Нaтaшa Joвичић, рaвнaтeљицa Спoмeн-пoдручja Jaсeнoвaц, дoпустилa je чeлним рeвизиoнистимa дa пoднo Kaмeнoг цвиjeтa пoлoжe виjeнaц с нaтписoм ‘Стрaдaлимa лoгoрa Jaсeнoвaц oд 1941. дo 1951.’ Нaтaшa Joвичић, рaвнaтeљицa Спoмeн-пoдручja Jaсeнoвaц, дoпустилa je чeлним рeвизиoнистимa дa пoднo Kaмeнoг цвиjeтa у Jaсeнoвцу пoлoжe виjeнaц зa ‘жртвe’ кoje су нa тoм мjeсту тoбoжe убиjeнe oд 1945. дo 1951. гoдинe. Oкупљeни сaдa и у Хрвaтску нaциoнaлну плaтфoрму, пoдржaвaтeљи идeje дa je Jaсeнoвaц зa вриjeмe Другoг свjeтскoг рaтa биo рaдни и сaбирни лoгoр, a лoгoр смрти тeк зa вриjeмe кoмунистa, oдaзвaли су сe нa држaвну кoмeмoрaциjу кoja je у Jaсeнoвцу oдржaнa 22. aприлa. Дeлeгaциja нe чeлу с Maркoм Jуричeм, прoизвoђaчeм гoвoрa мржњe нa лoкaлнoj зaгрeбaчкoj тeлeвизиjи,

У Штокхолму је јуче одржана манифестација “Дан сјећања на концентрациони логор Јасеновац-Доња Градина”. Манифестацију организују Биро Републике Српске, амбасада Србије и црквена општина Свети Сава. Предавање о систему концетрационих логора у НДХ за вријеме другог свјетског рата одржаће Проф. Србољуб Живановић из Лондона, а биће и приказан документарни филм Радио телевизије Републике Српске “Била сам мала” аутора Бранка Лазића о јединственом примјеру у свијету концентрационих логора за Српску, Ромску и Јеврејску дјецу, на подручју Хрватске за вријеме другог свјетског рата. Документарни филм “Била сам мала” је прича о човјеку који је за вријеме Другог свјетског рата, ризикујући властити живот, из концентрационог логора Горња Ријека спасио тридесеторо дјеце од сигурне смрти.

Председница Хрватске, Колинда Грабар-Китаровић, па потом сви редом релевантни хрватски политичари, иступају овог априла 2016. против НДХ, као злочиначке творевине, која је за последицу имала небројене пројектоване злочине против цивилног становништва. Овај чин свакако није плод сазревања политичке елите у Хрвата већ успешно реализован задатак добијен под снажним и непопустљивим ставом посебног изасланика Стејт департмента, Николаса Дина, и делегације Светске јеврејске организације, која је тим поводом боравила у Загребу. Тако су, макар посредно, захваљујући доследности потомака холокауста, и српске жртве добиле делић вербалне сатисфакције. Гајити наду да ће ове изјаве постати уграђене у државна акта Хрватске, и да ће на било који начин успорити реусташизацију су чиста илузија. Како Хрватска

Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић каже да је модерна хрватска држава настала 1990. и да ни на који начин није следбеник било ког злочиначког режима. “Сваком паметном је јасно да Хрватска није ни правни ни никакав следбеник НДХ, али не мора баштинити ни југословенско тоталитарно наслеђе. Модерна Хрватска је настала 1990. Створена је и одбрањена у Домовинском рату и то су једини стварни темељи модерне слободне Хрватске”, рекао је Хасанбеговић. Он је данас обишао спомен подручје Јасеновац, уочи званичне комеморације за жртве тог логора 22. априла. Хасанбеговић је нагласио да се “злочини не могу упоређивати јер сваки има своју историјску позадину и актере” и да “историографија није дисциплина која истражује

Дирeктoр Maргeлoвa институтa: Нe знaм je ли бojкoт испрaвaн нaчин, нo знaм дa jaсeнoвaчкe жртвe зaслужуjу кoмeмoрaциjу бeз пoлитичких гoвoрaнциja и вjeрских мaнифeстaциja Oвe ћe гoдинe прeдстaвници јеврејске и српскe зajeдницe бojкoтовати кoмeмoрaциjу жртвaмa Jaсeнoвцa: кaквa су билa дoсaдaшњa oбиљeжaвaњa и кaквe су сe пoрукe с њих упућивaлe? Бojкoт службeнe кoмeмoрaциje у Jaсeнoвцу кojи су нajaвилe јеврејска и српскa зajeдницa нa трaгу je вишeгoдишњих нaпoрa Maргeлoвa институтa и пojeдинaцa oкo њeгa дa сe прoмиjeни стaлни пoстaв тaмoшњeгa Meмoриjaлнoг музeja. Koмeмoрaциje су oдaвнo изгубилe свoj смисao с oбзирoм нa тo дa сe сaмo jeднoм гoдишњe гoвoрилo jaвнo o Jaсeнoвцу с aнтифaшистичкoг и истинoљубивoг стaнoвиштa, дoчим сe токoм oстaткa гoдинe o њeму

НДХ почела кампању скривања ужаса у Јасеновцу тек кад су и Немци почели да их се гаде. Дописнице из Јасеновца показују да су логораши имали право да се дописују с породицама ДОПИСНИЦЕ из Јасеновца, најстрашнијег логора смрти за истребљење, пре свих, Срба, а затим Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској, показују да су логораши имали право да се дописују с породицама, да су примали редовно пакете и да су, уопште, сасвим лепо живели међу бодљикавим жицама. На већини тих картончића с одштампаним заглављем “сабирног логора” краснописом су исписане поруке: “Овде је лепо, пакете примам редовно, шаљите још хране, поздрављам све код куће”. Музеј жртава геноцида је ових дана дошао