У документу који се чува у Архиву Југославије (Фонд 100, F16-49) Јован Алексић (1883, Куманово) аутентично је сведочио о положају Срба у Јужној Србији с краја 19. и с почетка 20. века. Он сведочи да је у периоду од 1876. до 1890. године било у Турској царевини великих превирања и видних знакова буђења националне свести код „подвлашћених“ народа. Тај талас нарочито је захватио српски народ за време и после српско-турског рата и ослобођења Лесковца, Врања итд. Узрок је, према мишљењу Алексића, у томе што је положај српског народа био најтежи. Право на српско име Грци и они који су се осећали као Бугари, или они које је званична турска политика

Својом изјавом београдски надбискуп Станислав Хочевар, намерно или не, насрнуо је католичким крижом на православни крст Увек притајене оцене Ватикана и њихових представника о разноразним догађајима широм планете ваља тумачити између редова, а не у прецизним редовима. Понекад, међутим, што се заиста ретко дешава, отворе карте до краја. Београдски надбискуп Станислав Хочевар јасно и гласно поручује како не “види ништа чудно” што је владику Николаја Велимировића упоредио с кардиналом Алојзијем Степинцем! Он је, дакле, у исту раван поставио православног владику, заточеника нацистичког логора Дахау, с ратним злочинцем, послушником усташког поглавника Анте Павелића, слуге Адолфа Хитлера, који је милионе људи, жена и деце заточио и побио у нацистичким логорима смрти. Својом

Званичник Католичке цркве у БиХ оценио да је Хрватска погрешила са потписивањем Дејтона и да „ грешку сада треба исправити“ Однашег дописника Сарајево-Недавна изјава кардинала врхбосанског Винка Пуљића да је  „Хрватска погрешила потписивањем Дејтонског мировног споразума и да ту грешку сада треба исправити, те  да евентуална уставна прерасподела БиХ мора да захвати и Републику Српску”  изазвала је велику медијску пажњу, али и врло опречне коментаре, како у политичким, тако и у верским круговима.Истовремено из Бањалуке поручено је да „ било каква промена граница РС не долази у обзир”. За разлику од појединих политичара и аналитичара који принципијелно деле мишљење да се „ Пуљић не би требао петљати у политику”,  неки

Архив Србије и Институт за савремену историју публиковали су Регистар “Заточеници Голог отока” са 16.090 регистрованих имена заточеника. Један од приређивача књиге – историчар Горан Милорадовић изјавио је да овај списак није комплетан, а да је најприближнији истини онај број којим је управник Голог отока Анте Рештегорац својевремено дао Владимиру Дедијеру на ком је било 32.000 административно и судски кажњених. “Документи су међутим уништени 1955. године када је почело отопљавање односа са СССР и Хрушчов посетио Београд”, појашњава Милорадовић у изјави за “Вечерње новости”. Он је нагласио да Шифрарница из збирке БИА показује да је међу заробљеницима било процентуално највише Срба, њих 7.184 затим слиједе 3.522 Црногорци и остали. Бивши

Хрватски десничари покрећу акцију “Велебит” за супротстављање Србима, тврдећи да се Срби “наоружавају” новцем из буџета Хрватске. У Матици Хрватској одржана је трибина “Медијско насиље и политичка култура у Хрватској”, на којој су гостовали Звонимир Ходак, Тања Белобрајдић, Марко Љубић и Јуре Вујић. Након трибине, у подрумском простору Матице Хрватске, иако то нигдје није било најављено, новинар Марко Јурич представио је “Пројекат Велебит”, наводе хрватски портали. “Револуција. Самоорганизовање. Акција против српског наоружавања”, тим ријечима могло би се сажети представљање овог пројекта пред тристотињак посјетилаца трибине који су, судећи према реаговањима док је Јурич говорио, одушевљени овим планом. Према ријечима организатора, једна група људи изван Хрватске “повезала се и одлучила да

Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић изјавила је да информације о новим кривичним пријавама против 16 хрватских генерала, које је, према писању медија, подигао МУП Републике Српске, види као покушај застрашивања Хрвата у БиХ и као притисак на исељавање. Грабар Китаровић није жељела да детаљније коментарише ове пријаве јер нема, како тврди, нема званичну потврду, пренијела је Хина. “Ја ове посљедње догађаје искрено видим као покушај застрашивања Хрвата у БиХ и покушај да се обесхрабре, наведе да се исељавају из БиХ, што је велик проблем,” рекла је Грабар Китаровић новинарима у Делницама. Хрватска предсједница је навела да би вољела да није тако. Према наводима медија међу именима 16 генерала су и