Sve je to patetična statistika”, graknuće uhranjena gomila perača krvi sa vetrobrana NATO-ovih letećih ubica. Ona ista beslovesna masa frenetičnih natofila čija će dobrodošlica Solani, Anri-Leviju i ostalim srbofobnim zagovornicima odstrela Srbije ostati upisana poput olimpijskih rekorda u disciplini podaništva zločincima i izdaji otadžbine Te noći, 29/30. april, naši tradicionalni prijatelji raketirali su Generalštab u centru Beograda. On, dežurni u Gradskom štabu civilne zaštite, pohitao je sa ekipom da spasava ranjene. Pažljivo izračunavši vreme, ubice su se vratile dvanaest minuta kasnije i bombardovale isto mesto. On je ostao bez obe noge i tla pod njima. Nisu mu davali mnogo šansi, ali je preživeo. Od njega i danas možemo učiti kako

U Banjaluci će danas biti otvorena izložba “Agresija u 78 slika” beogradskog Kulturnog centra “Čukarica”, na kojoj će biti predstavljeno 78 fotografija koje su nastale od 24. marta do 10. juna 1999. godine, u vrijeme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Izložbu, čiji je autor foto-reporter beogradskih “Večernjih novosti” Zoran Jovanović, organizuju Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica i Studentska organizacija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci. Osim Jovanovićevih, na izložbi će biti predstavljene i fotografije njegovih kolega iz “Novosti” – Matije Kokovića, Miloša Cvetkovića, Gorana Šljivića, Dragana Milovanovića, Alekse Stankovića, Igora Marinkovića, Nikole Fifića, kao i fotografije foto-reportera Tanjuga Rade Prelića, saopšteno je iz Republičkog

Američki istraživački novinar Džeremi Skejhil izvinio se u ime svoje države zbog toga što je, kako je rekao, tokom NATO bombardovanja hladnokrvno ubila 16 radnika Radio-televizije Srbije, prenosi Tanjug. Skejhil, koji je i suosnivač „The Intercept” ponudio je izvinjenje na otvaranju međunarodne konferencije „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima”, jer, kako je rekao, do sada niko tu reč nije izgovorio niti je neko proglašen krivim za bombardovanje RTS-a. „Nikada od moje vlade niste čuli izvinjenje. Žao mi je što je moja vlada hladnokrvo ubila članove vaših porodica. Ja kao Amerikanac odgovoran sam za to bombardovanje”, rekao je Skejhil, prenosi RTS. Ono što je SAD uradio bio je ratni zločin, a

Geleri su je pogodili u kupatilu, dok je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san. Milica je rođena u zoru 9. januara 1996. Ubijena je 17. aprila 1999. godine, u 21.45 u svom kupatilu, zgrada broj osam, Ulica Dimitrija Lazareva Raše, prvi sprat, Batajnica. Geleri NATO bombe rasparčali su prozor, pokidali zavesu… Milica je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san. Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i malenu crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa prebrojao je igračke. A, njenu lutku smestio je u krevetić, kraj

Peti put od početka agresije bombardovana je “Petrohemija”. Iz pogođenih postrojenja izlile su se ogromne količine hlora NATO je u noći 16. aprila nastavio dejstva po južnoj industrijskoj zoni Pančeva. Peti put od početka agresije bombardovana je „Petrohemija“. Iz pogođenih postrojenja izlile su se ogromne količine hlora, etilen-dihlorida i vinilhorida. Oštećena su i trafo postrojenja iz kojih se izlilo vrlo toksično ulje – piralen. Sat vremena pre ponoći pogođena je i Azotara. Prilikom gašenja požara povređeno je sedam vatrogasaca. Zbog gustog dima koji je nastao sagorevanjem otrovnih materija veliki broj Pančevaca zatražio je lekarsku pomoć. Deo grada je evakuisan. Borbena avijacija NATO-a ispalila je osam projektila na prištinski aerodrom „Slatina“.

Smisao istorije ne postoji sam po sebi. Da li će borba, žrtve i stradanje imati smisla ne zavisi od ratnog ishoda, već od našeg odnosa Humanitarno bombardovanje Srbije iz 1999. dobar je povod da nacija razmisli o svojoj istoriji i usudu koji je prati. Čini se da i ovih dana najmudriji među Srbima upravo to rade, hrabro saopštavajući naciji istinu – za bombardovanje Srbije kriv je Slobodan Milošević. Klinton, ili savetnici srpske vlade, Bler i Šreder, na primer, samo su humanisti koji su Srbiji pokušavali da pomognu. Sporazum iz Rambujea je zato trebalo potpisati bez obzira na to šta je u njemu pisalo. Za najmudrije među Srbima, realpolitika je matematički

Osvrćući se na dešavanja u Nemačkoj i na politička dešavanja u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine, moguće je analizirati leksiku korišćenu u tadašnjim člancima magazina Špigel (Spiegel) i smestiti određena sredstva u različite konotacije Reči i njihova upotreba oduvek su predmet kako lingvističkih, tako i uopšte naučnih istraživanja, jer polazimo od toga da kroz jezik upijamo svet oko nas, pa tako jezik konstruiše i predstavlja našu stvarnost, potvrđujući Humboltovu tezu da je različitost među jezicima u stvari različitost u pogledima na svet. Zanimljivo je kako se kroz leksiku realizuje mišljenje, osećanje i namera govornika, jer upotreba određenog izraza ukazuje na određeni govornikov stav. Polazi se, dakle, od toga da