Жандарм Славиша Матејић је 1998. у заседи ОВК рањен са седам метака, један терориста га је ухватио за косу, подигао му главу и „оверио“ га у врат. Сви су били уверени да је погинуо. Припадник нишког одреда Жандармерије Славиша Матејић (46) из Сврљига, који је 28. фебруара 1998. у селу Ликошанима на Космету, у заседи ОВК, погођен са седам метака, дочекао је одлазак у пензију. У нападу на српске полиције тог дана страдала су четворица припадника МУП. Матејић је успео да преживи пуком срећом, а један терориста га је, већ тешко рањеног, „оверио“ метком. После дуготрајног лечења вратио се у службу и радио још 18 година. Матејић и његови другови

Функционер Националног фронта и француски посланик у Европском парламенту Жан-Лик Шафхаузер осудио је подршку коју ЕУ пружа “мафијашкој држави Косово” и нагласио да га је срамота због свих злочина које је Европа урадила Србији, НАТО бомбардовања и отимања дијела територије. “Ако желимо да овај извјештај /о проширењу/ буде фер зашто не спомињемо антисрпске и антиправославне потезе мафијашке државе Косово? Зашто да заборавимо нашу дужност да се сјетимо наше срамоте, злочина које смо починили над српским народом за НАТО пропагнаду, лажне доказе о етничком чишћењу направљеним од стране Њемачке да би се оправдало бомбардовање”, упитао је Шафхаузер. Он је у говору у Европском парламенту нагласио да су сви ти лажни докази

Одувек су ми симпатични ти разни београдски центри, организације, факултети, надземни и подземни бирои и канцеларије за – евроатлантске студије, интеграције, ситуације и организације и томе слично. Што би рекао народ у мом крају – ни стра’ ни образа!                                                                            Засели јуче у Београду на некаквом скупу „о ширењу руског утицаја у Србији“, па само што не кукају углас. Потамнели у лицу, к’о да су у тамници, увезани ланцима, забринути над званичном статистиком. А она, тј. статистика – неумитна. Расте руски утицај у Србији, а подршка ЕУ опада! Застрашујуће! Ваздан промишљали шта да се чини да се то промени. Извесна госпођа, директорка једног од београдских центара за евроатлантске интеграције и студије,

Срби више нису и да никада више, никада, неће дозволити да буду “лоши момци” у глобалним медијима који одређују глобални кастинг у информативним филмовима које гледамо ДА, историју треба оставити за собом, и треба кренути напред ка будућности. И да, наравно, није мудро ложити се на непријатеље, неправду и стару мржњу. И, да, треба бити отвореног ума и срца, и показати свету да је нова страница заиста окренута. Да Срби више нису и да никада више, никада, неће дозволити да буду “лоши момци” у глобалним медијима који одређују глобални кастинг у информативним филмовима које гледамо. Да, у ствари, истина је несазнатљива и релативна, али у име стварности и рационалности, не

Кажу, „Време лечи сваку рану“. Да, ако се та рана лечи мелемом. Ране родитеља чији су синови заувек остали на Косову и Метохији су све веће и болније јер уместо мелема чемером се заливају. Пише: Лозанка Радоичић Тридесетог септембарa 2015. почела је осамнаеста година од када је на патролу ВЈ, у рејону карауле Кошаре, отворена минобацачка и митраљеска ватра од стране албанских терориста упадом из Албаније. Убијено је пет војника само зато што су Срби, што су бранили своју земљу. Угасило се пет незаснованих породица. Милош, војник по уговору. Хтео је да наследи оца и у професији. Кренуо је на караулу, на Кошаре са надом да ће га по повратку

У Финском затвору “Килмакоски”, са бившим начелником ГШ ВЈ који служи хашку робију: Са адвокатским тимом идем на апелацију. Није ми свеједно шта ће писати историја МАЛО је рећи да сам се обрадовао када сам се телефоном чуо са генералом Лазаревићем, 3. децембра ове године. Његов глас, пун пркоса и животног оптимизма, уз жагор мојих пријатеља из Приштинског корпуса који су се окупили у његовом стану, и мени је дигао морал. Све прође, па и незаслужена казна и робија. Помислио сам, изаћи ћу и ја. Издражаћу. Морам, и мене ће неко чекати. Овако, у затвору “Килмакоски” на северу Финске, почиње ексклузивни разговор за “Новости” Небојша Павковић, бивши начелник Генералштаба ВЈ

Представници неколико удружења ратних ветерана протестовали су данас у Београду захтијевајући да се побољша њихов положај и усвоји закон који ће регулисати њихова права. Ратни ветерани захтијевају усвајање закона о правима бораца, ратних војних инвалида и породица палих бораца, подјелу више десетине станова изграђених јапанском донацијом који су празни, промјену и примјену закона у области ортопедских помагала. Изнесени су и захтјеви за промјену односа друштва према ратним ветеранима, као и прекидање незаконите праксе одузимања статуса ратних војних инвалида, преносе београдски медији. Представници ратних инвалида и ветерана подсјетили су да имају бројне проблеме и протест су наставили шетњом до зграде Владе Србије. Извор: Везане вијести: Човек који је одбранио Србију од

Пише: Горан Јевтовић Након скоро једанаест година тамновања, поново је на слободи генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса. После рата командант Треће армије а затим и први човек Копнене војске. Оне Војске која то заиста беше… Несуђени начелник Генералштаба. Уклоњен је вољом NATO моћника. Егзекутор – Борис Тадић. Подршка – Мило Ђукановић. Током суђења у Хагу прошло је небројено сведока одбране. Командант је, одмах по завршетку сведочења, свакоме понаособ, преко адвоката, слао краћа писма захвалности. Садржај је био различит, обраћао се лично и писао их је својом руком. Љубоморно смо чували писма и поносили се њима. И још увек их чувамо. Коначно је дошао тренутак да их обелоданимо. У

Владика будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да је позив у НАТО црногорски народ “доживио као позив на брисање памћења и на заборав своје историје, прошлости, културе и традиције”. Владика будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да је позив у НАТО подсјетио на болна догађања од прије 15-ак година када је отаџбину бомбардовао НАТО пакт. “Наш народ каже, и та пословица није од јуче: `Ко ме лани био, није ми ни ове године мио”, рекао је владика Јоаникије. Владика Јоаникије је истакао да, ако се погледа дубље у прошлост, још нису пребољене ране из прошлих вијекова и још се памти тешки јарам петовјековног турског ропства у Црној Гори и у свим српским земљама, саопштено

Након скоро једанаест година тамновања поново је на слободи генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса. После рата командант Треће армије а затим и први човек Копнене војске. Оне Војске која то заиста беше… Несуђени начелник Генералштаба. Уклоњен је вољом НАТО моћника. Егзекутор – Борис Тадић. Подршка – Мило Ђукановић. Током суђења у Хагу прошло је небројено сведока одбране. Командант је, одмах по завршетку сведочења, свакоме понаособ, преко адвоката, слао краћа писма захвалности. Садржај је био различит, обраћао се лично и писао их је својом руком. Љубоморно смо чували писма и поносили се њима. И још увек их чувамо. Коначно је дошао тренутак да их обелоданимо. У писму које је

Министар рада Србије Александар Вулин изјавио је, поводом државног дочека генерала Владимира Лазаревића по повратку из Хашког трибунала, да Србија више није земља која окреће главу од својих генерала јунака, већ држава која се њима поноси. Вулин је рекао да је поносан што је Лазаревић коначно слободан човјек, јер се херојски борио за своју земљу. “Њега је држава дочекала и тако треба да буде. Ово није више држава која је окретала главу од својих јунака, ово је држава која се поноси својим генералима”, рекао је Вулин за Телевизију “Пинк”. Вулин је јуче на нишком аеродрому дочекао генерала Лазаревића, који је из Хага стигао авионом Владе Србије, након одлужене двије трећине

У Мурину запањени мољакањем за пријем Црне Горе у НАТО. Своје синове су крили, а наше потурали крвницима за одстрел ЗЛО и наопако. Пред силом ништа не помаже. Али, ниједна сила не траје довека. Неће ни ово. Не стигле их сузе наше. Ни крвнике из НАТО, ни ове наше, што ликују по Црној Гори и са белосветским протувама славе позив за улазак у НАТО. Овим речима нам се јуче у Мурину, месташцу шћућуреном крај плаховитог Лима и наткривеног сурим горама, обраћа старина Мирко Кнежевић, загледан у фотографију раскомаданог тела свог сина Мирослава. Да га кобног 30. априла 1999. нису сустигле ракете испаљене из авиона НАТО, данас би имао 30 година.

Министри правде и одбране Србије Никола Селаковић и Братислав Гашић отпутоваће сутра у Хаг гђе ће сачекати пуштање на слободу генерала Владимира Лазаревића из затвора Хашког трибунала. Лазаревић, који је у затвору издржао двије трећине казне од 14 година, авионом ће бити пребачен у Ниш гђе ће га на аеродрому дочекати и министар за рад, социјална и борачка питања Србије Александар Вулин, јавља Тањуг. Лазаревић је био осуђен по командној одговорности на 14 година затвора због злочина на Косову и Метохији, као командант Приштинског корпуса, а потом и комадант Треће армије Војске Југославије 1998. и 1999. године. У Хашком затвору је провео више од 10 година, гђе се у међувремену