Bio je to Milanovićev ples na oštrici noža. I preživeo je. Pre nekoliko meseci, predsedmnik Vlade Hrvatske kazao je javno, pred novinarima, na jednom od brifinga, da referenduma o upotrebi ćirilice u Hrvatskoj neće biti sve dok je on premijer. Ne interesuje me broj prikupljenih potpisa, da ih je duplo više, osnovna ljudska prava moraju se poštovati, kazao je Zoran Milanović. Nedugo nakon toga Sabor je inicijativu iz Vukovara, da se u tom gradu zabrani upotreba ćirilice- osnaženu sa preko šesto hiljada potpisa Hrvata, širom države-uputio Ustavnom sudu na ocenu. Ta ocena objavljena je pre neki dan. Ukratko, zahtev „stožeraša“ iz Vukovara nije prošao na Ustavnom sudu, inicijativa je označena

Sveštenim licima Srpske pravoslavne crkve nikada nije bilo lako na prostoru gde se danas pruža država Hrvatska. To je mesto žestokog, ponekad perfidnog, često brutalnog obračuna Katoličke crkve s pravoslavljem POČELO je dobro, ali to u datom prostoru i okolnostima, ništa ne znači. Pred novog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog, Porfirija, u Zagrebu su prostrli crveni tepih. Svečani čin ustoličenja naslednika vladike Jovana organizovan je u strogom centru glavnog grada Hrvatske, u Crkvi Preobraženja Gospodnjeg, pravoslavnom hramu sagrađenom u drugoj polovini 19. veka. Ceremoniju ustoličenja vodio je patrijarh SPC, Irinej, a na drugoj strani svojim prisustvom poštovanje je iskazao prvi čovek Katoličke crkve u Hrvatskoj, kardinal Josip Bozanić i predstavnici ostalih verskih zajednica

Nešto krupno događa se na liniji Beograd – Vatikan. Tajna diplomatija zategnuta je kao najtanja žica na tamburi i sve se poslednjih meseci ubrzava. Ministar inostranih dela države Srbije, Ivica Dačić, primio je prošle nedelje u Beogradu sekretara Svete stolice za odnose s državama, nadbiskupa Dominika Mambertija, i nakon sastanka izjavio da je papin dolazak u Srbiju državni interes ove zemlje.     Predsednik Nikolić, na iznenađenje mnogih, takođe se sastao s Mambertijem i nakon toga otišao korak dalje od Dačića; kazao je da će mu biti drago da kao predsednik Srbije poželi dobrodošlicu papi. Znači, gotova stvar: eto pape među Srbima! Ne. Da bi došao u Srbiju, papa prethodno mora da dobije blagoslov

Ova jednačina ima samo jednu nepoznatu: kakvi su oni koji će doći na mesto smenjenih? Ako naslednici smenjenih sledeće godine odu do na odmor do Ibice, onda smo džaba farbali ogradu   Smenjeni su izuzetno važni ljudi u MUP-u Srbije. Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, tvrdi da se radi o poštenim policajcima koji ipak nisu odgovorili na jedan od najvećih izazova današnjice – borbu protiv narko-mafije – i zato su morali da odu. Najveći narko-bos s ovih prostora, Darko Šarić, završio je pre određenog vremena iza brave i zakonomerno moglo se očekivati da će njegovo hapšenje dovesti do pada krupnih kadrova MUP-a. Zašto? Zato što je Šarić postao ono što je doskora bio

Sećate se: Albanci su tog dana u Prištini, na sednici koja je počela u 15 časova, proglasili nezavisnost, uz direktan prenos na Si-En-Enu, Bi-Bi-Siju i Juronjuzu   MNOGO je, gotovo neizdrživo mnogo, loših, iracionalnih, katastrofalnih srpskih postupaka i odluka u protekle dve i po decenije o kojima se može polemisati, na njihovu temu organizovati panele i seminare, pisati knjige, braniti doktorate. Nema u tom smislu među Srbima jedinstvenih stavova, niti će ih biti. Što se moje malenkosti tiče, držim da mi je mnogo toga jasno, da znam odgovore (to nikako ne znači da sam bistriji od onih koji tvrde suprotno, naprotiv) ali jedna odluka srpskih vlastodržaca iz 2008. godine ni danas mi,

Vučić u Berlin putuje s koferom punim velike strepnje i malih nadanja. Šta god otuda donese, a da to nisu nove ucene i ultimatumi, dobro je prošao. Manevarski prostor manji je od bakarne površine nacionalne valute   U utorak, 10. juna, nakon skoro stotinu godina pauze, u Berlinu će ponovo za politički astal sesti predstavnici nemačke i srpske države. Licem u lice. Negde u prašnjavim arhivama postoji, nema sumnje, zabeleška o poslednjem susretu predstavnika vlasti carske Nemačke i kraljevine Srbije. Beše to u vreme pred Prvi svetski rat. S jedne strane, bio je kancelar Teobald fon Betman s druge Milovan Milovanović ili Marko Trifković. Verovatnije ovaj drugi. Ovoga puta nemačko-srpske razgovore vodiće

Izbori za Evropski parlament doneli su Hrvatskoj sasvim novu političku situaciju, ubedljivu pobedu Hrvatske demokratske zajednice, dodatno urušavanje vladajućeg SDP-a i sve težu situaciju za političke snage koje pripadaju hrvatskoj levici   Hrvatska ovih dana prolazi kroz još jednu političku menu čije se krajnje posledice tek naziru ali da će u toj zemlji do kraja godine, na političkom planu, biti interesantno, to je apsolutno izvesno. Na izborima za Evropski parlament vladajuća Socijaldemokratska partija Zorana Milanovića (SDP) pretpela je težak poraz; HDZ je ponovo, pojedinačno gledajući, najjača stranka u Hrvatskoj, s tendencijom rasta. Osvojili su šest mandata, naspram četiri SDP-a i nema sumnje da su vanredni parlamentarni izbori u Hrvatskoj neminovni. Pre svega zbog

Pišu novinske tekstove, daju izjave iz kojih kipi primitivizam, zavist i mržnja prema Ćosiću. Imaju potrebu da pljunu na nešto veliko, visoko, nedostižno, bez obzira što im se to vraća u lice. Za obraz ne brinu, nikada ga nisu ni imali   POSLEDNjI Srbin u kojem su bili objedinjeni vojevanje, literatura, politika, otpadništvo, stalna potreba za slobodom, uvažavanje sagovornika i strah od gordosti, Dobrica Ćosić, otputovao je zauvek s ovozemaljskog mučilišta. Ispraćen je u danima vodenih muka, sahranjen skromno, po sopstvenoj volji, daleko od aleja velikana i zaslužnih građana. Srbi još ne znaju, i ne razmišljaju, šta su i koga izgubili. Oni koji su mu ime izgovarali s poštovanjem, ćute. Neki ne

Četrnaest godina nakon oktobarske revolucije koja je valjda, cilj je bio takav, razbila mrak u Srbiji i donela slobodu i nezavisno novinarstvo, dobili smo novog borca za slobodu javne reči i isto takvo novinarstvo. Zove se Srđan Škoro. Ko je Srđan Škoro? Da li ste, odgovorite sebi, iskreno, da vas drugi ne čuju, vi iz rukovodstva UNS-a, NUNS-a, NSPM pre ovog slučaja ikada čuli za tog čoveka?   Ima više od 50 godina života. Koji njegov tekst pamtite, koju uredničku funkciju, juriš na barikadu “državnog novinarstva”? Kako je, mučenik, propustio silne prilike da se u godinama iza nas dokaže kao borac za slobodno novinarstvo i slobodu mišljenja? Otkud sad ta hrabrost dostojna narodnog heroja.

Nisam, priznajem, gledao “Tešku reč” Dragana J. Vučićevića sa svojim stalnim gostom, predsednikom Vlade Srbije. Znao sam šta će da kaže!   Gledao sam Olju Bećković, “Utisak nedelje” i njene goste: Srđana Škora, BIVŠI šef DESK-a Novosti, Nebojša Krstić, BIVŠI savetnik Borisa Tadića, BIVŠI član benda “IDOLI” i Nebojša Spaić, BIVŠI novinar Novosti, BIVŠI glavni urednik NIN-a, BIVŠI savetnik generalnog direktora, ubuduće – bivši, jer svuda gde je bio – postao je bivši. Opravdano! Tema: smena Srđana Škora posle gostovanja u jutarnjem “prelistavanju” na RTS i po mnogo čemu besmisleno saopštenje Srpske narodne stranke, izdato na dan kad je lider naprednjaka postao – predsednik Vlade Srbije i kad je Srbija u

Umesto očekivane stabilizacije na svim poljima društva, kao posledice ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, ova zemlja tone u sve veću ekonomsku krizu, s novim političkim potresima, rastom rejtinga HDZ-a i otvorenom mogućnošću vanrednih parlamentarnih izbora koji će na vlast vratiti hrvatsku desnicu Hrvatska nije sastavila ni godinu dana od ulaska u Evropsku uniju a politička i ekonomska situacija u toj zemlji usložnjava se, komplikuje i dovešće, to je sigurno, do vanrednih parlamentarnih izbora. Pri put u poslednjih pet godina istraživanja pokazuju da je Hrvatska demokratska zajednica popularnija od trenutno vladajuće Socijaldemokratske partije Zorana Milanovića. Nadležne službe u Evropskoj uniji iznele su podatak da je privreda Hrvatske najgora u celom sistemu EU, da

Nemam nijednu lepu reč za Kristijana Golubovića, niti me interesuje njegov život. Ni s jednim od takvih kafu nisam popio, u medije koje sam vodio (i vodim) ulazili su i ulaze samo preko crne hronike   Ali, ovo što se poslednjih dana u medijskoj sferi događa oko Golubovića diže mi džigericu, što bi rekao narod. Opet dvostruki standardi i licemerje od kojeg puca obraz. Dižem obe ruke da sada i zauvek sve male ekrane u Srbiji zatvorimo za ljude iz kriminalnog miljea, osuđivane, osumnjičene, problematične, ali i za one koji su nezaposleni a voze kola vredna 80.000 evra, one s vilama na Dedinju i Senjaku a niko ne zna čime

„Stožeru za hrvatski Vukovar“ nije bilo dosta što je poskidao sve ćirilične table po gradu i što je sakupio 630 hiljada potpisa širom Hrvatske za raspisivanje referenduma o zabrani ćirilice, pa je nedavno, po ugledu na Hitlerove naciste, objavio spisak lokala i trgovina čiji su vlasnici Srbi. Istorija nas uči da iza ovoga sledi „Kristalna noć“ U nacističkoj Nemačkoj lokale i kuće Jevreja obeležavali su Davidovom zvezdom. U Vukovaru će, nema sumnje, nekretnine tamošnjih Srba locirati s četiri S ili samo slovom S. U Nemačkoj je nakon obeležavanja sledilo odvođenje Jevreja u konclogore, ili direktno na streljanje. Srbima u Vukovaru sudbina još nije jasna, ali streljanje će verovatno izbeći; drugo

Oni kojima je bilo i jeste važnije sve što je tuđe, a prljavo, zatucano, primitivno ono što je domaće, srpsko, ne mogu Kaporu da oproste što je devedesetih, s olovkom i sveskom, obilazio ratišta po raznim Krajinama i beležio stradanja naroda iz čijeg korena je nikao. Ne radi se tu o lakoj prozi niti on, Momčilo Momo Kapor, beše lak pisac. Bilo je to nešto novo u književnosti bivše države, pravac za mnoge, uključujući one koji su Kapora kasnije osporavali, ali niko od njih nije dodirnuo ni gredu tavanice na kojoj su romani Mome Kapora. Danas, četiri godine nakon što se preselio u odaje iz kojih nikada više neće izaći

Nije problem kad neko iz međunarodne zajednice falsifikuje istoriju i laže na račun Srba i Srbije, navikli smo, ali jeste problem kad to radi u Beogradu, ili komšiluku, a beogradski mediji laži prenose bez osećaja i potrebe da ih demantuju Nije problem kad neko iz međunarodne zajednice falsifikuje istoriju i laže na račun Srba i Srbije, navikli smo, ali jeste problem kad to radi u Beogradu, ili komšiluku, a beogradski mediji laži prenose bez osećaja i potrebe da ih demantuju, ili nekom drugom pruže priliku da to učini. Jelko Kacin, slovenački evroparlamentarac, dao je intervju portalu „Analitika“ – čije je sedište u Podgorici, a Tanjug preneo – u kojem iznosi

Mečku s Kosova pustili su 2008. godine da luta svetom i evo je sada na Krimu. Ako su Albancima na Kosovu dopustili da razbiju Srbiju, ko je taj ko će sprečiti Katalonce, na primer, da jednoga dana naprave svoju državu HOĆE li Ukrajina ostati u granicama skrojenim daleke 1954. godine, u kabinetu šefa komunista SSSR-a, Ukrajinca Nikite Hruščova, sve sa Krimom (otetim od Rusije) unutar ukrajinske državne avlije? Teško. Ko će oterati ruskog vojnika s te strateški možda najvažnije tačke u Crnom moru? Da neće neki NATO dvojac, sličan Solani i Klarku, podići avione i krstareće rakete, i poslati ih, umesto ka Beogradu, ovoga puta prema Moskvi? Neće, naravno, sve