arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ој дудови, ви дудови стари, да ли ваша душа крвари..

Полагањем венаца, свечаном академојим и прикладним културно-уметничким програмом у суботу је у Вуковару одржана манифестација сећања на жртве фашизма у Дудику. Током програма у Спомен парку и Ружичкиној кући у Вуковару, још једном је указано на стравичан злочин из времена Другог светског рата, који је почињен према бројним грађанима, који су довођени са ширег подручја у Дудик и тамо погубљени. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк „Дудик“, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. На овом месту у време постоjања Независне Државе Хрватске било jе губилиште где су хрватски државни „редарственици“

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Тања у црном капуту

Мучитељка из логора “Лора” добила је награду Друштва хрватских књижевника Милана Мићића, пилота ЈНА са чином мајора, у априлу 1992. на улици у Мостару ухапсили су припадници ХВО и одвели у злогласну сплитску “Лору”, у којој је, за нешто мање од четири месеца, доживео разне тортуре. Имао је и срећу да преживи и да пет година касније добије сина. Душан је имао свега пет година када му је отац погинуо у једној хеликоптерској несрећи, али су му остала у сећању и “Лора” и имена двоје очевих мучитеља: Томе Дујића и његове супруге Тање. Душан је, у септембру 2013, као шеснаестогодишњак и ученик средње Пилотске академије у Београду, на “Фејсбуку” пронашао

Реакција на промоцију књиге “Прешућивани злочин”

Представници удружења потомака жртава геноцида над Србима почињеног, уз прећутно или директно одобравање римокатоличког клера, од стране припадника хрватског народа, узели су учешће на промоцији књиге „Prešućivani zločin“ која представља „Zbornik radova s međunardnog studijskog dana u povodu 20 godina od završne faze protjerivanja Hrvata, Bošnjaka i ostalih s područja Banjalučke regije“. Организатори промоције одржане 17.05. у Музичком павиљону Стакленац у Бањалуци су Europska akademija banjalučke biskupije, Udruženje građana „Impuls“, а медијски покровитељ „Impuls portal“ из Бањалуке. О говорницима и ауторима радова о „прећутаном злочину“ више подтака можете погледати овдје:  http://www.impulsportal.net/index.php/vijesti/3970-banjaluka-odrzana-promocija-knjige-presucivani-zlocin Непосредно прије почетка промоције књиге представници УГ „Јадовно 1941.“, Равногорског покрета Отаџбине Српске, Удружења студената историје „Др Милан Васић“,

Сутра у Бањој Луци: Промоција књиге “ПРЕШУЋИВАНИ ЗЛОЧИН”

Зборник радова с међународног студијског дана у поводу 20 година од завршне фазе протјеривања Хрвата, Бошњака и осталих с подручја Бањалучке регије Организатори промоције су Европска академија Бањалучке бискупије, Удружење грађана “Импулс” и медијски покровитељ “Импулспортал” из Бања Луке. Представљање ће се одржати у уторак 17.05.2016. године у 19.00 сати, Музички павиљон Стакленац ЈП Aquana, парк Петар Кочић у Бања Луци. О књизи ће говорити и представити је бањалучкој јавности: др. Златко Крамарић, академик- генерални конзул ГК РХ у Бања Луци мр. сц. Тања Топић – политички аналитичар и водитељ закладе „Friedrich Ebert Stiftung“ у Бања Луци Златица Грухоњић – предсједница Удружења Центар за демократију и транзициону правду из Бања

Михаило Мика Маџаревић

Ловац на „живе језике”

Мачвански фронт, мај 1915. године. Борбена готовост на највишем нивоу, мртве страже с обе стране Саве. На захтев савезника, српска војска би требало да пређе реку, нападне аустријске јединице у Срему и олакша притисак непријатеља на француске и руске јединице. Пошто није имала довољно података о снази, распореду и намерама противника, српска Врховна команда издаје наређење својим четама да прате збивања на супротној обали и подносе извештаје… Али, пред положајима Петог пешадијског пука краља Милана је густа шума од које се ништа није могло видети, па је једино решење, опасно и тешко, да се неопажено пређе река, обави извиђање и извести о непријатељу. За задатак се добровољно пријавио млади пешадијски

Дан пoбеде – мисија остаје иста

Шта данас представља прослава 9. маја? Шта је за Србе и Србију 9. мај? “Имате ли у рукама акт о капитулацији? Познајете ли садржај акта?  Пристајете ли да потпишете акт?“ – “Да, пристајемо“. Ово је био разговор генерал-фелдмаршала Вилхелма Кајтела и маршала Жукова пре тачно 70 година у једној официрској мензи у Карлсхорсту, предграђу Берлина. Овим речима је на тлу Европе формално завршен најкрвавији сукоб у историји света. У ноћи између 8. и 9. маја капитулацијом Немачке, победници су досањали сан, сањан у ноћима под Брестом, Севастопољом, Лењинградом, Стаљинградом, Москвом. Наравно на страни победника стајали су и други народи који су се нашли под нацистичком чизмом, тако да се 9.

ХРТ

Скандал на ХРТ-у, калуђер бранио НДХ

Калуђер из доминиканског самостана у Сплиту Лука Прцела јутрос је на миси, коју је преносила Хрватска телевизија, промовисао усташки режим – злочиначку Независну Државу Хрватску /НДХ/ и поручио да хрватски народ не смије допусти да било ко по њему “пљује”. Он је замјерио хрватском предсједнику Колинди Грабар Китаровић што је изјавила да НДХ није била независна и да је била злочиначка, те запитао – ко каже да је данашња Хрватска држава независнија од оне која је била од 1941. до 1945. године. “Ако је морала то рећи пред Американцима, онда постављам њој питање зашто ниси рекла – па нисмо ми Хрвати бацили атомску бомбу на Хирошиму и Нагасаки. Па нисмо

Томашић: Нека Срби моле Бога да не почнемо чистити двориште, јер ће јако пуно Срба морати у Србију

НАКОН јучерашње изјаве српског министра рада Александра Вулина који је Хрватској поручио да Србији не дијели лекције, него да погледа у властито двориште и процесуира ратне злочине, из Вуковара су стигле оштре реакције, преноси ХРТ. Вулинова изјава стигла је јучер као реакција на Ранка Остојића у Борову, који је поручио српским властима да свој еуропски пут могу доказати тако да омогуће суђење кривцима за убојство дванаесторице полицајаца. Томашић: Могли би имати јако пуно Срба који ће морати у Србију Весна Шкаре Ожболт поручила је како српска политика не перципира прошлост онако како се догодила. „Док док год српско водство прелази преко тога, неће стећи увјете за улазак у ЕУ“, рекла

Ратко Дмитровић

Представа звана ЗСО

Срби греше, уз остало, и у томе што изјаве албанских политичара схватају неозбиљно. Све што они, Албанци, кажу, или најаве, све се оствари Улази ли Србија, на путу према вратима ЕУ, у лавиринт? Да ли су и данас Брисел, Вашингтон и Берлин исти они и исти онакви какве је пред свој прерани одлазак упознао Зоран Ђинђић: дволични, неискрени, антисрпски? Шта ће Србија све морати да уради како би постала чланица Европске уније? Сећате се, није било давно, након једне рунде целодневних преговора с косовским Албанцима, у Бриселу, уз посредовање Федерике Могерини, а радило се о делу Бриселског споразума који регулише постојање Заједнице српских општина (ЗСО), члан наше делегације, Марко Ђурић,

Матија Бећковић: Само ти, дијете, ради свој посао – најважнија српска реч

Беседа поводом награде Печат времена за књижевност. Неспорна jе само та реч коjа jе пала на страшном месту, у одсудном часу, и добила космичке размере као дело jедино могуће унутрашње слободе. И ма како се звао таj коjи jе то изговорио, он jе постоjао, и постоjаће док постоjи онаj коjи jе из њега проговорио и jезик на коjем jе та реч изговорена. Света jе реч,а не човек. О двехиљадитоj години хришћанства уписан jе Вукашин из Клепаца у свете српске мученике, а на икони новопросиjаног светитеља нашла се његова реч: „Само ти, диjете, ради своj посао“ Седамдесетих година прошлог века у издању Јевреjске општине у Београду поjавио се зборник успомена преживелих

Маринко М. Вучинић

Зашто је „Политика“ прећутала обележавање 75-годишњице оснивања логора у Јасеновцу

Суштина уређивачке политике једног медија огледа се у начину како се прате важни политички и друштвени догађаји. Како се може окарактерисати уређивачки приступ листа Политике када на њеним страницама није ниједном речју обележено одржавање скупа у Српској академији наука и уметности, који је одржан поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац. На том скупу, у препуној свечаној сали САНУ, говорили су њен председник Владимир Костић, академик Василије Крестић и историчарка Мира Радојевић. Председник САНУ је у свом излагању рекао: „Постоје временске и географске тачке, одреднице пред којима пристојност налаже искључиво ћутање и погнуту главу пред којима речи и наша моћ разумевања посустају и заправо губе сваки смисао. Јасеновац је

Изгорјела кућа ромске обитељи у Козари путевима Фото: Јурица Галоић/ПИXСEЛЛ

Цигaни лeтe у нeбo

Нa службeнoj кoмeмoрaциjи у Jaсeнoвцу Срби и Јевреји гoтoвo су прeшућeни, a Рoми нису ни спoмeнути. To сe индикaтивнo пoклoпилo с прeшућивaњeм двajу тeшких инцидeнaтa, пaљeвинe и eксплoзиje, у зaгрeбaчкoм рoмскoм нaсeљу. Иaкo пoлициja тo нe пoтврђуje, мoгућe je дa рaсистичкe бaндe с вaтрeних риjeчи прeлaзe нa вaтрeнa дjeлa Koд фaшизмa су вaжнe двиje ствaри. Првa je, нaрaвнo, имa ли гa у нeкoj зeмљи или нe, a oдмaх зaтим кaкo сe људи прeмa њeму пoстaвљajу, видe ли гa и супрoтстaвљajу ли му сe или гa прeшућуjу. Шутњa je у прaвилу фaтaлнa, o чeму je aнтoлoгиjски зaпис oстaвиo пoзнaти њeмaчки свeћeник кojи je зaвршиo у нaцистичкoм лoгoру, a oвaкo je тo

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци o Васкрсу 2016. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! „Христос васкрсе, смрт поразивши и мртве подигавши. Народи, веселите се!” (канон Пасхе, 9. песма). Прославимо данас, драга браћо и сестре, Господа Бога нашега, „Који походи и избави народ Свој” (Лк 1,68) и светлошћу Васкрсења Свога просветли сву васељену! Прославимо Господа „Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање

Бањалучки Соколски дом, мучилиште Срба у НДХ, данас је играоница за БИНГО

Соколски дом краси центар Бања Луке, својим спољним грађевинско-архитектонским уређењем и својом унутрашњошћу, коју краси огромна икона Бијелог Анђела. Направљен је одлуком краља Александра, али су га по завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти претвориле у друштвену својину и промијениле му назив у Спортски дом “Партизан”. Тај назив Партизан остао је дубоко у свијести становника око Соколског Дома, који својој дјеци, која се играју на том игралишту и данас не дају да га зову Соколски, већ по оном комунистичком Партизан. Преко иконе Бијелог Анђела су лијепили плакате о диско вечерима и догађајима који су се тада дешавали у Соколском дому. Од велелепне ограде, која је представљала комбинацију зиданог постдамента и

Spomen_ploca_srpskim_zrtvama_u_Drakulicu.jpg

Отворено писмо поводом семинара о „Холокаусту и масовном убијању на Балкану у Другом свјетском рату“

Поштовани директоре републичког педагошког Завода, др Предраже Дамјановићу, Обраћам Вам се поводом скандалозног семинара који сте координисали унутар Министарства Просвјете и културе Р. Српске под називом ” Холокауст и масовна убијања у Другом свјетском рату на Балкану” у Бања Луци. Поздрављам Ваш напор да се наши професори едукују о Холокаусту, те да се наша дјеца образују на ту тему. С обзиром на капацитете Републике Српске али и на период `45 па до сада, сматрам да је неопходно учити о систематизацији Холокауста како би и ми примјенили исте стратегије на тематизацију геноцида над Србима. За мене, као директора Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation, добротворне организације са сједиштем у Лондону, која `понешто`

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.