arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
© Flickr/ G0DeX

Нови Хрватски закону о рату: Срби су агресори?

Хрватска је припремила закон о правима хрватских бранитеља у којем као агресоре по први пут означава Србију, Црну Гору и српску националну мањину у Хрватској. Тај закон је већ прихваћен акламацијом свих политичких опција у Одбору Сабора за ветеране, а био би и усвојен да против њега није иступио председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, а као тему га је поставио и председник Србије на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, наводи „Блиц“. Одредбе предложеног закона засноване су на „Декларацији о Домовинском рату“ (тако званична Хрватска назива грађански рат на простору те бивше југословенске републике од 1991. до 1995. године), али са две битне разлике када је реч о формулацији ко је све био агресор на Хрватску. Наиме, у предлогу закона стоји да су

"Моје Јадовно" у Јагодини

СОКО: “Моје Јадовно” у Јагодини

Сећамо ли се? Трудимо ли се да памтимо или да заборавимо? Да ли нам је наша прошлост важна или не? То су питања која навиру када почнете да из различитих углова сагледавате тему српских страдања у XX веку, нарочито у периоду од 1941. до 1945. на територији Независне Државе Хрватске. Многи од нас о страдању нашег народа и геноциду који је извршен над нама знају јако мало. Мало нас зна да смо један од три народа европског културног миљеа, над којима је извршен геноцид у XX веку. Поред нас ту су Јермени и европски Јевреји. И једни и други гаје културу сећања на своје страдање. Поставља се питање где смо ми ту и колико

Качињски не одустаје, тужиће Немачку за све злочине

Варшава — Лидер владајућих пољских конзервативаца Јарослав Качињски упозорио да ће Пољска питање ратних репарација које тражи од Немачке дићи на међународни ниво. Према његовим речима, Холокауст није био једини ратни злочин и Пољаци одбијају да се одрекну злочина, иако је то 1953. године учинила пољска комунистичка влада. „Ти људи су крали, пљачкали, убијали. То све треба и да се опише и да се надокнади штета. Нема никаквих разлога да се баш једино ми тога одрекнемо. Ми не можемо да пристанемо да се сво зло и сви злочини Другог светског рата сведу само на Холокауст“, казао је Качињски у интервјуу који данас објављује провладин десничарски недељник Сјећи правди. Качињски је

Црнo – бeли свeт

Хистoричaри и други стручњaци нa вукoвaрскoj кoнфeрeнциjи ‘Из нaшe пeрспeктивe – млaди o суoчaвaњу с прoшлoшћу’: Нaoпaкo, прeидeaлизирaнo, jeднoстрaнo приступaњe 1990-тим гoдинaмa oптeрeћуje ситуaциjу у рeгиjи и Хрвaтскoj – кaжe Tврткo Jaкoвинa Суoчaвaњe с прoшлoшћу тe успoстaвa и рaзвoj кoнструктивнoг диjaлoгa мeђу грaђaнимa Вукoвaрa и рeгиje, циљ je вукoвaрских кoнфeрeнциja кoje вeћ двaнaeст гoдинa oргaнизуjу Eврoпски дoм Вукoвaр и Фoндaциja ‘Фридрих Eбeрт’. – Oвe кoнфeрeнциje смo oдржaвaли тoкoм гoдинa кaкo бисмo пoкрeнули рaзгoвoр o трaумaтизoвaнoj прoшлoсти нaшe зeмљe, a пoсeбнo Вукoвaрa и њeгoвих грaђaнa – кaжe Лaнa Majeр, прeдсeдницa Eврoпскoг дoмa Вукoвaр. Имaмo дoминaтaн нaрaтив o Дoмoвинскoм рaту. Mислим дa тaj ниje нa прaвoм путу jeр ћe ствoрити вишe пoтeшкoћa нeгo

Драган Марковина Фото: telegram.hr

Редикулозне иницијативе клерикалне и проусташке деснице нормално би друштво једноставно игнорисало

Како идеје које су некад биле недопустиве постају мејнстрим Милитантне католичке групације успјеле су произвести атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови због неморала недопустиви у средњошколској лектири, треба ли забранити позоришну представу или плакат за представу, а антисрпство иницијативе за промјеном изборног закона се готово и не скрива. Између нове клерикалне и старе проусташке деснице нема формалних додира, али се оне налазе на истом задатку увођења једнообразног тоталитарног друштва и укидања умјетничких слобода. Здраво и модерно друштво о таквим идејама не полемише, него их примјерено исмије и једноставно прескочи Хрватска јавност представља примјер узорка на који начин допуштање редикулозних и опасних иницијатива с временом

Aкадемик Василије Крестић

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 1.део

Деструкција српског имена Оба пута кад су Хрвати стекли „своје независне  државице”, дошло је, како је историчар Перо Гавранић и предвидео, до крвавог пира у којем су жртве били Срби Василије Ђ. Крестић је професор Филозофског факултета у пензији, редовни члан САНУ. Посебно је изучавао историју Срба у Угарској, историју Срба у Хрватској, српскохрватске односе, идеје југословенства и узроке геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Објавио је више од тридесет књига. Најважнија дела су му: „Хрватско-угарска нагодба 1868”, „Историја српске штампе у Угарској 1791– 1914”, „Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини 19. век”, „Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914”, „Из историје Срба и српско-хрватских односа”, „Знаменити Срби

Сјећање Ђује Вуклиш

Апстракт: Овај текст садржи сјећање Ђује Вуклиш, рођене 1930. у породици Марин у Бачванима, општина Козарска Дубица. Сјећање садржи кратак историјат породице, праћен детањним приказом личног доживљаја током окупације и рата, с посебним освртом на збјегове у Козари и на страдање током Козарске офанзиве, као и даљи ток рата у селима дубичког краја. Сјећањеје забиљежио и средио за објављивање њен унук Горан Вуклиш. Кључне ријечи: село Бачвани; Козара; логор Јасеновац; усташе Бака Ђуја Вуклиш (1930), желећи да сачува сјећање на страдање своје породице, али и страдање српског народа Поткозарја, дала ми је у задатак да вјерно запишем њене ријечи. Из родног села Бачвани код Козарске Дубице, са својим народом кренула је пут

Разочаран: Сплићанин решио да напусти родни град и земљу Фото: pixabay.com

Сплићанин “запалио” регион: Одлазим далеко од усташа који сањају нови Јасеновац и Стару Градишку!

Хрват Марио Вујевић решио је да напусти своју земљу, а вест о томе поделио је са својим пријатељима на друштвеним мрежама. На питање због чега напушта Хрватску и свој родни Сплит, рекао је да “одлази што даље од фашизма и атмосфере страха”. Његову објаву са Фејбука преносимо у целости. “Одлучио сам да ускоро одем тамо гдје не живе вјерски фанатици који са мртвацима по улицама тероризирају властити народ. Одлучио сам да одем тамо гдје домољуби и ратници не уцјењују властити народ и властиту државу 22 године након рата, тражећи нове привилегије. Желим живјети у грађанској држави у којој ће декларирани фашисти за промицање истог бити у затворима. Желим живјети у

(Фото Танјуг/С. Радовановић)

Весић: Израђен Нацрт закона о Старом Сајмишту

ЈАСЕНОВАЦ – Комисија за претварања у меморијални комплекс места где је био нацистички логор Старо Сајмиште израдила је Нацрт закона о Старом Сајмишту, изјавио је градски менаџер Горан Весић, који је данас присуствовао седници те комисије у манастиру Јасеновац у Хрватској. „Потпуно је природно да будемо данас у Јасеновцу, с обзиром на то да је, после 10. маја 1942. године, када су нацисти објавили да су убили све Јевреје у Београду, логор Старо Сајмиште служио углавном за Србе и антифашисте са подручја Козаре, који нису могли да буду депортовани у Јасеновац, јер је тај логор био препун”, рекао је Весић новинарима. Он је истакао да је веза између Јасеновца и Старог

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Удворичком политиком према Хрватској издајемо жртве

Политика у савременој Србији у много чему представља само прости наставак оне која је вођена у комунистичкој Југославији, у том контексту треба посматрати однос свих политичара од распада Југославије до данас не само према Јасеновцу него и према НДХ, истиче проф др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида  Српски народ је у дубокој моралној кризи. Саберите злочине у породици, прихватите чињеницу да је државни врх криминилизовао народ од дна до врха, да систем дрогира омладину, а прост народ ријалитији. Једнопартијски плурализам и беспоговорна послушност вођи су нешто што нас спречава да идемо напред ка бољитку. Тако је пропуштена прилика да у директном разговору са обожаваоцима лика и дела надбискупа

Лика и Горски Котар – Књига Јадовно 1.

Хапшење Срба у Огулину и Горском котару, као и у Госпићу и у другим мјестима у Лици, почело је у априлу. У другој половини маја, у средњовјековној Франкопанској кули, затвору Окружног суда у Огулину, већ је било заточено три стотине Срба, како из Огулина тако и из околних српских насеља: Гомирја, Српских Моравица, Горњих и Доњих Дубрава, Јоспидола, Плашког и других села. Међу првим ухапшенима у Огулину, почетком маја, били су трговци Милош Вуксан, Владимир Боснић, Илија Ивошевић, Никола Манојловић, Владимир Мрвош, лијечник Живановић, проф. Папјевски, парох Илија Ћурчић, студенти Ђуро Таталовић и Жарко Момчиловић, судија Маринко Ђурић, посједник Дмитар Милановић, геометар Владо Бијелић, опанчар Ђуро Таталовић, обућар Милан Агбаба,

Реакције на покушај измене закона у БиХ: Цементирају лажи о геноциду

Стручна јавност у Србији и Републици Српској јединствена је у оцени да предлог измена Изборног и Кривичног закона у БиХ према којима би се убудуће кажњавало негирање геноцида, али и забрањивала могућност кандидовања осуђених за ратне злочине, засигурно неће проћи гласање, али да и поред тога забрињава што Бошњаци не одустају од намере да озаконе тезу да је над њима почињен геноцид током рата у Босни. Миливоје Иванишевић, дугогодишњи истраживач и један од експерата по питању последњег рата у Босни, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, оцењује да муслимани у БиХ покушавају на мала врата да прошверцују геноцид. Србима “затварају уста” – Наметањем ових закона је отворено

Владо Шипчић

Владо Шипчић – последњи четник; оружану борбу је водио са комунистима до 1957. године

Владо Шипчић је био српски четнички командант, који је остао упамћен као последњи преостали четник из Другог светског рата. Рођен је 12. маја 1924. у селу Мала Црна Гора на Дурмитору, Краљевина Југославија. Убијен је 29. јула 1957. године. Шипчићеву четничку групу су побије јединице државне безбедности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова. Шипчић је приступио Југословенској војсци у Отаџбини 1941. године. У то време био је млад војник, имао је само 17 година. Током 1943. године, постао је најмлађи официр у четничким јединицама, који је водио борбе на просторима Црне Горе, Босне и Херцеговине. Владо је легенда српског народа,који је био изузетно омиљен

Корански мост (архива)

Навршава се 26 година од злочина на Коранском мосту

Данас се навршава 26 година од страдња 14 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу које су заробили и на суров начин убили припадници хрватских снага. Припадници хрватског МУП-а и Збора народне гарде зауставили су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани у Карловцу два војна камиона у којима су се из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Резервисти ЈНА су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје, али је одмах након предаје једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена у просторије полиције. Друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,

Пребиловци (Фото: Jadovno.com)

Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

Да ли сте чули за село Пребиловци, у општини Чапљина? Ово село је постало синоним за страдање Срба у НДХ, јер је у свега неколико дана августа месеца 1941. године број Срба у овом селу смањен са око 1.000 на испод 200. По овоме су најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а међу првих неколико у свету по истој статистици. Село иначе датира још из средњег века, о чему постоје бројни записи у документима и архивама. Чак и први турски попис Херцеговине неспорно говори да је ово село и сво окружење „српска земља“ чиме се даје неспоран одговор на питање „чија је земља Херцеговина?“ . Православци су били

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.