Ћирилица | English Zagrebački „Večernji list“ srijedom, od 14.5.1975. do 4.6.1975. u četiri nastavka objavio je feljton autora Ive Palčića o logorima na ostrvu Pag. Feljton je nastao iz razgovora  sa Antom Zemljarom u čijoj se knjizi „Haron i sudbine“, između ostalog, nalaze i podaci koji su pomogli pri pronalaženju ovih članaka. Veliki doprinos pomenutog Zemljarovog djela saznanju istine o ovom strašnom mjestu genocida  nad Srbima i Jevrejima otjelotvoren je i u nastavcima koje vam predstavljamo.   Za svega tri mjeseca ustaške vladavine na Pagu 1941. godine u logoru „Slana“ poubijano je 10 do 15 tisuća ljudi. Talijani koji su nakon razgraničenja s Pavelićevom NDH okupirali Pag otkrili su nakon odlaska ustaša masovne grobnice nevinih ljudi. O tome je

Ћирилица | English Zagrebački „Večernji list“ srijedom, od 14.5.1975. do 4.6.1975. u četiri nastavka objavio je feljton autora Ive Palčića o logorima na ostrvu Pag. Feljton je nastao iz razgovora  sa Antom Zemljarom u čijoj se knjizi  „Haron i sudbine“, između ostalog, nalaze i podaci koji su pomogli pri pronalaženju ovih članaka. Veliki doprinos pomenutog Zemljarovog djela saznanju istine o ovom strašnom mjestu genocida  nad Srbima i Jevrejima otjelotvoren je i u nastavcima koje vam predstavljamo. Na otoku Pagu je prije 34 godine bilo stratište – zvano „Slana“ gdje je smrt našlo između 10 i 15 tisuća nevinih ljudi. Sada je na tom mjestu kamen i samo kamen – oštra škrapa pejzaža karakterističnog za ovaj otok Podvelebitskog kanala.

Док аутобус помало труцка идући Сембериjом, Коридором живота, од Бања Луке према Биjељини и даље до Београда, уз обалу Дрине, у држави коjа jе jедина српска историjска победа у последњих двадесет година, и зове се Република Српска, коjа jе уjедно бастион и сведок да jе живо српство, усудио сам се да поделим своjа размишљања, наjпре са вама коjи сте путовали на Јадовно. Требало би да сви знамо библиjску причу о Изласку Изабраног народа из Египатског ропства о томе како jе Моjсиjе, вођен руком Божиjом, ослободио своj народ од вишевековног ропства под египатским фараонима, провевши их кроз Црвено море преко сувог дна, док се са стране, ветром потиснуто, море извило у

Нови Сад: отворена изложба Моје Јадовно НОВИ САД, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ – Изложба под називом “Моје Јадовно”, посвећена страдању Срба и Јевреја у хрватском логору Јадовно током Другог свјетског рата, отворена је вечерас у Новом Саду. Душан Басташић, један од коаутора изложбе, рекао је за Срну да је Јадовно био први концентрациони логор у поробљеној Европи који је из геноцидних намјера основао усташки режим тадашње Независне Државе Хрватске /НДХ/. “За само 132 дана, на најмонструознији начин побијено је најмање 40.123 недужних људи, стараца, жена, дјеце. Од тог броја, Срба је било 38.010, Јевреја 1.998, као и један број идеолошких противника режима НДХ”, рекао је Басташић, који је оснивач и предсједник

English Вама који сте само чули, као и онима који знају нешто више о логору Јадовно из 1941. овај наслов дјелује збуњујуће. Онима који нису чули за логор Јадовно, ово је само још једна вијест о неком логору, а постоје разноразни логори (извиђачки, радни…) , на неком познатом или непознатом локалитету. Многима је Велебит познат као географски појам. Некима је познат и као парк природе, дестинација која се промовише као погодна за екстремне спортове, планинарење, параглајдинг, спелеологију и бициклизам. На љетовање стазом смрти Многи су преко Велебита, на путу за љетовање, не знајући за Јадовно,  прошли оштрим серпентинама, на врху планине застали да протегну ноге, поједу сендвич и направе фотку