Hiljade srpskih toponima postoji širom planete, jedan je posebno zanimljiv i neobičan: Planina u Alberti 1918. “krštena” u čast srpskom vojskovođi. Putnik je visok 2.940 metara Država Kanada, pokrajina Alberta, stenoviti venac Kananaskis i na njemu planina – Putnik! Ime je dobila baš po srpskom vojvodi Radomiru Putniku. I tako su je nazvali Kanađani još 1918. godine, odajući počast načelniku Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Po našim znamenitim ličnostima i gradovima, nose imena još hiljade toponima u svetu. Čak su se i u svemiru “zapatili” Srbi, na Mesecu postoji krater nazvan po Milutinu Milankoviću, jednom od najvećih klimatologa i astronoma 20. veka. Naši toponimi nizali su se

  Putujući cirkus Ivana Pernara i srpski beskrajni dan Severina je bila ispodprosječna pjevačica sa porno videom dok srpski mediji od nje nisu napravili zvijezdu. Nema budale i klovna iz Hrvatske kojeg Beograd ne dočekuje crvenim tepihom. Tako je nedavno Ivan Pernar, poslanik hrvatskog parlamenta uz puno pompe doveden do srpske skupštine i predstavljen kao političar nove generacije. Kao kad djete oduševi roditelje prvim izgovorenim riječima, tako se Srbija divila jednom hrvatskom poslaniku koji je rekao ono što u Srbiji priča svaki pijanac ispred prodavnice. Pernar je “otkrio” da Amerika vodi agresivne ratove po cijelom svijetu i da je Evropska Unija birokratski monstrum u kojoj Srbe ne čeka ništa dobro.

Šta se valja iza izmena i dopuna Krivičnog zakonika i zašto skupština mora da odbaci te izmene Nova ministarka pravosuđa tvrdi da je naša „evropska obaveza“ da uvedemo zatvorsku kaznu za građane Srbije, koji bi se usudili da negiraju genocid i ratne zločine utvrđene presudama srpskih sudova i Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu. Ništa nije dalje od istine. Nela Kuburović se poziva na takozvanu Okvirnu odluku Saveta EU, koja u članu 7 sasvim jasno daje pravo svakom nacionalnom zakonodavstvu da postupi u skladu s vlastitom ustavnom praksom. Pouzdano znam da predlozi sadržani u „Okvirnoj odluci“ nisu ujednačeno primenjeni ni u samoj Evropskoj uniji, u kojoj države u skladu sa sopstvenim

Evropske vrednosti ne podrazumevaju zabranu negiranja ili preispitivanja genocida, već zabranu širenja mržnje i veličanja genocida. U pojedinim evropskim zemljama zabranjeno je veličanje Holokausta jer o tom zločinu postoji konsenzus. Izmena srpskog Krivičnog zakonika prema kojoj bi se negiranje genocida kvalifikovalo kao krivično delo pravda se obavezama Srbije prema učlanjenju u EU. Ipak, istorija govori drukčije. U nekoliko navrata, od početka 21. veka, zvaničnici EU nisu mogli da se slože treba li poricanje genocida da postane deo opšteevropskog zakonodavstva. Neke države-članice EU nisu se složile sa takvim predlogom Evropske komisije smatrajući to neprihvatljivim kršenjem slobode govora. Zato je 2007. usvojeno kompromisno rešenje kojim je ostavljeno državama-članicama da poricanje genocida uvrste ili ne uvrste u svoja krivična