arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Хрватски историчар: Порфирије градио мостове без обзира на ширину и дубину ријеке

19. February 2021.

Хрвоје Kласић, хрватски историчар, рекао је да је свакодневним контактима и одличном сарадњом с политичарима, људима на позицији моћи, али и “обичним” грађанима патријарх Порфирије учинио огроман искорак у поправљању хрватско – српских односа. “Али је успио и у још нечему. Својим лежерним шетњама по центру града у мантији, необавезним ћаскањем са случајним пролазницима и безрезервном подршком коју, као нпр. у случају недавних потреса, упућује свим унесрећеним људима без обзира на вјеру и нацију, успио је нормализовати однос према Српској православној цркви и битно поправити њезин имиџ у хрватском друштву. А сви који прате ситуацију у Хрватској у посљедњих тридесет година знају да то није било нимало једноставно”, рекао је

Хрватски медији: Новоизабрани српски патријарх човек дијалога и суживота

19. February 2021.

Вечерњи лист подсећа да је Порфирије приликом устоличења за митрополита, парафразирајући стихове Арсена Дедића, рекао да се он и Загреб „воле јавно“. Медији у Хрватској, где је новоизабрани патријарх српски Порфирије био на челу Митрополије загребачко-љубљанске, истичу да је он „човек дијалога и суживота“ и да је „на челу СПЦ као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца“, али да његов избор има већи значај од само „верског“ и „црквеног“. „Дојучерашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а сада патријарх Порфирије (60), човек је дијалога и суживота. Потврдило се то у свих ових његових загребачких година, откако је 2014. именован митрополитом Загребачко-љубљанске митрополије“, истиче Вечерњи лист. Наглашавајући како се „хрватска јавност могла

Ђурђица Драгаш: Време у којем живимо

16. February 2021.

Знам да је узалудан покушај да мењам свет, али радује ме што је узалудан и његов покушај да промени мене! Надам се само да нас још увек има довољно да макар покушамо да држимо баланс. Хладно, суморно суботње јутро! Идем на посао! Полупразан трамвај спушта се полако улицом Војводе Степе. Лица испод маски забринута, свако је у својим мислима, бригама, страховима…Тишина која ми, признајем, баш и прија у овом тренутку. Негде у близини Аутокоманде “буди” ме необуздани смех који допире из задњег дела трамваја. Рачунам, тинејџери… њима је увек нешто смешно. Чекам да их “прође” и да се смире. То се, међутим, не дешава. Смех постаје све чуднији, извештачен, готово

Владимир Пиштало: Српске књиге на латиници у Америци су „хрватске“

16. February 2021.

Конгресна библиотека у Америци српске књиге штампане на латиници категоризује као хрватске, а довољно је погледати да ли је књига штампана у Србији, проверити како се писац зове…  Требало би расправити са Конгресном библиотеком у Америци то што се све српске књиге које се штампају латиницом – а то је велики број – тамо категоризују као хрватска литература, каже за Спутњик награђивани српски писац Владимир Пиштало, однедавно и в.д. управника Народне библиотеке Србије. Он открива за Спутњик да је именовање на место првог човека НБС само убрзало његов планирани повратак у Србију и појачало жељу за – поправљањем ствари. Једна од ствари које би требало поправити је управо и договор

Драган Ђоговић, угледни српски дијаспорац за Српску историју

15. February 2021.

За сајт Српска историја говори угледни српски диjаспорац из Дизелдорфa, Драган Ђоговић, бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА -Рођени сте у Сарајеву у којем сте живели до ваше 21. године, шта вас је нагнало да се у то време из тадашње СФР Југославије отиснете у бели свет? Тоталитарни комунистички режим, прогањање, недостатак слободе и права на властити изражај мисли и критичких ставова, немогућност остварења идеја и употребе умних способности у сврху стицања материјално-финансијског добра, неопходног средства за живот, разлози су мог одласка из земље. -Потом сте за врло кратко

УЧИТЕЉ ПОБОЖНОСТИ И ЧЕСТИТОСТИ: Данас је Свети Сава

27. January 2021.

Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната. У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости. Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Голи оток је била државна политика против Срба

23. January 2021.

Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. Голи оток је била државна политика против Срба. Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. То је био један опасан режим. Недавно је академику Драгославу Михаиловићу, једном од најзначајнијих савремених српских писаца, аутору књига Фреде, лаку ноћ, Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаши, Злотвори, Голи оток…, додељена „Велика награда – Иво Андрић” за животно дело, Андрићевог института у Андрићграду, која ће му бити уручена 27. јануара. Поводом овог признања, али и нових планова, за наш лист Драгослав Михаиловић наглашава: „Објавио сам до сада 22 књиге. Радио сам на свакој са великим жаром. Задовољан сам њима, мислио

veritas2.jpg

Срамота у Хрватској: У рано јутро претучен и опљачкан осамдесетосмогодишњи Србин

21. January 2021.

Осамдесетосмогодишњи Србин Јован Мартиновић нападнут је и теже повријеђен у својој породичној кући у селу Скакавац код Kарловца, рекао је Срни директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. “Тројица нападача су у кућу Мартиновића ушла у пет часова у понеђељак. Затекли су га на спавању. Давили су га и са ножем у рукама пријетили да ће га заклати. Онда су га претукли. Сломили су му три ребра и однијели око 1.200 куна (око 160 евра)”, рекао је Штрбац. Он је навео да су нападачи Роми које су локалне власти Kарловца организовано доселиле у то пријератно српско село. Штрбац је рекао да је полиција извршила увиђај и да је Мартиновићу пружена медицинска

Како преко гена добијамо трауматично искуство наших предака

17. January 2021.

Многи верују да смо господари својe судбине, али ново истраживање открива у којој мери гени утичу на наше понашање и како се искуства блиских предака преносе у наш ДНК. Потомци људи који су преживели холокауст под већим су ризиком да развију анксиозност. Данас  је могуће дешифровати индивидуални генетски код. То је низ од 3,2 милијарде ДНК „слова“, јединствен за сваког од нас и он чини својеврстан калуп за наш мозак и тело, пише „Сајенс алерт“. Шта нам гени задају Ново истраживање Хане Хричлоу са Институ у Кембриџу открива колико јаку биолошку предиспозицију наше понашања има и колико смо предодређени за неке особине. Истраживање је показало да гени не одређују само

МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Поносни смо на положај Хрвата у Србији, исто желимо и за Србе у Хрватској!

17. January 2021.

Интервју са новоизабраним председником одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије Милимиром Вујадиновићем. Након проведених избора и конституисања Народне скупштине Републике Србије формирани су у 2020. години одбори и радна тела Скупштине, а међу њима је и Одбор за дијаспору и Србе у региону. На место председника овог Одбора изабран је народни посланик Милимир Вујадиновић из Посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу“. Одбор је након конститутивне, средином децембра одржао и прву редовну седницу на којој су се чланови упознали са позицијом Срба у Црној Гори, Хрватској и Републици Српској, а ми смо са новоизабраним председником поразговарали о плановима за будући рад и могућностима овог тела

Нова година по јулијанском календару: Литургија и молебан у Храму Светог Саве

13. January 2021.

Година која је за нама била је година озбиљних искушења, а наш народ се нашао пред озбиљним испитом – испитом вере и трпљења, љубави и смирења, саопштено на сајту Храма. Ватромет изнад Храма Св. Саве 2016. године Јулијанску Нову годину, која се вечерас дочекује, обележавају Српска, Руска и Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, као и православни верници у Јапану и другим државама широм света. И ова јулијанска, и како се још зове, „српска или православна”, Нова година биће дочекана у складу са епидемиолошким мерама. У Храму Светог Саве на Врачару у поноћ ће бити служена литургија и молебан за благослов новог лета Господњег, преноси Танјуг. „Година која

Добрица Ерић: Бадњи дан

6. January 2021.

Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара! На Бадњи дан никуд не идемоПеченицу на трему печемоИ сузимо од љутога димаА прапорци нам брује у прсима И стално нас слећу очи плачнеНа запонце-забрањено грожђеПеченица може да се начнеТек сутра кад положајник дође Али кад год заварамо оцаШтрпнемо бар зубатим погледомРепић, увце, рибић са запонцаИ кожицу преливену медом Свуда ватра и повесма димаГрме пушке по засеоцимаИ ори се наша песма стараТако моје село разговара! Извор: Стање ствари

Михаило Меденица

МЕДЕНИЦА: Да те немам због чега другог презрети- презрећу те због очевих суза

4. January 2021.

Ако шта памтим да је вазда тата говорио брату и мени, јесте: “Вода све опере до црна образа”, па нема тог црнила којим можеш запретити да се образа одрекнемо. Пише: Михаило Меденица Да те немам због чега друго презрет- презро бих те због суза мојега оца. Знаш ли ти мојег Момчила? Мора да га познајеш јер он тебе одлично зна, бедниче, зло је у Црној Гори вазда имало твоје лице! Баш су такви као ти пребили на мртво име кад се љутнуо што спроводе стоку у морачку цркву. Знаш ли колико му је година било, фукаро? Тек што је дорастао да дохвати најниже гране зове… Дете, ћутљиво, послушно, верујуће, вазда

Милош Ковић: Година искушења и победа

27. December 2020.

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење

Писмо подршке проф. др Милошу Ковићу

22. December 2020.

Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Милош Ковић је у свом исказу на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА