tonu: Ljudi iz ovog regiona su istinski heroji. Osećam se ponizno kad mislim na

Nemanja Dević: Ma koliko od njih bežali, senke prošlosti nas uporno prate

28. November 2018.

Potpuno neočekivano i nevezano za posao kojim se bavim, večeras sam, u širem društvu, u jednoj kafani sedeo i s poznatim srpskim Glumcem. Boem i šaljivdžija, pričao je ponajviše o svojim glumačkim iskustvima, ali i o putovanjima, druženjima, ženama… Uzgredno, reče i da je nedavno dolazio do Šumadije, da obiđe ostarelog oca i nasleđeno, poveće imanje u selu T. “Uh, T. – pa znam to selo”, gotovo da mi izlete, ma koliko da sam bio svestan da mom večerašnjem satrudniku u piću nije mnogo stalo do istorijskih priča. U trenutku sam se setio da, zapravo, kao što je to često kod mene slučaj, ja ne poznajem niti jednog živog čoveka

Predsednik UG "Jadovno 1941" Dušan J. Bastašić Foto M. Filipović

Dušan J. Bastašić: Kome i čemu služe „rasprave“ o broju žrtava Jasenovca?

22. November 2018.

Nedavno je na sajtu Muzeja žrtava genocida iz Beograda osvanuo prilog pod naslovom: „Jedan prilog za raspravu o broju stradalnika u Jasenovcu“. Pored nekoliko uvodnih rečenica, postavljen je faksimil uvodnika septembarskog izdanja lista „Prosvjeta“ iz Zagreba pod naslovom „Nije sto hiljada malo“. Ovim se opet, po ko zna koji put za redom, javnost pokušava zaokupiti brojem jasenovačkih žrtava. Bolna tema, broj žrtava u Jasenovcu, aktualizovana je u Hrvatskoj početkom devedesetih dolaskom proustaške vlasti na krilima sponzora iz ustaške emigracije. Od tada do danas, uvećava se broj onih koji umanjuju, banalizuju i osporavaju Pokolj, genocid nad Srbima, počinjen od strane NDH. Posebno u Jasenovcu, paradigmi srpskog stradanja. Sve je više onih

Nikola Milovančev: Opravdano upozorenje SPC

15. November 2018.

Razuman glas Crkve da se neke odredbe predloga Zakona o zaštiti podataka o ličnosti usklade sa zdravim razumom i sa pravnim stanjem. U „Politici” je u subotu, 3. novembra 2018. objavljen članak novinarke Jelene Popadić pod naslovom „SPC protiv toga da joj država viri u crkvene knjige”. U članku se govori o zahtevu Srpske pravoslavne crkve da se predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti povuče iz postupka donošenja, a zatim je naveden i stav prof. dr Saše Gajina, člana Radne grupe za donošenje tog zakona u vezi sa zahtevom SPC. Srpska pravoslavna crkva po mom mišljenju opravdano upozorava na zadiranje zakona u oblast podataka verskih zajednica, a odgovor g.

U Beogradu predstavljena knjiga Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj (1880-2011) autora Svetozara Livade

13. November 2018.

Nova knjiga dr Svetozara Livade Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj (1880–2011), u izdanju Izdavačkih kuća Službeni glasnik iz Beograda i Prometej iz Novog Sada, predstavljena je 8.11.2018. godine u Vukovoj zadužbini u Beogradu. Pored samog autora, o knjizi su govorili i Zoran Kolundžija, dr Đuro Šušnjić i dr Jovica Trkulja. Uvijek je uspijevao da ostane svoj – Želio bih sve da Vas pozdravim, u ime domaćina Vukove zadužbine, Izdavačke kuće Službeni glasnik iz Beograda i Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada. Ovo je veliki trenutak za sve nas koji smo došli da vidimo i čujemo dr Svetozara Livadu, poslije mnogo godina. Imao sam sreću da upoznam Svetozara Livadu kroz prepiske, kroz knjige i preko njegovog i mog

Nikola Milovančev: O pravnicima u istoriografiji i broju mučenika staradalih u Jadovnu

10. November 2018.

Povodom teksta Veljka Đurića Mišine „Šta je Nikola Žutić hteo da kaže?“. Dr Veljko Đurić Mišina je objavio na sajtu „Vidovdan“ 8. novembra 2018. svoj odgovor dr Nikoli Žutiću pod naslovom „Šta je Nikola Žutić hteo da kaže?“. U tom tekstu spomenuo je i moje ime; „kriv“ sam mom dugogodišnjem prijatelju V. Đuriću samo zato što N. Žutić u svom članku „Antisrpski falsifikati u udžbenicima istorije“ pozitivno piše o mom članku o broju žrtava u Jugoslaviji 1941-1945, objavljenom u „Politici“ 8. oktobra o. g. To je bilo dovoljno da Đurić pređe sa argumenata na lični nivo i zapiše da se „lažno predstavljam kao istoričar“. Kao povod (ne razlog!) je poslužila činjenica

Nemanja Dević: Je l’ Sarajevo gdje je nekad bilo

7. November 2018.

Sarajevo, 6. novembar 1918. Sunčevi zraci stidljivo su tog jutra padali po masi naroda koji se okupljao čekajući vojsku s istoka koja će joj doneti slobodu. Pobedničkom armijom koja je dolazila na poziv Narodnog vijeća – predstavničkog tela južnoslovenskih naroda Bosne i Hercegovine, komandovao je vojvoda Stepa Stepanović, junak sa Jedrena, Cera i Dobrog Polja. Stari vojvoda očekivao je borbe već na Drini. Strepeći, vojnici su se brzo približavali gradu u kom su posle ubistva prestolonaslednika tuđina na Vidovdan 1914. izbile prve varnice svetskog požara. U srcima okupljenih bila je bura. Doček srpskih oslobodilaca u Sarajevu bio je trijumfalan i potresan – za pamćenje. Gradonačelnik Aristotel Petrović je vojvodi i

Nemanja Dević: Svi koji se osećamo Srbima, sutra na Lisičiji potok

2. November 2018.

Sećam se dobro momenta kada je, 2009, sahranjivan blaženopočivši patrijarh srpski Pavle. Pa 2013, kada su u Beograd stigli posmrtni ostaci kneza Pavla i kralja Petra Drugog, da budu konačno sahranjeni u svojoj zemlji i na svom Oplencu.  I nikada neću da zaboravim taj utisak, da je tih dana i u takvim danima, kao iz neke tmine na svetlost dana, izašla jedna drugačija i bolja Srbija. Srbija za koju smo mislili da je nestala 1945. i da više ne postoji. Videlo se to po držanju ljudi koji su se okupili, po njihovim licima i, najpre, po njihovim pogledima. Tada sam, kao student, po prvi put čini mi se očima video

NAJNOVIJE VIJESTI

ZVIJEZDA I KRST U IVANOVIĆ JARKU

Kad se vukovi ostrve na stado stradaju ovce s kraja. Nikad one uz pastira ili sredine. Piše Željko Kresojević Hije me bilo u Ivanović jarku skoro pa četrdeset godina. Ljeto

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA