У Томашевцу обновљено обележје ратницима са Добруџе и Солуна из Великог рата Захваљујући финансијској помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, зрењанински Завод за заштиту споменика културе успешно је реализовао пројекат обнове споменика добровољцима са Добруџе и Солуна у Томашевцу, а споменик прати изузетно занимљива историја. Иницијатива за подизање потекла је од мештана овог подтамишког милитарског села, у намери да дају трајни белег својим добровољцима, учесницима и жртвама Првог светског рата. Оригинални споменик свечано је откривен у сеоском парку 30. децембра 1920. Красили су га мермерни двоглави орао раширених крила и два медаљона фотографије у порцелану краља Петра и регента Александра Првог Карађорђевића. Испод медаљона био је уклесан

Колубарска или Сувоборска битка је, поред пробоја Солунског фронта и Кајмакчалана, једна од најзначајнијих победа војске Краљевине Србије над Аустроугарском у Првом светском рату. Операције су почеле 16. новембра 1914. године, а борбе су вођене на фронту дужем од 200 километара. Аустроугарски генерал Оскар Поћорек је на Србију кренуо са 400.000 војника и 400 топова. Супроставило му се 270.000 српских војника са 426 топова. После пораза на Мачковом Камену, српска војска се нашла у изузетно тешком положају и била је приморана на повлачење. Уз све то, у ноћи 14. новембра рањен је и генерал Петар Бојовић, командант Прве армије. На његово место именован је генерал Живојин Мишић. Лоше време је додатно отежало и напредовање Аустроугара, али и повлачење Срба, а додатни проблем је

У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва. Приредио: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година. Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати. “Све

У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима. Тог 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је након месец дана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Пре Колубарске битке искусни стратег и ратникРадомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са

Суботица свечано обележила 99 година од ослобођења у Првом светском рату. Српску војску дочекало више од 70.000 Срба и Буњеваца Суботица – Мој отац је солунски ратник, наредник по чину одликован Карађорђевом звездом и царском медаљом Романових. Због њега и свих осталих, ово је значајан датум и не смемо да заборавимо своје претке и све оно што су они урадили да бисмо ми данас овде живели – поручио је данас у Суботици 91-годишњи Рајко Вујиновић и положио венац на спомен-плочу на улазу у Железничку станицу, где је пре 99 година српска војска ушла у Суботицу и донела вести о крају Великог рата и дуго очекиваној слободи. Почаст свим саборцима његовог

Представници Амбасаде Србије у БиХ, општине Соколац и Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положили су данас вијенце на споменик за 363 солунска добровољца на Сокоцу, поводом Дана потписивања примирја у Првом свјетском рату. На овом спомен-обиљежју, подигнутом 2008. године, уписана су 363 имена добровољаца са подручја општине Соколац, а сјећање на дјело солунских бораца са овог подручја његује Удружење потомака и поштовалаца српских добровољаца који су учествовали у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Замјеник амбасадора Србије у БиХ Дамир Ковачевић рекао је новинарима да Амбасада Србије сваке године обиљежава овај велики дан. Према његовим ријечима, солунски добровољци дали су живот, прије

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату. Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је поручио да најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и значај њиховог подвига. Ђорђевић је на церемонији рекао да се из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није родио феникс „Златног доба” са почетка 20. века, већ су тек након незамисливих злочина и разарања у

Предсједник Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровића поднио је Граду Београду иницијативу за постављање спомен-плоче “мухамеданском батаљону”, који је учествовао у одбрани Београда 1915. године. У иницијативи, упућеној градској Комисији за споменике и називе тргова и улица, Омеровић наводи да је, према доступним историјским подацима, у одбрани Београда 1915. године учествовало и 15 одсто војника који су били муслиманске вјероисповијести. “То је био 4. батаљон 10. кадровског пука, који је заједно са 7. пуком чинио кичму одбране Београда. Тим батаљоном је командовао каплар Шемсо Мидовић из Сјенице”, подсјећа Омеровић и истиче да је та јединица “пружила одсудну и најупорнију одбрану у центру Београда”.

Дан ослобођења Бијељине у Првом свјетском рату свечано је данас обиљежен молитвеним сјећањем на српске јунаке и полагањем вијенаца испред споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града. Предсједник Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године Петар Вујичић рекао је новинарима да је дан када је прије 99 година Бијељина постала слободан град у слободној земљи, до Другог свјетског рата био обиљежаван као Дан града. Он је изразио наду да ће на стоту годишњицу обиљежавања дана када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустро-угарске монархије, овај датум поново бити уврштен у

Дан ослобођења Бијељине у Великом рату биће сутра свечано обиљежен историјским часом испред Споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града, најављено је из Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године. Предсједник Удружења Петар Вујичић каже да су 2010. године обновили обиљежавање овог значајног датума када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустроугарске монархије. Ове године обиљежавању Дана ослобођења Бијељине у Великом рату придружиће се и чланови Удружења “Краљевина Србија”, повјереништво Бијељина, које дјелује под покровитељством престолонасљедника Александра Другог Карађорђевића. Предвиђено је да, након парастоса за српске војнике, буду положени вијенци

Скопље – У налету према врелим грчким летовалиштима српски туристи углавном само протутње кроз Македонију. Ретко ко се сети крајпуташа српске историје, попут спомен-капеле код Удова, Доњег Караслара крај Велеса или Зебрњака надомак Куманова, који подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији. Мало је оних, који се макар и на краткој паузи задржавају на некој од тих историјских тачака у транзиту кроз Македонију. Међу ретким изузецима у тој реци наших људи, који нарушавају уобичајену летњу туристичку слику били су Иван Раковић и Катарина Ристичевић. При повратку са одмора на обалама Егеја, они су се јавили Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона са

Нови Сад данас обележава годишњицу ослобођења у Великом рату Пригодним манифестацијама Нови Сад данас обележава 9. новембар, дан када је пре 99 година у град умарширала српска војска после пробоја Солунског фронта и победоносног похода за ослобођење земље након четворогодишње окупације. Улазак у град јединица које је предводио мајор Војислав Бугарски, означио је крај патњама и страдањима које је Велики рат донео становништву Српске Атине. Поводом тог значајног датума, данас у девет часова у порти Успенске цркве, градоначелник Милош Вучевић и делегације Савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године, потомака и делегација Војске Србије положиће венце на Спомен-крст палим борцима. Како је исти датум проглашен и

У Тијеу, на гробљу српских солунаца, свечано је обележен 11. новембар – Дан примирја и победа у Великом рату. – Србин се осећа великим и поносним – речи су млађаних чланова КУД-а Бисери, Стефане Јовић и Милоша Мићаковића изговорене током првог доласка на војничко гробље па су додали: – Ово је догађај набијен емоцијама. Док је текла церемонија замишљали смо како је некад било ратницима у борби за слободу коју су нама подарили. Дивни су! Увек је присутна жеља дијаспораца да млади нараштај дође на место историје и продужи завет о наставку неговања славних јубилеја. Ова традиционална церемонија одржана је у организацији Савеза Срба Француске, на од Париза 20 километара

Међу малобројним познатим чињеницама из њеног живота је и то што је у историју ваздухопловства Србије ушла захваљујући огласу у „Политици” Не зна се када је и где рођена и умрла. Изузев чињенице да је била удата за војног пилота Миодрага Томића, њен приватни живот је такође обавијен тајном. Поуздано се зна једино да је ушла у историју српског ваздухопловства као прва жена у Србији с летачком дозволом, и по свој прилици друга у свету. И да је све почело од огласа у „Политици”, давне 1930. године. Међутим, и пре него што је посредством нашег листа конкурисала за пријем у цивилну пилотску школу у Београду – коју ће завршити 1933.

Један од 1.300 каплара остала је одредница коју су до краја живота истицали и којом су се поносили. Све остало у њиховим испуњеним биографијама, за њих је било мање вредно. Крајем августа 1914. шест годишта српске омладине, средњошколаца и студената, позвано је у Скопље на одслужење војног рока. Било их је око 1.300, а како су са Дрине стизале неповољне вести, обука им је потрајала свега два месеца. Командант батаљона, пуковник Душан Глишић 15. новембра 1914. потресним гласом саопштио је наређење Врховне команде: произвео их је у чин каплара и хитно упутио на фронт. Шест чета Скопског ђачког батаљона, касније познатог као батаљон 1.300 каплара, испраћено је са цвећем и

Неку седмицу по спасавању остатка вредности Народне банке управа је тражила да се сада целокупна имовина темељно среди и ваљано и прегледно спакује у јаке сандуке да у сваком тренутку буде у приправности за даљи пренос када то буде потребно. Годину дана доцније, с почетка септембра 1915, било је јасно да ће исцрпљена Србија ускоро пасти и да су Крушевац и Ниш први на удару, јер су се противничке снаге гомилале на граници са Бугарском. Мата Јовановић успева да се види са начелником Министарства финансија Аврамом Левићем, који је стално путовао преко Крушевца до Врњачке Бање да реферише претпостављеном др Лази Пачуу који је био на самрти. Левић је рачунао