Болно сећање Иване Митић (33) из Сурдулице. Мој брат Миомир имао је 17 година, с њим су страдали ујак, ујна, њихово двоје деце и бака Знала сам зашто зовете. Страховала сам од овог позива. А, опет…некако ми је лакше. Неко се сећа наше трагедије. Ивана Митић (33) из Сурдулице имала је петнаест година када јој је “Милосрдни анђео” убио рођеног брата Миомира, баку Стамену, ујака Александра и ујну Весну, њихову децу, Миљану (15) и Владимира (12) Милића. Сви су убијени у трену, у једном налету НАТО бомбардера. Ивана се сећа свега. И, она данас, мајка тројице прелепих дечака, Стефана, Душана и Павла, прича синовима о породичној трагедији. Да они не

Немачки адвокат Вилфрид Шмиц поднео је кривичне пријаве против свих посланика Бундестага и чланова Владе који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у бомбардовању Србије, објавио је „Дојче веле“. ДВ наводи да је, према неким сведочењима, посебну важност за одлуку о почетку бомбардовања СР Југославије пре 19 година имао пристанак Немачке на интервенцију. „Поштоване даме и господо, због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у потоњем периоду допринели одржавању те мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву“, пише на почетку писма које је Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу 16. марта ове године. ДВ наводи да „ово није први правни подухват због учешћа Немачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији“.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије. Скот је након доделе Виртус награда Траг фондације у Београду рекао новинарима да не жели да говори о учешћу САД у бомбардовању Србије, односно, тадашње СРЈ. На питање новинара да ли мисли да ће икада ране зарасти између Сједињених Држава и Србије, Скат је рекао: “Данас о

Полагањем вијенаца, паљењем свијећа и минутом ћутања код споменика “Зашто?” у Ташмајданском парку у Београду, на дан обиљежавања датума почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, одата је пошта погинулим радницима Радио-телевизије Србије /РТС/. Пошту страдалим одали су чланови породица 16 радника РТС, погинулих у НАТО бомбардовању зграде телевизије 1999. године, представници РТС, Министарства културе и информисања Србије и Скупштине града. Мирослав Медић, брат погинулог радника РТС-а Синише Медића, захвалио је присутнима што су дошли да обиљеже почетак бомбардовања и да сјете се страдалих. “Зашто је било потребно да погине ових 16 невиних људи, који су само обављали свој посао, који нису утицали на уређивачку политику тадашње телевизије, који су само желели

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић положио је данас вијенац на спомен-плочу припадницима МУП-а Србије у Београду, који су погинули у НАTО бомбардовању 1999. године, поручивши да су они својим животима показали како се воли Србија. “Данас обележавамо сећање на све припаднике МУП-а који су дали своје животе за нешто што је најзначајније за Србију – нашу слободу. Tи људи су током НАTО агресије бранили своју земљу, борили се и у тој борби дали своје животе”, рекао је Стефановић. Он је изразио поштовање према овим људима који су, како је навео, у тешким данима били уз своју земљу, борили се за њу, бранили је и својим животима показали како се воли

У испаљеним нуклеарним пројектилима баченим на Србију 1999. године било је око шест тона уранијума 235, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму, истакла је Светлана Жунић Најчешће последице НАТО бомбардовања и штетних ефеката осиромашеног уранијума на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна обољења, заливски, односно балкански синдром који је присутан код војника и цивилног становништва, закључак је учесника јучерашњег научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”, који је организовао Евроазијски безбедносни форум, у Институту за међународну политику и привреду. Порука овог сусрета је и да су слични здравствени проблеми такође дијагностиковани и код војника западних земаља који су учествовали

Бомбардовање СРЈ је требало да буде у октобру 1998, али Холбрук је ненадано 13. октобра 1998. године дошао у Београд и састао се са Милошевићем. Касније се показало да је Американцима одговарало да бомбардовање буде одгођено за март 1999. године. Због временских прилика. Могло би се рећи да је Косово добило независност још током преговора у Рамбујеу, или можда и раније, ако је судити по речима оних који су били директни сведоци дешавања. Бомбардовање СРЈ била је ствар која је изгледа такође унапред била решена. Преговори који су између Србије и косовских Албанаца, уз посредовање пре свега Американца, фебруара 1999. године трајали 17 дана, имали су за циљ само једно — да се Србија преда. Последњи покушај да се

У знак осуде терористичког напада НАТО на Савезну Републику Јигославију 24. марта 1999. године, сјећања на погинуле припаднике Оружаних снага Југославије и цивилне жртве и сулудо разарање и тровање једне суверене земље, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе ће, заједно са породицама и поштоваоцима палих бораца, у суботу 24. марта у 12 часова положити вијенце на споменике палим борцима у Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици. Није дозвољено полагање вијенаца у Даниловграду и Подгорици Удружење је било планирало да са породицама палих бораца, по правилима које одреди Војске Црне Горе, положи вијенце и на споменике у касарнама Војске Црне Горе у Маслинама – Подгорица и Даниловграду. Међутим, Оперативни дежурни тим Генералштаба Војске Црне

У Дому Војске подсећање на злочин против СР југославије пре 19 година. Поручено да је агресија разорила читав систем европске безбедности Обележавање 19. годишњице од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију је дан када се подсећамо великог и неоправданог злочина. Истовремено, међутим, морамо да кажемо и да политички процеси који су довели до НАТО агресије још нису завршени, као и да је бомбардовање могло да реши само један једини проблем – проблем будућности и кредибилитета НАТО. Овако је НАТО агресију окарактерисао проф. др Момир Булатовић, у то време председник Владе СРЈ, на конференцији “Да се не заборави – 19 година од почетка НАТО агресије, агресије која се наставља”, одржаној

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић рекла је да је НАТО приликом бомбардовања Србије 1999. године починио екоцид, да је двоструко повећан број деце оболеле од малигних болести и да се нада да ће брзо бити формирано коордионационо тело за испитивање последица агресије. Грујичићева је навела да само од леукемије смртност од 2002. године до данас повећана за 139 одсто. Она је указала и на проблем аутоимуних болести, које су, нарочито међу женама, у енормном порасту, на повећану стерилност код мушкараца, као и да посебно забрињава то што је двоструко повећан број деце обољеле од малигних болести у односу на време пре агресије. – Не сме се

Ова прича је по сећањима војника класе март 1998. 125. моторизоване бригаде, батаљона у Пећи: Мирка Радивојевића, Негована Здравковића, Бојана Аврамовића и „Магнума 357” (кодни назив са Кошара)… На одслужење војног рока дошли су марта месеца 1998. у касарну Бели Дрим у Пећи. Обука код ових мартоваца је била неуобичајена, али прилагођена готово ратним условима који су тада владали на Косову. Та обука коју су прошли војници из класе март ’98 из касарне у Пећи показала се касније као веома делотворна. Њих су обучавали и спремали за рат! Обучавани су у интервентним водовима од веома способних и искусних официра. Тако им је у једном тренутку држао обуку и био командир

На караули Кошаре, су сви били сјајни пси (Нез, Црни, Максимилијан…), али Листер је био синоним за достојанство, храброст и оданост. Ово је прича о псу који је својим завијањем заувек оставио печат пријатељства и саборништва. Био је омиљен међу војском, и врло препознатљив по томе да не воли друге псе. Али његове очи су октривале велику љубав према људима и војницима, колико год је он то хтео да сакрије. Чин мајора је добио због изузетно добро извршених задатака, откривања, заплене наоружања, па и неколико убистава шиптара у ратним околностима и илегалаца у мирнодопским условима. У служби Отаџбине, још од ’92, несебично је давао своје тело и свој ум. Иако мирнодопски,

Ненаду Михаиловићу није дозвољено да одржи јавни час и деци прича о језивим борбама током одбране земље 1999. Ненаду Михаиловићу (38), одликованом ратном хероју и једном од преживелих учесника битке на Кошарама, забрањено је да у Основној школи „Бранислав Нушић“ у Београду одржи јавни час и са децом подели део историје коју је исписао са осталим херојима на Косову и Метохији 1999.. Ненадова деца иначе похађају ову школу, а једном недељно родитељи дају предлоге за јавни час. Као учесник битке на Кошарама, Ненад је желео да деци исприча нешто што није записано у њиховим књигама, али, нажалост, наишао је на затворена врата. „Није прави тренутак“ – Однео сам у четвртак

Грк Маринос Рицудис који је 1999. године одбио да учествује у бомбардовању Србије добио је свој мурал. Фотографија мурала објављена је на друштвеним мрежама, али није познато када је он урађен, нити гдје се налази. На муралу се види Рицудисов лик, а у позадини су заставе Грчке и Србије. Подсјећамо, патријарх српски Иринеј одликовао је крајем јануара Рицудиса орденом Светога цара Константина. “Маринос Рицудис био је у ситуацији да изврши дужност грчке државе и учествује у срамном нападу на наш народ, земљу и он је, као командант војног брода, дошао је у Јадранско море, гдје му савјест није дозволила да испуни оно што је био дужан да учини, вратио се

Инспекторе Међународне агенције за атомску енергију интересовало је да ли власти Слободана Милошевића врше одређене експерименте, чији би коначни циљ био обнова прекинутог нуклеарног програма маршала Тита У јутарњим часовима 27. априла 1999. године инспектори Међународне агенције за атомску енергију поново су посетили Институт за нуклеарне науке у „Винчи”. Готово у исто време када су се међународни нуклеарни посматрачи појавили на улазу у Институт, на интернету се појавила сателитска фотографија са натписом „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”. На слици су се јасно видели Реактор РА, Реактор РБ, лабораторије за „врућу хемију” и производњу радиоизотопа, као и моћна Акцелераторска инсталација ТЕСЛА. – Чинило нам се да смо већ били одређени као

Познати српски глумац тумачи улогу у филму „Балканска линија“ руског редитеља Андреја Волгина. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond Милош Биковић је испричао дописници Катарини Лане о раду на овом филму. Филм је посвећен догађајима из 1999. године, када за време НАТО бомбардовања Србије батаљон руских падобранаца заузима аеродром Слатина на Косову, одбија нападе Албанаца и НАТО војске и спашава заробљене Србе. То је војна драма заснована на истинитим догађајима који су још увек болно место не само за Србе, већ и за многе Русе. Милоше, шта Руси мисле о тим дешавањима? Милош Биковић: Углавном већина не зна шта се заправо десило, и овај филм на неки начин ће осветлити

Италијани објавили истраживања о осиромашеном уранијуму, Србија формира савет стручњака. Испитаће везу између агресије Алијансе 1999. и епидемије оболелих од карцинома Савет за припрему писања тужбе против 19 земаља чланица НАТО које су 1999. године бомбардовале Србију биће формиран у петак вече у Нишу. Његови чланови биће угледни српски академици, адвокати, лекари, правници и професори медицинских факултета. Савет ће, најпре, припремити научне доказе о узрочно-последичној вези између бомбардовања осиромашеним уранијумом и повећања броја оболелих од карцинома. Тужбом ће, потом, тражити накнаду штете за оболеле и преминуле војнике и житеље Србије. Формирање овог Савета, готово се подударило са у четвртак обелодањеним закључком Истражне комисије италијанског парламента да “постоји јасна веза између излагања осиромашеном

Америчког амбасадора у Србији Кајла Скота, уместо на Конгрес српско-америчког пријатељства, под хитно би требало одвести на онколошко одељење било које здравствене установе у Србији да уживо види резултате „изазова и неслагања“ између две земље, како г. амбасадор пре неки дан, дипломатски, лицемерно, описа НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот уверен је да су Срби – гуске! Да им народно сећање не сеже дуже од два – три дана у прошлост и да је шака кукуруза и пшенице бачена на сто пред њих довољна да им избрише то сећање. Може бити да је г. амбасадор и у праву! Пре неки дан, г. амбасадор у Београду,