arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милорад Којић Фото: СРНА

Којић: Хрватска не жели да процесуира Крстичевића

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да је очигледно да Хрватска не жели да процесуира своје држављане за почињене ратне злочине у БиХ ни у предмету против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Којић је оцијенио да у прилог томе свједочи и одлука Владе Хрватске из 2. јуна 2015. године, када су забранили приступ својим архивима, а било је изјава појединих пензионисаних хрватских генерала да је сва архива спаљена. “То је кривично дјело и Хрватско тужилаштво би требало предузети одређене радње и мјере да се испита да ли се заиста то десило”, изјавио је Којић новинарима у Бањалуци. Он је

Парастос у храму Христа Спаситеља за нестале и погинуле српске борце Првог свјетског ратаФото: РТРС

Обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. (ВИДЕО, ФОТО)

Служењем парастоса у бањалучком Храму Христа Спаситеља за нестале и погинуле српске борце Првог свјетског рата, данас је почело обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године. Парастосу су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, потпредсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, представници Републичког и Градског удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да улазак Српске војске у Бањалуку 1918. године говори о великој и часној побједи српског народа у Великом рату.

Црна Гора подигла споменик нацистима: Фашисти почивају под петокраком (први дио)

У строгој тајности, црногорска власт је изградила спомен-гробље њемачким војницима изгинулим на тлу Црне Горе током Другог свјетског рата, у борбама против оних који нису пристајали „да крвника љубе у сабљу крваву“. А онда је, у суботу, 19. новембра, без најаве, гробље свечано отворено упркос протестима, који су овај подухват од почетка пратили, прије свих комуниста и антифашиста. У Голубовцима су за сада сахрањени посмртни остаци 64 њемачка војника, а рачуна се да их је на тлу Црне Горе изгинуло око 2.000. Пронађени остаци њих око 600 су раније ископани и привремено сахрањени на неколико католичких гробаља у Црној Гори. Погрешно мјесто Подизање споменика њемачким солдатима на рубу Подгорице, града

Национал (фото: www.index.hr)

Национал: Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце

Нови Национал на насловници доноси причу о министру обране Хрватске Дамиру Крстичевићу, под насловом “Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце”. Национал наводи како доноси свједочанства и садржај досад непознате и заташкаване пријаве против потпредсједника Владе Хрватске због ратног злочина. Додаје се и како су хрватски војници изрешетали аутобус пун цивила те га потом погодили зољом и запалили. “Немам везе с тим, моја јединица тамо није била”, поручио је Крстичевић, наводи се. Као мјесто и вријеме догађаја наводе се Бравнице код Јајца, 13. септембара 1995. године, у склопу акције Маестрал. Након што су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран српско становништво с тог подручја, међу

Стефан Каргановић: Посао проф. Шкулића је завршен или Ђаво који зна шта је право…

Да у Скупштини Србије нема родољубивих и друштвено одговорних посланика, тешко да би јавност на време сазнала о пројекту репресивне измене члана 387. Кривичног закона, чиме се озбиљно угрожава право на критичку мисао и слободно изражавање у Србији.[1] Да се београдске „Новости“ нису изрекле, вероватно је да се не би сазнало ни то да је име угледног професора на Правном факултету, Милана Шкулића, повезано са тим неславним пројектом.[2] Дан касније, 17. новембра, како би се у Америци рекло, the cat was out of the bag, ствар је изашла на видело, и проф. Шкулићу није преостало друго осим да у „Политици,“ под прилепљивим насловом  „Злочин негирања злочина“, објави кратку апологију pro

Озрен Милановић

Готовина као вересија

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

Злочини у Олуји (архива)Фото: Jutarnji list

У Задру ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у “Олуји”

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Бањалука: Одавање поште жртвама велеиздајничког процесаФото: РТРС

Положен вијенац на споменик жртвама велеиздајничког процеса

Делегација Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године данас је у Бањалуци положила вијенац на споменик жртвама велеиздајничких процеса на гробљу “Свети Пантелија”. Вијенац је положен у оквиру обиљежавања 21. новембра 1918. године, дана уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године у Бањалуци Небојша Куштриновић рекао је да је повратак овог великог датума у град на Врбасу доказ да истина живи. Он је најавио да се ради на томе да се за двије године подигне споменик поводом 100 година од уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Републичког удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године Владимир Шеварика рекао је да су српске

Поводом једне измене у Кривичном законику Србије или српски мазохистички барбарус

Измјене у кривичном закону Србије У члану 387. после става 4. додаје се нови став 5. који гласи: „(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.”. Таман се стишала бура изазвана британским приједлогом резолуције у Савјету Сигурности

Подгорица

И кости жртава заслужују улицу

Потомци страдалих породица траже да се убијенима ода дужна почаст. У темељима Подгорице налазе се кости страдалника Мањег града а да је више страдао у Другом светском рату од окупаторских и “савезничких” бомби није било од Подгорице. Чак 84 пута нашао се под смртоносним теретом који је разарао варош од око 16.000 становника. У нападима бомбардера помиње се цифра од преко две хиљаде погинулих житеља, углавном деце, жена и стараца. Порушене куће, мостови, млинови и воденице, епилог су смртоносног јуриша. Један од најтрагичнијих дана био је 5. мај 1944. године, када се на град срушило 600 бомби тешких преко 400 тона! Иако је од тада до данас много воде потекло

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Српске Жељка Цвијановић данас су испред зграде Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске у Бањалуци положилили вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а.

Положени вијенци на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Српске Жељка Цвијановић данас су испред зграде Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске у Бањалуци положилили вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а. Поводом обиљежавања крсне славе МУП-а Републике Српске – Светог архангела Михаила, вијенце на спомен-плочу положили су и министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач и директор Полиције Дарко Ћулум, потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић. Вијенце су положили и делегације Борачке организације Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те града Бањалука. Митуном ћутње одтата је почаст погинулим припадницима МУП-а. Након полагања вијенаца, у Управи за полицијску обуку биће одржана свечаност, а за 11.30 часова планиране су изјаве за новинаре.

Божанско надахнуће Михајла Пупина

Предавање: ,,Божанско надахнуће Михајла Пупина и историје српске науке“

Позивамо вас, да у петак, 25. новембра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Божанско надахнуће Михајла Пупина и историје српске науке“. О овој теми говориће: Александра Нинковић Ташић (Образовно-истраживачко друштво ,,Михајло Пупин”, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.  

Милан Ружић

Зашто ћутиш народе српски?

Зашто ћутиш народе српски? Што нешто не учиниш? Где си себе изгубио? Колико можеш да трпиш? Запитај се! Варају те, народе. Туже те и твоји и туђи за злочине светске. Кидају те на комаде сатрапи и доушници. Поробљавају те они који никада ни сами нису били ослобођени. Певају ти лепе речи они који су вазда арлаукали и то увек против тебе. Чекаш да ти дођу неки који ти никада нису ни долазили, а твоји одоше негде далеко од тебе. Наређују ти неки туђини који се ништа ни у својој кући не питају, а ти си им, народе српски, дао за право да су велики и важни. Вуку те за уши

Бањалука-протест против НАТО-а

Бањалука: Протест против уласка БиХ у НАТО (ВИДЕО)

У знак протеста због недавно постављених билборда којима се позива на улазак БиХ у НАТО, у Бањалуци су се данас окупили грађани са јасном поруком – НЕ уласку у НАТО. Окупљени су подсјетили на агресије ове организације ’90-их година, које српски народ, кажу, никад неће заборавити. “Нама се рата не игра, зато НЕ у НАТО”! Ово су поручили окупљени испод билборда који подржава придруживање БиХ овом војном савезу. Српски народ, кажу, није заборавио ниједну НАТО бомбу која је на српску земљу пала од 1992. до 1999. године. “Са акцентом на 1995. годину када је НАТО бомбардовао Републику Српску, где је у 15 дана НАТО извршио 3.515 летова. Војни савез није

Потписивање Дејтонског споразумаФото: АП

21 година од Дејтона

21 година је прошла од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ. Споразум су након тронедјељних преговора, парафирали тадашњи предсједници, Србије Слободан Милошевић, тзв. Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. У Републици Српској данас је нерадни дан, јер се обиљежава републички празник – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Извор:

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.