Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Page 420

Линта: Скандалозна одлука о именовању Анте Готовине за савјетника министра одбране

18. November 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као скандалозну и срамну одлуку хрватске Владе да ратног злочинца Анту Готовину именује за посебног савјетника потпредсједника владе и министра одбране Дамира Домазета. Добро је познато да је Анте Готовина био дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ стварање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља вршена су масовна убијства и мучења српских цивила и ратних заробљеника, протјеривање Срба из својих кућа и станова и пљачкање, отимање и минирање српске имовине. Такође, генерал Готовина је био дио злочиначке организације коју чини 16 хрватских генерала, укључујући садашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и бившег министра одбране Анту Котромановића

Филм “Кордун” о Србима граничарима снима се надомак Бањалуке

17. November 2016.

Документарно-играни филм “Кордун-земља без људи” биће завршен до краја године, а већ наредне биће приказан на малим екранима. Ради се о остварењу које нас враћа уназад 500 година, а приказује живот и страдање Срба граничара, Крајишника кроз историју. Филм се ради у копродукцији Радио Телевизије Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” из Бањалуке, који окупља Србе избегле из Републике Српске Крајине и Хрватске. Филм је подржан и од надлежних институција Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије, Завичајног клуба Кордунаша Београд, Српског културног друштва “Просвјета” Загреб, Српског друштва “Кордун” Торонто, као и осталих крајишких удружења у расејању. Председник Културног Центра “Свети Сава” Драган Крошњар рекао је да

Нина Обуљен Коржинек (Фото: Screenshot/HRT)

Министар културе на мети због скидања Старчевићеве слике

17. November 2016.

Хрватски министар културе Нина Обуљен Коржинек скинула је са зида у свом кабинету слику Анте Страчевића, идеолога хрватског национализма, и изазвала протесте десничара и бившег министра Златка Хасанбеговића. Портрет Анте Старчевића, рад сликара Бехаудина Селмановића из БиХ, својевремено је у министарски кабинет унио управо Хасанбеговић, који је остао упамћен по негацији партизанског покрета, одбрани усташке НДХ и “Ханџар дивизије”. “Свако има право на свој естетски избор, па тако и садашњи министар. А у новонасталим околностима Старчевићу заправо тамо више и није мјесто. Можда би у Министарству културе сада боље одговарали портрети Хрвоја Хрибара из Хрватског аудио-визуелног центра или в.д. интенданта ријечког Хрватског народног позоришта Марина Блажевића”, изјавио је Хасанбеговић, који

Жалосно је што Србија не тражи ослобађање киднапованих

17. November 2016.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији 1998, 1999. и 2000. године оцијенило је да је жалосно да министар спољних послова Србије Ивица Дачић ни на једној сједници Савјета безбједности УН до сада није затражио ослобођење киднапованих Срба. Удружење у саопштењу поставља питање државницима Србије “има ли нешто важније од људских живота”. Из Удружења питају “зашто је Србија помогла ослобађање албанских терориста и злочинаца из српских затвора, а игнорише породице киднапованих и убијених Срба” и да ли Тужилаштво за ратне злочине зна гдје се налазе киднаповани Срби. “Због чега државници Србије нису омогућили сусрет породица Удружења киднапованих и убијених на Косову и Метохији са тужиоцем за ратне злочине

Након 24 године: У Пребиловцима сахрањен Вукашин Рељић

17. November 2016.

Младић Вукашин Рељић, жртва ратног злочина хрватско- муслиманских снага, после више од 24 године од страдања, идентификован је, опојан у параклису Светих Пребиловачких и доње херцеговачких мученика, који је у саставу Храма Васкрсења и 12. новембра сахрањен у обновљеној породичној гробници у Пребиловцима. Опело су служили свештеници Мирослав Ратковић и Марко Гојачић. Опелу и сахрани по великом невремену присутвовало је око 150 људи. За њих је породица припремила послужење у Дому Свети Краљ Милутин у Пребиловцима. Рељићи су најстрадалнија српска породица у општини Чапљина у овом рату. Усташке снаге убиле су Вукашина и мајку му Ђурђу, са више других Срба, 7. јуна 1992, испред Домановића приликом извлачења српских породица из

Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

Ухапсити и осудити Крстичевића

17. November 2016.

Борачка организација Републике Српске /БОРС/ позвала је правосудне органе БиХ да ухапсе министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића и суде му због улоге коју је имао током протеклог рата на простору Српске. Из БОРС-а подсјећају да је Крстичевић, који је јуче званично посјетио БиХ, био командант 4. гардијске бригаде Војске Хрватске и учествовао у операцијама “Маестрал” и “Јужни потез” у којима је у јесен 1995. године протјерано 120.000 Срба из западнокрајишких општина. “Убијена су 1.644 српска војника и цивила, а у масовној гробници у Мркоњић Граду пронађено је масакрирано 181 тијело. Осим тога, почињени су други злочини”, саопштено је из БОРС-а. Из те организације подсјећају да је током операција “Маестрал” и

1.Генерални конзул Републике Србије Божидар Вучуровић са сарадником положио венац на споменик српским војницима у Улму

Сећање на српске јунаке

17. November 2016.

Србија је, кажу историчари и демографи, у оба велика рата према некадашњем броју становника и у односу на све савезничке земље, имала највише војних и још више цивилних жртава Док су се после Другог светског рата па све до тзв. демократских промена 2000.г. војне и цивилне жртве тог рата редовно помињале, разне делегације су на њихова спомен-обележја полагале венце и цвеће, држани су говори, виђени, преживели ратници, често окићени генералским знамењима, су деци и ученицима причали о партизанским и спственим херојским борбама итд., дотле се о многим историјским биткама у I светском рату, често и значајнијим борбама од паризанских, ћутало. Бројне жртве Првог светског рата биле су једноставно игнорисане, можда

Промоција нове књиге Мила Ломпара

17. November 2016.

У четвртак, 17. новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије биће одржана прва промоција нове књиге проф. др Мила Ломпара, Полихисторска истраживања. Полихисторска истраживања, нова књига проф. др Мила Ломпара је резултат обједињених истраживања различитих феномена из поља књижевности, филозофије и политике које обједињује јединствен и особен метод угледног српског интелектуалца. Промоција ће бити одржана у четвртак, 17 новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије (Скерлићева 1, Београд). О књизи ће говорити: – Академик Данило Баста; – Проф. др Слободан Антонић; – Проф. др Слађана Јаћимовић; – Аутор. Из књиге: Понекад наилазимо на грешке које бацају тамну сенку на општу културу Латинке Перовић. Тако у једној реченици о

Злочин негирања злочина

17. November 2016.

У предлогу измена Кривичног законика нашло се и једно потпуно ново кривично дело – „оспоравање геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се дефинише као један од облика кривичног дела расне и друге дискриминације Већ дуго траје рад на изменама Кривичног законика Србије. Почело се са идејом о променама у вези с неким кривичним делима против привреде, а у финишу израде Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика унесене су велике новине у погледу кривичних дела против полне слободе. Ово је изазвало велику пажњу јавности, а понеко се забринуо да то ствара могућност кривичне одговорности и због „масног вица“. Сада, суочени с Предлогом Закона о изменама и

Међународни кривични суд, за разлику од Хашког трибунала, никада није пресудио да је тамо почињен геноцид

У затвор ко негира геноцид

16. November 2016.

Измене Кривичног законика изазвала опречне реакције посланика. Одредбе непримењиве на тврдњу да је злочин у Сребреници геноцид Измене Кривичног законика, о којима расправља Скупштина Србије и којима се уводи негирање геноцида као кривичног дела, не значе да ће онај ко оспори да је злочин у Сребреници био геноцид ићи у затвор. С друге стране, то би могло да се догоди ономе ко негира да се ратни злочин у Поточарима догодио. Предуслов је да због те изјаве, на пример, избију немири или буде угрожен нечији живот. Новом одредбом, затвором од шест месеци до пет година биће кажено одобравање, негирање или значајно умањивање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина, али само

Јесте ли, можда, чули за Кошаре?

16. November 2016.

Читам ових дана књигу Ненада Милкића „Зов карауле“ о српским граничарима који су 1999. године на Кошарама бранили суверено парче српске земље, своју војничку част и заклетву и наш, српски образ. Да је среће, и да је Србија данас оно што је понекад кроз историју била, да је оно што неће скоро бити, та књига била би школска лектира! Да из ње, деца у Србији уче шта је то патриотизам, како се воли своја земља, како се поштује свој род, и како, понекад, дођу времена кад је част преча од главе. Неће то, међутим, скоро бити у Србији. Нису ових времена, овде у моди они који помињу Кошаре и сличне

Хапшења у Орашју за ратне злочине нису селективна правда

16. November 2016.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц рекао је да Тужилаштво Трибунала у Хагу не види као селективну правду хапшења осумњичених за ратне злочине у Орашју. “Свака жртва злочина заслужује правду, свеједно је говоримо ли о Орашју, Сарајеву или Вуковару”, рекао је Брамерц за данашњи “Дневни аваз”, коментаришући жестоке реакције политичког врха Хрватске на хапшења осумњичених за ратне злочине у Орашју. Он сматра да овај случај показује да се политички начин размишљања о правди за ратне злочине мора промијенити, јер “кривично гоњење за ратне злочине није напад на једну заједницу”. Према његовим ријечима, злочине нису починили ни Бошњаци ни Срби ни Хрвати, починили су их Рамиз, Драган, Дарио. Реагујући на најаве

Суд БиХ осудио Србе на више од 1.646 година затвора

16. November 2016.

Пред Судом БиХ до сада је правоснажно осуђено 111 Срба на 1.646,5 година затвора, речено је Срни у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.Пред овом правосудном установом до сада су правоснажно осуђена 32 Бошњака на 257, те 22 Хрвата на 208 година затвора. Када је ријеч о злочинима над Србима, Суд БиХ је правоснажно осудио 22 лица /15 Бошњака и седам Хрвата/, а за злочине над Бошњацима 80 лица, од којих 64 Срба. За злочине над Србима Суд БиХ је изрекао само 183,5 година казне, што је тек 8,7 одсто изречене казне. С друге стране, за злочине над Бошњацима изречена је казна од 1.071 годину

Усташа монструм се хвали: Убио сам њих 145, али то нису људи – већ Срби!

16. November 2016.

Хрват Лун Терзић Николић, који је у Чилеу убио жену, а потом у Аргентини оптужен због покушаја убиства познанице, признао је да је убио је 145 Срба током ратова у Хрватској и да се нимало не каје због тога! Током рата 90’тих почињени страхотни злочини над Србима у Хрватској У фокус аргентинске полиције Терзић је дошао још 2014. године пошто је покушао да убије познаницу, после чега је побегао. Према писању аргентинских медија, Терзић је упознао своју несуђену жртву преко друштвених мрежа, након чега су се срели, пишу регионални медији. – После само три дана она га је позвала да дође у градић Рио Гранде. Пошто није имао где да

Докази о Орићевим злочинима

16. November 2016.

Суђење сребреничком команданту наставља се 13. децембра. Тужилаштво БиХ приложило фотодокументацију МУП Изношењем материјалних доказа Тужилаштво БиХ јуче је завршило доказни поступак на суђењу Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу за ратни злочин против ратних заробљеника почињен 1992. године у селима око Сребренице и Братунца. Тужилаштво БиХ је уложило као доказ фотодокументацију МУП Тузланског кантона од 16. фебруара 2011. о обради посмртних остатака ексхумираних из села Залазје, међу којима су и посмртни остаци Слободана Илића. Уложени су и изводи из матичне књиге умрлих Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића, као и показ терена који је урадила СИПА 26. августа прошле године, где је био присутан и заштићени сведок О-1. Орић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља