arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

„Моје Јадовно“ у Јагодини 20. септембра 2017.

У галерији Завичајног музеја у Јагодини, 20. септембра у 19. часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен жртвама страдалим у комплексу логора Независне државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије изложбе биће приказана репортажа „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 20. – 30 септембра 2017. а може се погледати од 09. до 17. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена

Prebilovci2.jpg

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. “Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Пукла љубав Хрватске и Немачке: Како је Загреб поломио зубе

Швајцарски лист „Бернер цајтунг“ пише у чланку о Хрватској као о „новом проблематичном детету Европске уније“, чије понашање, откако је ушла у ЕУ 2013. године, изгледа као „антиреклама за проширење“. „У Хрватској чак и смрт интелектуалних величина изазива бујицу жестоких емоција. ’Лажов‘, ’велеиздајник‘, ’жидовски расиста‘ и ’антихрист‘ заправо су безазленије увреде које су преплавиле хрватски интернет након смрти реномираног публицисте Славка Голдштајна“, пише „Бернер цајтунг“ и позива се на „Индекс“, који је констатовао да је Голдштајнова смрт изазвала низ мрзитељских реакција, које указују на фашизацију хрватског друштва. „Заиста се чини да су се хоризонти у Хрватској након уласка у ЕУ 2013. године сузили, уместо да се проширују. Проповеди националистичких свештеника пуни мржње против некадашњих партизана и српске мањине иду у корак

Идемо даље…

„Ма колико те пута неко саплитао – устани! Небитно колико те гурали и притискали – настави! Нека те вера у оно што чиниш и оно што ствараш држи и носи, и знај да идеш управо тамо где нико до сада није био!!! Не бој се! Јер ти то можеш. Ако не ти … А ко ће други?“ Драги моји, Одружи се ово лето и ова пауза коју смо сами себи након промоције у Београду доделили. Признајем да је било успона и падова. Да је било, има и биће разних притисака. Да проблем нису мањи. Напротив. Ипак са сваком промоцијом расли смо и ми – ја као аутор, људи који су

Зашто?

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Иво Јосиповић: Зар се и на вашим стадионима не вичу поруке блиске четништву

„Немојте пасти у замку да видите само грехе једне, не и друге, своје стране. То неће донети ништа добра Србији, као што једностраност и негирање неоусташтва не носи ништо добро Хрватској“, рекао је бивши председник Хрватске „Нису све власти имале исти однос према усташкој заоставштини. То утврдити, било би неправедно. У време Рачанове владе, касније влада Санадера, Kосорове и Милановића, било је ексцеса, било је усташофила, али не и овог нивоа историјског ревизионизма. Данас усташтво и четништво заузимају све више јавног простора и угрожавају европски, антифашистички карактер наших држава“, каже Иво Јосиповић, бивши председник Хрватске у разговору за Блиц. Позив председника Александра Вучића на унутрашњи дијалог је, како каже, мудар

Кучан, Изетбеговић, Туђман, Милошевић, Глигоров и Булатовић на самиту априла 1991. , Фото Танјуг

Рат су започели Туђман и Кучан

Ко је одбио предлог Алије Изетбеговића и Кире Глигорова за опстанак Југославије. Словенија и Хрватска нису желеле ништа друго осим пуне самосталности и признања Година је 1986. Свет је опчињен Халејевом кометом, уплашен катастрофом у нуклеарној електрани у Чернобиљу, збуњен “гласношћу” Михаила Горбачова, чији је циљ била модернизација Совјетског Савеза. За ефикасним реформама и изласком из вишедимензионалне кризе трагала је и југословенска власт, али без опипљивих резултата. Земљи је претио економски суноврат, нагло је падао животни стандард, дугови су се гомилали, држава је била пред банкротом. Нефункционални државни органи са гломазном администрацијом, огрезли у бирократији, нису могли да се договоре који је излаз из постојећег стања. Реформе су биле неопходне,

dubica.jpg

Хрватска није процесуирана због стране политичке подршке

Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача сматра да одговорни за напад Хрватске војске на територију Републике Српске у септембру 1995. године нису процесуирани због политичке подршке коју је та земља тада имала у свијету, као и због чињенице да су акцију подржале и НАТО снаге. Дрљача је рекао да је то био случај класичне агресије регуларне Хрватске војске и да би у сваком случају, према међународном праву, требало да буде санкционисано. “Чињеница је и да до те акције не би ни дошло да није било подршке земаља чланица НАТО пакта која се огледала и у директној подршци, осматрања и ометања веза, радило се о координисаној акцији и кад се све

Хрватима несхватљиво: Загребчанка у редовима Исламске државе

Уз један националистички и вјерско-шовинистички дух, карактеристичан за Хрватску, Вечерњи лист пише о католкињи која је прешла на ислам и прикључила се борби Исламске државе у Сирији. Према јавном извјештају Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА) Хрватске, на подручју које је под контролом Исламске државе боравило је седам особа које имају хрватско држављанство – шесторо с двојним и никада нису трајно живјели у Неовисној Републици Хрватској (НДХ), док је тридесетогодишња Дора Билић рођена Хрватица, која се преобратила у ислам. Загрепчанка из угледне породице, одгајана у католичком духу, шокирала је своје ближње преласком на ислам, онај радикални. Према доступним информацијама, Дора Билић је након изврсних оцјена у средњој школи уписала Правни факултет, но након

Емир Кустурица

Велике промјене политике на Балкану водиле би у крвопролиће

Прослављени режисер Емир Кустурица оцијенио је да је веома тешко бити политичар на Балкану и да се у то не би уплитао без обзира што му “подмећу” и често пишу да се кандидовао за предсједника или да је основао неку странку. “То је једна шаховска утакмица, потези су предвиђени, а велике промјене би водиле у велико крвивопролиће”, рекао је Кустурица. Он сматра да било која гарнитура која дође на власт са собом ће да донесе испуњење жеља некога са стране. “Јер ако то не уради, завршиће као Зоран Ђинђић, а ако буду превише на страни онога за шта смо оптужени у овом рату, онда ће се наћи неко ко може

У Мостару је приказан документарни филм "Завештање" снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године.

Приказан филм “Завештање” о страхотама у усташким логорима

У Мостару је приказан документарни филм “Завештање” снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године. Посљедњи живи свједоци кроз емотивне исповијести причају своје судбине и ужасе кроз које су прошли у логорима НДХ. Филм је синоћ приказан у организацији Српског културног и просвјетног друштва /СКПД/ “Просвјета” – Градски одбор Мостар. Режисер филма Иван Јовић каже да је “Завештање” архивско-документарни пројекат који се бави жртвама усташког геноцида у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. “Снимили смо 94 свједока који говоре о страдању у логорима НДХ и на кућом прагу. Имамо 450 часова снимљеног документарног

Разбијање заблуда: Представљено дело “Знаменити Срби о Хрватима”

Дело “Знаменити Срби о Хрватима” Василија Ђ. Крестића представљено у СКЗ. Циљ књиге да укаже на противсрпске и великохрватске намере На основу дугогодишњих истраживања у домаћим и страним архивама, листова и часописа, мемоарске литeратуре, записала саборских седница, па и песничких текстова, настала је књига “Знаменити Срби о Хрватима” историчара и академика Василија Ђ. Крестића (1932). Друго, прерађено и допуњено издање овог дела објавила је, у знаменитом “Плавом колу”, и представила Српска књижевна задруга. Аутор се определио за 11 најистакнутијих представника српске политичке и интелектуалне елите од прве половине 19. века до краја Другог светског рата. То су: Илија Гарашанин, Јован Суботић, Светозар Милетић, Светозар Марковић, Јован Јовановић Змај, Јаков Игњатовић,

Мило Ломпар

Ломпар: Црњански први пророковао српску трагедију у Другом светском рату

У својим политичким чланцима, због којих је стекао трајне противнике својих ставова и књижевних дела, Црњански је први пророковао српску трагедију у Другом светском рату, наводи проф. др Мило Ломпар. У претплати је 15. том критичког издања Сабраних дела Милоша Црњанског у суиздању Задужбине Милоша Црњанског и издавачке куће Catena mundi Политички чланци 1919–1939 чији је уредник проф. др Мило Ломпар. Преносимо интервју који је професор Ломпар дао за Catena mundi. Поштовани професоре,, можете ли нам прецизирати о чему се тачно ради: шта је критичко издање, када је овај начин објављивања Црњанског почео и зашто је он битан? „Критичко издање је научно издање свих текстова једног писца: оно доноси све варијанте тих текстова, попис

Игор Премужић: Лудило морона, а толики људи побијени, толика мржња посијана…

Поједини портали форсирају причу о акцији “Уна” која је покренута крајем септембра 1995. Прича је класична пропагандна, без имало жеље да објективно прикаже догађај. Пише: Игор Премужић Мутан је разлог подузимања ове акције и њеног циља. Службена верзија је поштивање договора Изетбеговић – Туђман, али свједоци тог времена знају да то нема везе с ониме што се догађало. Након ВРА “Олуја” промијенио се однос снага, ХВ и војска из Босне су имале иницијативу, српске снаге су биле у расулу, офензива је ишла према Бања Луци која је била пред падом. Чим су створене све претпоставке да се изврши освајање тог града, Американци су – из својих интереса и разлога –

Јединице УНПРОФОР-а у Медачком џепу

Суморна јесен

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе. Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих. На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се “крвави пир” над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне. У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић. Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.