Хиљаде српских топонима постоји широм планете, један је посебно занимљив и необичан: Планина у Алберти 1918. “крштена” у част српском војсковођи. Путник је висок 2.940 метара Држава Канада, покрајина Алберта, стеновити венац Кананаскис и на њему планина – Путник! Име је добила баш по српском војводи Радомиру Путнику. И тако су је назвали Канађани још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске у Првом светском рату. По нашим знаменитим личностима и градовима, носе имена још хиљаде топонима у свету. Чак су се и у свемиру “запатили” Срби, на Месецу постоји кратер назван по Милутину Миланковићу, једном од највећих климатолога и астронома 20. века. Наши топоними низали су се

  Путујући циркус Ивана Пернара и српски бескрајни дан Северина је била исподпросјечна пјевачица са порно видеом док српски медији од ње нису направили звијезду. Нема будале и кловна из Хрватске којег Београд не дочекује црвеним тепихом. Тако је недавно Иван Пернар, посланик хрватског парламента уз пуно помпе доведен до српске скупштине и представљен као политичар нове генерације. Kао кад дјете одушеви родитеље првим изговореним ријечима, тако се Србија дивила једном хрватском посланику који је рекао оно што у Србији прича сваки пијанац испред продавнице. Пернар је “открио” да Америка води агресивне ратове по цијелом свијету и да је Европска Унија бирократски монструм у којој Србе не чека ништа добро.

Шта се ваља иза измена и допуна Кривичног законика и зашто скупштина мора да одбаци те измене Нова министарка правосуђа тврди да је наша „европска обавеза“ да уведемо затворску казну за грађане Србије, који би се усудили да негирају геноцид и ратне злочине утврђене пресудама српских судова и Међународног кривичног трибунала у Хагу. Ништа није даље од истине. Нела Кубуровић се позива на такозвану Оквирну одлуку Савета ЕУ, која у члану 7 сасвим јасно даје право сваком националном законодавству да поступи у складу с властитом уставном праксом. Поуздано знам да предлози садржани у „Оквирној одлуци“ нису уједначено примењени ни у самој Европској унији, у којој државе у складу са сопственим

Европске вредности не подразумевају забрану негирања или преиспитивања геноцида, већ забрану ширења мржње и величања геноцида. У појединим европским земљама забрањено је величање Холокауста јер о том злочину постоји консензус. Измена српског Кривичног законика према којој би се негирање геноцида квалификовало као кривично дело правда се обавезама Србије према учлањењу у ЕУ. Ипак, историја говори друкчије. У неколико наврата, од почетка 21. века, званичници ЕУ нису могли да се сложе треба ли порицање геноцида да постане део општеевропског законодавства. Неке државе-чланице ЕУ нису се сложиле са таквим предлогом Европске комисије сматрајући то неприхватљивим кршењем слободе говора. Зато је 2007. усвојено компромисно решење којим је остављено државама-чланицама да порицање геноцида уврсте или не уврсте у своја кривична