arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Музеј Козаре Приједор (фото: архив)

Музеј Козаре: Доказе о покатоличавању Срба учинити доступним јавности

Музеј Козаре Приједор затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена прије и послије оснивања Независне Државе Хрватске, које садрже доказе о масовном покатоличавању православног живља у граду на Сани. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ову иницијативу покренуо професор приједорске гимназије у пензији Лазар Гвозденовић, који се и сам са истим захтјевом обратио и овом музеју и Архиву Републике Српске. “Сматрамо да је корисно за нашу историјску збирку и њене потребе да има копије ових докумената”, оцијенио је Радоњић. Школске матичне књиге свједоче о ђацима који су похађали приједорску гимназију и који су се у школској 1940/41. години изјаснили и били уписани

Фукс: Mора се направити консензус шта се десило у Jасеновцу

Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. БEOГРAД – Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. фукс каже да истину мораjу написати историчари, а да све стране мораjу смоћи снаге да jе потпишу, jер “докле год буде политизациjе историjе, среће нема”. Oн каже да подржава одлуку Kоординациjе jевреjских заjедница Хрватске

Холокауст у Србији као неодвојиви део заједничког европског наратива о Холокаусту

Шири циљ пројекта је стварање међународне платформе за размену искустава из области комеморације, истраживања и едукације о Холокаусту, која ће посебну пажњу посветити Холокаусту у Србији као неодвојивом делу заједничког европског наратива о Холокаусту, и његовом утицају на стварање заједничких европских вредности толеранције и разноликости као основе савременог демократског друштва. Три дана програма Тродневну манифестацију обележиће богат програм (у дну овог прилога) са мноштвом домаћих и иностраних гостију. Изложба 20. априла ће у Историјском архиву Београда бити отворена изложба ”Октобар 1941 – Ескалација у Холокауст” чији су аутори историчар др Милован Писари и уметник Никола Радић Лукати, чланови Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту. Међународна конференција 21. априла ће

Хероји Битке за Кошаре

Пре 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана. У

Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена.

Филмови о Јасеновцу 10. априла у Кинотеци

У оквиру циклуса „Време злочина”, посвећеног обележавању 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, 10. априла у Југословенској кинотеци биће приказана остварења која говоре о злочинима почињеним над недужним становништвом након проглашења Независне Државе Хрватске. На централној церемонији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, у Кинотеци ће говорити, како је најавило Министарство културе и информисања, председник Владе Србије Александар Вучић. Том приликом биће приказани документарни филмови о логору Јасеновац – „Јасеновац” Богдана Жижића (1966), „Госпа – краљица Хрвата” Крста Шканате (1992) и „Крв и пепео Јасеновца” Лордана Зафрановића (1983). „Кроз филмски програм присетићемо се неких од најтамнијих страница историје нашег

ЕУ - ХР

Штрбац: Хрватска у позициjи да условљава Србиjу

Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио jе данас да jе Хрватска у позициjи да условљава Србиjу и сматра да ће то потраjати. БEOГРAД – Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио jе данас да jе Хрватска у позициjи да условљава Србиjу и сматра да ће то потраjати. “По досадашњем искуству, сећам се како jе Италиjа правила проблеме Словениjи, па Словениjа Хрватскоj, тако ће и Хрватска много намучити Србиjу док jе неко из EУ не поклопи и каже доста jе. Пар година ће Хрватска сигурно намучити Србиjу”, оценио jе Штрбац за РTС. Упитан како ће се понашати Србиjа у том случаjу, Штрбац jе рекао да не зна, али да jе

"Десница се храни страхом... у Хрватској од Срба"

“Десница се храни страхом… у Хрватској од Срба”

Загреб — У немачко-француском културном центру Арте у Берлину је уторак је приказан филм о порасту деснице у Европи на примеру Немачке, Француске, Пољске и Хрватске. У филму се, на пример, хрватски министар културе Златко Хасанбеговић назива ревизионистом. Осим тога, он је у филму приказан са усташком капом. “Десница се храни страхом: у Немачкој је то страх од избеглица, у Мађарској од Рома, у Француској од Муслимана, у Хрватској од Срба, написао је утицајни немачки Зидојче цајтунг, који као радикалне тенденције у Хрватској истиче “певање фашистичких песама и продају нацистичких симбола” приликом прославе Олује. “Као кад би неко у Берлину на празник прошао са свастиком”, коментар је књижевнице Славенке Дракулић.

Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши

Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре. “Тај процес би требало да крене овог лета и нама је битно да што пре заврши. Порука је да је кардинал Степинац део нашег идентитета и свима нама је у циљу да процес крене и заврши што пре”, рекао је Орешковић новинарима после получасовног разговора с папом Фрањом, пренели су хрватски медији. Он је изразио наду да поступак

Басташић: Подршка одлуци јеврејских општина да бојкотују скуп у Јасеновцу

Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић изјавио је да потпуно разумије и подржава одлуку јеврејских општина у Хрватској да бојкотују комеморативни скуп посвећен обиљежавању 71 године од пробоја јасеновачких логораша.  “То окупљање организује се под покровитељством хрватске државе, која не само да `гласно` ћути на реинкарнацију идеологије фашизма и усташтва, него и изјавама неких својих министара, саборских посланика и европских парламентараца испољава отворену благонаклоност према овим застрашујућим појавама”, рекао је Басташић. Он је изразио наду да ће јеврејска заједница истрајати у својој одлуци, посебно због неприхватљиве и увредљиве музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац. “Жалосно је да се вође српске заједнице у Хрватској још нису јасно одредиле према

Михајло Храстов

Окончана 25-годишња правна битка: Михајло Храстов од сриједе у затвору, његов одвјетник цинично коментирао пресуду

КАРЛОВАЦ – Хрватски полицијски специјалац из 1991. Михајло Храстов у сриједу се јавио у Центар за дијагностику затвора у Реметинцу на извршење четверогодишње казне за убојство 13 и рањавање двојице непријатељских војника на Коранском мосту у Карловцу 1991. чиме је окончана његова 25 годишња правна битка. Одвјетник Крешимир Вилајтовић најавио је молбу за увјетни отпуст из затвора, будући да је Храстов већ одслужио пола, односно 25 и пол мјесеци од четверогодишње казне те је с пуно цинизма, не скривајући огорчење, коментирао осуђујућу пресуду Храстову, посебно наспрам ослобађајуће Војиславу Шешељу. “Храстов је спријечио да четничке хорде, упућене у Карловац од четничког војводе Шешеља, освајају Хрватску, према томе ако Шешељ није крив

Централни споменик на спомен-подручју Јасеновац. Фото: Wikimedia Commons/Bern Bartsch.

Хрватски Јевреји огорчени због филма о концентрационом логору Јасеновац

Представници хрватских Јевреја изразили су огорчење након што је министар културе похвалио филм у којем се тврди да је број људи убијених од стране пронацистичког режима из Другог свјетског рата у Хрватској у логору Јасеновац претјеран. Тврдње да Јасеновац заправо и није био концентрациони логор, које се износе у новом документарцу који је приказан у Загребу у понедјељак навечер, разљутило је представнике Јеврејске заједнице у Хрватској. Документарац “Јасеновац – Истина” хрватског редатеља Јакова Седлара доводи у питање број убијених у овом логору, који је водила профашистичка марионетска држава из Другог свјетског рата, Независна Држава Хрватска, НДХ. Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, који је већ прије изазвао контроверзе због његових погледа

Нaстojeћи oстaвити штo мaњe трaгoвa, устaшe и Ниjeмци у пoвлaчeњу су зaпaлили чaк 433 oд oкo 500 кућa у сeлу Jaсeнoвцу

O пoслиjeрaтнoм Jaсeнoвцу

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (4): Нajвишe вjeрoдoстojних сaзнaњa o пoслиjeрaтнoм Jaсeнoвцу нaлaзи сe у дoкумeнтaциjи Jaвнe устaнoвe Спoмeн-пoдручje Jaсeнoвaц. Ниjeдaн oд 20 свjeдoкa, чиje je изјаве прикупилa и aрхивски oбрaдилa вишa кустoсицa тe устaнoвe Jeлкa Смрeкa, пoслиje рaтa ниje видиo oбнoвљeни лoгoр нa прoстoру бившeг устaшкoг Лoгoрa III Циглaнa Зaлaзницa устaшкe пoсaдe нaпустилa je Jaсeнoвaц 1. маја 1945., a дaн кaсниje прeтхoдницa Jугoслaвeнскe aрмиje бeз бoрбe je ушлa у oпустoшeнo мjeстo. Oд oкo 500 кућa у Jaсeнoвцу устaшe и Ниjeмци у пoвлaчeњу су зaпaлили чaк 433. У стaнoвитoм смислу сeлo je билo прoдужeнa рукa лoгoрa: у њeму je биo смjeштeн

И Јевреји из Србије због нарастајућег усташтва неће на комеморацију у Јасеновцу

Предсједник Савеза јеврејских општина у Србији др Рубен Фукс изјавио је да подржава одлуку представника Јевреја у Хрватској да „због релативизације усташтва” бојкотују централну комеморацију у Јасеновцу, наводећи да би тај бојкот могао да скрене пажњу и да покаже да постоји „граница трпљења” представника јеврејске заједнице. Он је истакао и да представници јеврејске заједнице у Србији ове године неће ићи у Јасеновац, иако су ранијих година ишли. „Ми званично нећемо ићи у Јасеновац, морамо да подржимо наше пријатеље из Хртватске”, рекао је Фукс, коментаришући бојкот званичне комеморације жртвама у Јасеновцу. Бојкот, према његовом мишљењу, може да скрене пажњу и да упозори на то да постоји одређена граница трпљења и стрпљења.

Премијерно приказан документарни филм “Споменко на вјечној стражи”

Документарни филм “Споменко на вјечној стражи”, посвећен најмлађем погинулом српском борцу Споменку Гостићу, премијерно је приказан у бањалучком мултиплексу “Палас”. Аутор филма Миле Савић рекао је новинарима да филм приказује ко је био Споменко Гостић и шта је урадио за српски народ, те да је задовољан реакцијом публике на филм који је снимљен након што се прије неколико година појавила идеја о томе. Он је навео да је у плану да приказивање филма у свим градовима Републике Српске, у Србији и дијаспори, те да већ имају позиве да буде приказан и у Москви. Савић је раније изјавио Срни да је циљ документарног филма “Споменко на вјечној стражи” да лик најмлађег

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу ”ускрснућа хрватске државе”, хрватски фашисти приступили су рjешавању ”српског питања”, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки ”стожерник” Виктор Гутић, коjи jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.