arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Hrvatski istoričar: Porfirije gradio mostove bez obzira na širinu i dubinu rijeke

19. February 2021.

Hrvoje Klasić, hrvatski istoričar, rekao je da je svakodnevnim kontaktima i odličnom saradnjom s političarima, ljudima na poziciji moći, ali i “običnim” građanima patrijarh Porfirije učinio ogroman iskorak u popravljanju hrvatsko – srpskih odnosa. “Ali je uspio i u još nečemu. Svojim ležernim šetnjama po centru grada u mantiji, neobaveznim ćaskanjem sa slučajnim prolaznicima i bezrezervnom podrškom koju, kao npr. u slučaju nedavnih potresa, upućuje svim unesrećenim ljudima bez obzira na vjeru i naciju, uspio je normalizovati odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i bitno popraviti njezin imidž u hrvatskom društvu. A svi koji prate situaciju u Hrvatskoj u posljednjih trideset godina znaju da to nije bilo nimalo jednostavno”, rekao je

Hrvatski mediji: Novoizabrani srpski patrijarh čovek dijaloga i suživota

19. February 2021.

Večernji list podseća da je Porfirije prilikom ustoličenja za mitropolita, parafrazirajući stihove Arsena Dedića, rekao da se on i Zagreb „vole javno“. Mediji u Hrvatskoj, gde je novoizabrani patrijarh srpski Porfirije bio na čelu Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, ističu da je on „čovek dijaloga i suživota“ i da je „na čelu SPC kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca“, ali da njegov izbor ima veći značaj od samo „verskog“ i „crkvenog“. „Dojučerašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, a sada patrijarh Porfirije (60), čovek je dijaloga i suživota. Potvrdilo se to u svih ovih njegovih zagrebačkih godina, otkako je 2014. imenovan mitropolitom Zagrebačko-ljubljanske mitropolije“, ističe Večernji list. Naglašavajući kako se „hrvatska javnost mogla

Đurđica Dragaš: Vreme u kojem živimo

16. February 2021.

Znam da je uzaludan pokušaj da menjam svet, ali raduje me što je uzaludan i njegov pokušaj da promeni mene! Nadam se samo da nas još uvek ima dovoljno da makar pokušamo da držimo balans. Hladno, sumorno subotnje jutro! Idem na posao! Poluprazan tramvaj spušta se polako ulicom Vojvode Stepe. Lica ispod maski zabrinuta, svako je u svojim mislima, brigama, strahovima…Tišina koja mi, priznajem, baš i prija u ovom trenutku. Negde u blizini Autokomande “budi” me neobuzdani smeh koji dopire iz zadnjeg dela tramvaja. Računam, tinejdžeri… njima je uvek nešto smešno. Čekam da ih “prođe” i da se smire. To se, međutim, ne dešava. Smeh postaje sve čudniji, izveštačen, gotovo

Vladimir Pištalo: Srpske knjige na latinici u Americi su „hrvatske“

16. February 2021.

Kongresna biblioteka u Americi srpske knjige štampane na latinici kategorizuje kao hrvatske, a dovoljno je pogledati da li je knjiga štampana u Srbiji, proveriti kako se pisac zove…  Trebalo bi raspraviti sa Kongresnom bibliotekom u Americi to što se sve srpske knjige koje se štampaju latinicom – a to je veliki broj – tamo kategorizuju kao hrvatska literatura, kaže za Sputnjik nagrađivani srpski pisac Vladimir Pištalo, odnedavno i v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije. On otkriva za Sputnjik da je imenovanje na mesto prvog čoveka NBS samo ubrzalo njegov planirani povratak u Srbiju i pojačalo želju za – popravljanjem stvari. Jedna od stvari koje bi trebalo popraviti je upravo i dogovor

Dragan Đogović, ugledni srpski dijasporac za Srpsku istoriju

15. February 2021.

Za sajt Srpska istorija govori ugledni srpski dijasporac iz Dizeldorfa, Dragan Đogović, biznismen, umetnik, publicista, humanitarac i aktivista. Rođen u Sarajevu, srpski državljanin. Živi od svoje rane mladosti u dijaspori. Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA -Rođeni ste u Sarajevu u kojem ste živeli do vaše 21. godine, šta vas je nagnalo da se u to vreme iz tadašnje SFR Jugoslavije otisnete u beli svet? Totalitarni komunistički režim, proganjanje, nedostatak slobode i prava na vlastiti izražaj misli i kritičkih stavova, nemogućnost ostvarenja ideja i upotrebe umnih sposobnosti u svrhu sticanja materijalno-finansijskog dobra, neophodnog sredstva za život, razlozi su mog odlaska iz zemlje. -Potom ste za vrlo kratko

UČITELj POBOŽNOSTI I ČESTITOSTI: Danas je Sveti Sava

27. January 2021.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan svog utemeljivača. Od polovine 19. veka Savindan se slavi kao školska slava. Sveti Sava je slavljen i kao zaštitnik zanata. U srpskim pravoslavnim hramovima na današnji dan se proslavlja spomen osnivača Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je svoju otadžbinu preporodio i prosvetio, bio učitelj pobožnosti i čestitosti. Sveti Sava je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko. Kada se zamonašio na Svetoj gori uzeo je ime Sava. Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i autokefalna Srpska pravoslavna crkva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ: Goli otok je bila državna politika protiv Srba

23. January 2021.

Treba da postanemo svesni toga da je Tito izabrao Srbe kao svoje neprijatelje. Goli otok je bila državna politika protiv Srba. Treba da postanemo svesni toga da je Tito izabrao Srbe kao svoje neprijatelje. To je bio jedan opasan režim. Nedavno je akademiku Dragoslavu Mihailoviću, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, autoru knjiga Frede, laku noć, Kad su cvetale tikve, Petrijin venac, Čizmaši, Zlotvori, Goli otok…, dodeljena „Velika nagrada – Ivo Andrić” za životno delo, Andrićevog instituta u Andrićgradu, koja će mu biti uručena 27. januara. Povodom ovog priznanja, ali i novih planova, za naš list Dragoslav Mihailović naglašava: „Objavio sam do sada 22 knjige. Radio sam na svakoj sa velikim žarom. Zadovoljan sam njima, mislio

veritas2.jpg

Sramota u Hrvatskoj: U rano jutro pretučen i opljačkan osamdesetosmogodišnji Srbin

21. January 2021.

Osamdesetosmogodišnji Srbin Jovan Martinović napadnut je i teže povrijeđen u svojoj porodičnoj kući u selu Skakavac kod Karlovca, rekao je Srni direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac. “Trojica napadača su u kuću Martinovića ušla u pet časova u poneđeljak. Zatekli su ga na spavanju. Davili su ga i sa nožem u rukama prijetili da će ga zaklati. Onda su ga pretukli. Slomili su mu tri rebra i odnijeli oko 1.200 kuna (oko 160 evra)”, rekao je Štrbac. On je naveo da su napadači Romi koje su lokalne vlasti Karlovca organizovano doselile u to prijeratno srpsko selo. Štrbac je rekao da je policija izvršila uviđaj i da je Martinoviću pružena medicinska

Kako preko gena dobijamo traumatično iskustvo naših predaka

17. January 2021.

Mnogi veruju da smo gospodari svoje sudbine, ali novo istraživanje otkriva u kojoj meri geni utiču na naše ponašanje i kako se iskustva bliskih predaka prenose u naš DNK. Potomci ljudi koji su preživeli holokaust pod većim su rizikom da razviju anksioznost. Danas  je moguće dešifrovati individualni genetski kod. To je niz od 3,2 milijarde DNK „slova“, jedinstven za svakog od nas i on čini svojevrstan kalup za naš mozak i telo, piše „Sajens alert“. Šta nam geni zadaju Novo istraživanje Hane Hričlou sa Institu u Kembridžu otkriva koliko jaku biološku predispoziciju naše ponašanja ima i koliko smo predodređeni za neke osobine. Istraživanje je pokazalo da geni ne određuju samo

MILIMIR VUJADINOVIĆ: Ponosni smo na položaj Hrvata u Srbiji, isto želimo i za Srbe u Hrvatskoj!

17. January 2021.

Intervju sa novoizabranim predsednikom odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Republike Srbije Milimirom Vujadinovićem. Nakon provedenih izbora i konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije formirani su u 2020. godini odbori i radna tela Skupštine, a među njima je i Odbor za dijasporu i Srbe u regionu. Na mesto predsednika ovog Odbora izabran je narodni poslanik Milimir Vujadinović iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Odbor je nakon konstitutivne, sredinom decembra održao i prvu redovnu sednicu na kojoj su se članovi upoznali sa pozicijom Srba u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a mi smo sa novoizabranim predsednikom porazgovarali o planovima za budući rad i mogućnostima ovog tela

Nova godina po julijanskom kalendaru: Liturgija i moleban u Hramu Svetog Save

13. January 2021.

Godina koja je za nama bila je godina ozbiljnih iskušenja, a naš narod se našao pred ozbiljnim ispitom – ispitom vere i trpljenja, ljubavi i smirenja, saopšteno na sajtu Hrama. Vatromet iznad Hrama Sv. Save 2016. godine Julijansku Novu godinu, koja se večeras dočekuje, obeležavaju Srpska, Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, Sveta Gora i Jerusalimska patrijaršija, kao i pravoslavni vernici u Japanu i drugim državama širom sveta. I ova julijanska, i kako se još zove, „srpska ili pravoslavna”, Nova godina biće dočekana u skladu sa epidemiološkim merama. U Hramu Svetog Save na Vračaru u ponoć će biti služena liturgija i moleban za blagoslov novog leta Gospodnjeg, prenosi Tanjug. „Godina koja

Dobrica Erić: Badnji dan

6. January 2021.

Svuda vatra i povesma dima / Grme puške po zaseocima / I ori se naša pesma stara / Tako moje selo razgovara! Na Badnji dan nikud ne idemoPečenicu na tremu pečemoI suzimo od ljutoga dimaA praporci nam bruje u prsima I stalno nas sleću oči plačneNa zaponce-zabranjeno grožđePečenica može da se načneTek sutra kad položajnik dođe Ali kad god zavaramo ocaŠtrpnemo bar zubatim pogledomRepić, uvce, ribić sa zaponcaI kožicu prelivenu medom Svuda vatra i povesma dimaGrme puške po zaseocimaI ori se naša pesma staraTako moje selo razgovara! Izvor: Stanje stvari

Mihailo Medenica

MEDENICA: Da te nemam zbog čega drugog prezreti- prezreću te zbog očevih suza

4. January 2021.

Ako šta pamtim da je vazda tata govorio bratu i meni, jeste: “Voda sve opere do crna obraza”, pa nema tog crnila kojim možeš zapretiti da se obraza odreknemo. Piše: Mihailo Medenica Da te nemam zbog čega drugo prezret- prezro bih te zbog suza mojega oca. Znaš li ti mojeg Momčila? Mora da ga poznaješ jer on tebe odlično zna, bedniče, zlo je u Crnoj Gori vazda imalo tvoje lice! Baš su takvi kao ti prebili na mrtvo ime kad se ljutnuo što sprovode stoku u moračku crkvu. Znaš li koliko mu je godina bilo, fukaro? Tek što je dorastao da dohvati najniže grane zove… Dete, ćutljivo, poslušno, verujuće, vazda

Miloš Ković: Godina iskušenja i pobeda

27. December 2020.

Srpska crkva ima mnogo načina da zaustavi klizanje u provaliju. I ona će, dakle, u vremenu koje je pred nama biti na velikom ispitu. Društva i države ubrzano se prilagođavaju i preobražavaju. Razmere privrednih poremećaja tek ćemo sagledati. Povratak selu i zatvaranje u krug porodice i najbližih ponavlja se, kao refleks, ali i razuman izbor, u gotovo svakoj pojavi sličnog tipa u proteklih nekoliko vekova. Jagma za vikendicama i seoskim nekretninama, što dalje od zagušenih gradova, kao da potvrđuje odavno, u sferi duha, uočenu pojavu osporavanja urbane, modernističke, prosvetiteljske kulture, rođene u zapadnoj Evropi 18. veka. Podozrenje se širi Sasvim u postmodernističkom ključu, svetom se širi podozrenje, pa i uverenje

Pismo podrške prof. dr Milošu Koviću

22. December 2020.

Ovaj proces predstavlja jasnu nameru da se iznova uvede delikt mišljenja i ograniči pravo na slobodno izražavanje stavova o stanju istorijske nauke u našem društvu. Suđenje istoričaru dr Milošu Koviću, vanrednom profesoru na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na osnovu tužbe četvoro profesora sa istog odeljenja, Nikole Samardžića, Dubravke Stojanović, Radoša Ljušića i Vlade Stankovića, očigledan je primer nastojanja da se stigmatizuje i krivično progoni njegovo pravo na slobodu govora i integritet naučne i javne delatnosti. Ovaj proces predstavlja jasnu nameru da se iznova uvede delikt mišljenja i ograniči pravo na slobodno izražavanje stavova o stanju istorijske nauke u našem društvu. Miloš Ković je u svom iskazu na

NAJNOVIJE VIJESTI

ZVIJEZDA I KRST U IVANOVIĆ JARKU

Kad se vukovi ostrve na stado stradaju ovce s kraja. Nikad one uz pastira ili sredine. Piše Željko Kresojević Hije me bilo u Ivanović jarku skoro pa četrdeset godina. Ljeto

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA