Српски добровољац ратовао на разним фронтовима, а симболичну пензију зарадио на истовару и утовару угља Зрењанин – Српски добровољачки покрет, који је достигао своје највише домете и остварио најзначајније циљеве у Великом рату посебно је захватио Војводину. Он је био део свеукупног ратног напора Краљевине Србије, али и део националних, ратних, политичких и социјалних тежњи дела српског народа који је живео у оквирима Аустроугарске. Истраживањем ослободилачког покрета у Зрењанину се бави историчарка Владислава Игњатов, кустос у овдашњем Народном музеју где је приредила две изложбе о овој теми. Отежавајућа околност на овим просторима је била околност што је овде живео велики број Срба, а они су присилно мобилисани у Аустроугарску војску, тада

Прошло је стотину година , проћи ће и многи вијекови , све до краја свијета и другог Христовог доласка, а Коста Војиновић се заборавити неће. Не могу га заборавити Срби, али ни србски непријатељи. Витеза страдалника заборав неће. Коста је био класични примјер образованости и префињености једног правог србског јунака. Увијек уљудан, праведан и поносит. Поријекло од Вучитрнских Војиновића, старе србске властеле, давало му је генетски основ за све што је у животу сам створио. Његови родитељи Јован и Софија (рођена Грујић) изродили су у Смедереву сина Костадина и ћерку Зорку. На жалост мајка Софија се разбољела и врло брзо умрла. Бригу о малој дјеци водила је мајчина сестра Милица.

Служењем помена у Храму Светих Петра и Павла у Добоју почело је јутрос обиљежавање 102 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у коме је 12.000 лица изгубило живот. Свештеник Мирко Николић рекао је током обраћања у храму да су жртве добојског логора у периоду 1915-1917. година због начина страдања заслужиле да не буду заборављене. “Заборав је наставак њиховог страдања”, рекао је Николић и додао да није довољно да јавни званичници о овом догађају говоре само једном годишње. Након помена, биће служен парастос и положени вијенци на Спомен-костурницу, док је за 11.30 часова планирано полагање вијенаца на споменик “Добојски логор 1915-1917”, који се налази на мјесту

У Добоју ће данас, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежене 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је логор у Добоју основан 27. децембра 1915. године и да је у њега до 7. јула 1917. интерниран 45.791 Србин. Међу њима је било 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце и 12.122 српских војника. “Статистика говори да је у том логору за непуне двије године страдало око 12.000 Срба, међу којима 643 дјеце”, рекао је Савановић на конференцији за новинаре у Бањалуци и додао да су

Српска лига поднела је захтев надлежним службама града Београда да на локацији коју град одреди, постави споменик Драгутину Димитријевићу Апису поводом 100 година од стрељања Поводом 100 година од стрељања Драгутина Димитријевића Аписа, Српска лига поднела је захтев надлежним службама града Београда да до краја године, на локацији коју град одреди, постави споменик, како наводе, овом српском хероју и патриоти који је неправедно осуђен на смрт због наводне велеиздаје, по налогу двора Александра Карађорђевића и радикалске владе, али и рехабилитован прво 1953. године на иницијативу Александра Ранковића, а потом и 2012. године од стране српског судства – изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге. Сматрамо да би добра локација за

Како је сахрањиван славни мајор који је ујединио јунаке хит серије. Овај град био уточиште чланова “Црне руке” и комита почетком 20. века Тешко да се негде толико без даха гледала завршница “Сенки над Балканом” колико у Трстенику, који је, како ће показати мање позната историја, био уточиште следбеницима “Црне руке” и комита, четника почетком 20. века. Јер, управо је ту, надомак Западне Мораве, љутој рани подлегао славни мајор Војислав Танкосић (1880-1915), чија је смрт уочи синоћне последње епизоде ујединила јунаке Бјелогрлићеве серије: инспектора Андру Танета Танасијевића, Кројача и Мустафу Голубића. Историја је потврдила да је мајор Танкосић тешко рањен у груди приликом борбе у Игришту, надомак Великог Поповића, 31.

Последња фотографија Вајагића пред полазак из Америке да се боре за Србију. Браћа Вајагић, њих деветорица, и њихов отац Ристо напустили су породицу у рударском граду Гера да би притекли у помоћ србској војсци која је у Првом светском рату ослобађала земљу од непријатеља. Јуначки су се борили и допринели победи на Солунском фронту, али су убрзо потом заборављени.То су Вајагићи: Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980). Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, емигрирали су у

Завод за заштиту споменика културе препоручио је да фигуре краља и коња буду од бронзе, а постамент од мермера у крем боји, висине осам до десет метара Нови Сад – Краљу Петру Првом Карађорђевићу подиже се споменик у Новом Саду, на Тргу републике, како је то „Политика” већ писала пре непуна два месеца, а сада је познато да ће монарх бити представљен на коњу. Предлог је јуче утврдио Савет за културу Новог Сада и упутио га на разматрање Скупштини града која треба да образује одбор за подизање споменика. По сазнањима нашег листа, градски Завод за заштиту споменика културе препоручио је да фигуре краља и коња буду од бронзе, а постамент од

БЕОГРАД, 14. децембар 2017 – Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија упутио је писмену иницијативу Скупштини града Београда – Комисији за споменике и називе тргова и улица, за подизање споменика Њ.В. Краљу Петру I и Њ.В. витешком Краљу Александру I Карађорђевићу. Година која је пред нама, биће у духу обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата, сукоба у којем је страдало преко 1.100.000 становника Краљевине Србије, односно једна трећина њене предратне популације. Тим поводом, ГО Београд сматра да је неопходно подићи достојно спомен обележје двојици владара – Њ.В. Краљу Петру I и Њ.В. витешком Краљу Александру I Карађорђевићу. У најтежим тренуцима, они су се налазили на челу српског народа и његове државе, Краљ Петар

“Бели Чеси” у руском грађанском рату Чеси су имали битну улогу током грађанског рата у Русији. Чешка легија је била део руске војске и до октобра 1917. године бројала је око 30.000 људи, већином ратних заробљеника из аустроугарске војске. На иницијативу Томаша Масарика, легија је преименована у Чехословачки армијски корпус, а циљ је био наставак борбе против Немаца. Због тога су се споразумели са новом бољшевичком владом да прођу до Владивостока и да се одатле врате у домовину. Међутим, споразум је пропао због покушаја да се разоружа корпус. Уместо тога, Чеси су разоружали бољшевичке војнике у Чељабинску у јуну 1918. године. Често су их звали “Бели Чеси”. Чехословачка легија је

Некада давно, када је свет бивао обојен крвљу, када се водио Велики рат, упркос силном непријатељству – знало се да су са обе стране ратовала господа. Некада давно, када су преко Аде Циганлије летели меци и бомбе, Срби су учинили нешто што Аустријанци и данас памте, одајући почаст нејакој али господској српској војсци. Те давне 1914. године водила се борба за Аду Циганлију. Била је то борба која је одбранила Београд. Поручник Петар Куновчић командовао је четом која је имала задатак да обрани Аду, али нико од њих није ни помишљао да ће једно писмо преокренути битку и учинити да се освајачи повуку. Наиме, током битке аустријски потпуковник Аугуст Шмит

Били су странци, али то није сметало породици Сондермајер да заволи Србију и заједно са српским браниоцима стане у одбрану Србије и најзад подели своју са судбином српског народа. Изложба о овој породици под називом “Сондермајери – родом Пољаци, а срцем Срби” отворена је у Музеју Јадра у Лозници да подсети на њихову велику љубав и жртву коју су положили за своју другу домовину. Најмлађи српски војник који је погинуо у Церској бици 1914. године је шеснаестогодишњи Станислав – Сташко Сондермајер. Улица и биста Ове године је у Београду постављена биста Тадији Сондермајеру. Једна улица на Новом Београду названа је по њему. Угледавши се на старију браћу Тадију и Владисава,

Поново оштећена Спомен костурница жртава бугарског покоља у Манастирецу код Македонског брода СКОПЉЕ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ” Непознати вандали оштетили су мермерну плочу на Спомен капели са костурницом жртава стравичног покоља казнених експедиција бугарске окупаторске војске, извршеног на Бадњи дан 1916. у селу Манастирец код Македонског брода, у региону Пореча, на западу Македоније. Одавно запуштена, зарасла у коров и шибље, капела као неми сведок стравичног злочина бугарских окупатора у том делу Македоније, о коме су Новости писале уочи стогодишњице покоља, поново је оскрнављена. Непознати „извођачи радова“ недавно су, очито наменски, оштетили део мермерне плоче на меморијалу на којој је писало да су 103 житеља Пореча убијени од “бугарске гнусне руке“.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца формирана је као израз тежње да се сви Срби нађу у једној држави, што је плаћено трошењем велике енергије читавих генерација и великим бројем жртава у балканским и Првом свјетском рату, у којем је погинуло више од 25 одсто српске популације, рекао је Срни историчар Љубодраг Димић. “Док је Југославија била само идеја, имала је пуно присталица, али када је преточена у државу и када се од идеје дошло до идеологије, историја Југославије, а то је читав 20. век српског народа, постаје историја заосталих области Балкана, пуна лоших искустава која се завршила не само рушењем државе, него и великим жртвама”, рекао је Димић, који је

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Tеразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

Чим је аустроугарска влада упутила ултиматум Србији, започело је у Босни и Херцеговини хапшење и интернирање српског цивилног становништва. У пограничним срезовима према Србији и Црној Гори аустроугарске власти су муњевитом брзином извршиле мобилизацију да би тако предуприједиле било какав покушај отпора или побуне. Затим су почели масовна хапшења и интернирања становништва у унутрашњост или у злогласне логоре широм Монархије. Најпознатији аустроугарски логори за Србе били су Арад, Коморан, Шопроњек (Нежидер), Кечкемет, Туроњ и други широм Монархије, а у Босни Добој, Жегар код Бихаћа и многи мањи логори. Тако је прве концентрационе логоре на тлу Европе формирала Аустро-Угарска 1914. године за Србе, чак и за жене и дјецу. Према непотпуним

Рат који је Аустро-Угарска повела 1914. године, није био само рат против Краљевине Србије, већ и против српског народа у цјелини, а када су у питању Босна и Херцеговина, тај рат веома брзо је добио карактеристике бруталног етничког чишћења српског народа западно од ријеке Дрине. Антисрпске демонстрације у Сарајеву започеле већ у вечерњим часовима истога дана када је Принцип извршио атентат на Фердинанда. Група од око 200-300 демонстраната, из редова Хрвата и муслимана, предвођених франковцима, прво је узвикивала антисрпске пароле, а затим је започела демолирање хотела Европа, који је био у власништву Глигорија Јефтановића и редакције листа Српска ријеч. У току ноћи франковци су, уз помоћ војних, а посебно клерикалних кругова, предвођених

Прије и након сарајевског атентата, 28. јуна 1914. године, у Бечу је кренула медијска пропаганда невиђених размјера против Србије, док је у БиХ почео страшни погром Срба. Они су били изложени нападима дијелова хрватског и муслиманског становништва, свједоче медијски написи из тог доба. Док су у Бечу тврдили да иза свега стоји Србија и да јој помаже Русија, почео је линч Срба у Сарајеву и широм БиХ. „На улицама Сарајева појавила се група хрватске омладине и студената шпартајући градом са повицима: ‘Живјели Хабсбурзи’. Мало по мало, гомила се увећавала. Скандирало се ‘Доле Срби’. Омладини се придружила и муслиманска гомила, заведена, очигледно, пасивношћу органа реда. Нико од преступника није ухапшен. Прве

Парастосом несталим и погинулим српским борцима Првог свјетског рата у Храму Христа Спаситеља обиљежен је Дан уласка Српске војске у Бањалуку, 1918. године. У Културном центру Бански двор, одржана је свечана Академија. Свечаности је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, градоначлник Бањалауке Игор Радојичић и бројни представници политичко, јавног и културног живота Републике Српске. Скупу су присуствовали и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, као и представници бањалучког Удружења потомака и поштовалаца српских бораца ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године. Обиљежавање је организовао Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. У Првом свјетском рату погинуло је 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације,

У Бањалуци ће данас бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно чувати од заборава датум овог догађаја, који је дио историје српског народа. “Потребно је да младе генерације знају како су историјски процеси на простору српског народа западно од ријеке Дрине креирани од других”, рекао је Савановић новинарима. Он је рекао да ће се овај датум обиљежити на достојанствен начин, како би се младим генерацијама пренијело у завјет да се сјећају ових дешавања. Савановић је напоменуо да је у Првом свјетском