arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

БРАНКО ТЕПИЋ, ДЈЕЧАК СА СКРИГИНОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ – ИЗБЈЕГЛИЦА ОД РОЂЕЊА

Дјечак са фотографије Жоржа Скригина, снимљене за вријеме фашистичке офанзиве на Козару, и данас је избјеглица – у Хрватској не може да врати своје, у Републици Српској нема гдје. Извор: „Глас Српске“, Бања Лука, 9. јул 2002. године; Аутор: Радован Јовић МРАКОВИЦА – Међу бројним учесницима и гостима на Мраковици, који су присуствовали обиљежавању 60. годишњице битке на Козари, пронашли смо и Бранка Тепића (60) из Градишке. Ријеч је о лицу са познате фотографије Георгија – Жоржа Скригина, која на најупечатљивији начин свједочи о козарској епопеји. Скригинова фотографија под називом „Збјег“, на којој се налази мајка Козарчанка са двоје малољетне дјеце, обишла је читав свијет и данас се налази у

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа “фабрика” смрти у Другом свјетском

Иво Анић: Дјеца с Козаре

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15.  година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање”, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм “Завештање” редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“

Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Слика жене што погурено корача ратном пустињом: у носиљци на леђима беба, за руку води девојчицу. Прст ставља на усне и показује јој да буде тиха. Трагом ове фотографије, која је настала 1944. године

Опет одбили “Дјецу Козаре”: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма “Дјеца Козаре”, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о “значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу”, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Ђорђе Бојанић

Бојанић: Осврт после одгледаног филма ,,Дневник Диане Будисављевић“

И поред свих поменутих пропуста које филм има, моја препорука је да се филм погледа, да се бар на тај начин упознамо са племенитим делом једне жене и њеним племенитим радом и делом у том грозном геноцидном периоду у Хрватској по наш народ српски. Свака част и на великом труду, залагању и жељи редитеља филма Дани Будисављевић, која је приказала лик и дело Диане Будисављевић, и са њом нас упознала. Малопре се вратих са пројекције филма ,,Дневник Диане Будисављевић“… искрено, много више сам очекивао од филма. Искрено, и не чуди, када знамо да је овај хрватски филм рађен у сарадња са продукцијом Словеније, Србије и европских фондова, па је тако

Нa Mирoгojу служeн пoмeн зa кoзaрaчку дjeцу

Дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo и жaлoстимo сe, aли нe дajмo дa сe oни зaбoрaвe, рeклa je Дoбрилa Kукoљ, прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa. Нa Meђунaрoдни дaн бoрбe прoтив фaшизмa и aнтисeмитизмa, 9. нoвeмбрa, прeживjeли члaнoви удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa из Бaњaлукe и Бeoгрaдa пoклoнили су сe сjeнaмa кoзaрaчкe дjeцe, жртaвa устaшкoг тeрoрa сaхрaњeнe у зajeдничкoj грoбници нa зaгрeбaчкoм грoбљу Mирoгoj. Нaкoн пoмeнa кojи je служиo aрхимaндрит Дaнилo Љубoтинa, присутнимa сe oбрaтилa прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa Дoбрилa Kукoљ. – Oвдje дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo, тугуjeмo, жaлoстимo сe, aли нe дajмo

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства! Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу

Сисак: Споменик оштећен, логорска зграда претворена у позориште

У Сиску, градићу у коме су усташе имале највећи концлогор са српску дјецу са Козаре, данас нема правог помена на овај злочин, а зграда логора претворена је у простор за биоскоп и позориште и сада носи назив “Кристална коцка ведрине”. Некадашња главна зграда логора у Сиску, данас позната као Кристална коцка ведрине (фото:Nikola Vukobratović) Хрватски шовинисти и неки бискупи негирају систематски усташке логоре за дјецу и називају их “хуманитарним установама”, а усташофили упадају на комеморације са поздравима “За дом спремни”, наводи портал Експрес. Скулптуру код моста од цигле у Сиску, посвећену побијеној дјеци, названу “Недовршене игре”, вандали су оштетили и сада пропада необиљежена. Аутори споменика Габријела Колар лично је познавала

Мандић Милка: Спартански одговор усташама

Стара 65 година, родом из Турјака код Босанске Градишке. Спада у ред највећих хероина које су прошле кроз капије староградишког логора. Ова поносна старица је у љето 1942. године заробљена са осталим српским становништвом Козаре и дотјерана са двогодишњим унуком Луком у Логор V – Стара Градишка. Када је почело отимање дјеце од њихових мајки, бака Милка држала је свог унука у наручју и није хтјела да га пусти из загрљаја. Када су јој усташе коначно истргле двогодишњег унука Луку из загрљаја она, онако обучена у народну ношњу са бошчом и забрађена у велику бијелу мараму, растргла је своју блузу и показала своје старачке груди говорећи усташким зликовцима како су

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила. Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у

Борис Радаковић: Друга два народа у Приједору у већини су били на страни НДХ и нациста

Коментаришући чланак под насловом Не дамо Козару Додиковим четницима, објављен на интернет страницама Црвена критика, историчар Борис Радаковић написао је на свом Фејзбук профилу слиједеће: “Само за један дан у борби против партизана, из Козарца, погинуло је 206 муслимана, док је за све вријеме рата у партизанима погинуло 158 муслимана са подручја Приједора. Са друге стране, у партизанима је током рата погинуло и 35 Хрвата, док су њихове жртве у редовима усташа и домобрана неколико десетина пута веће. Српске жртве у партизанским јединицама са подручја Приједора броје 2091 борца. Споменимо ту, и неколико стотина муслимана погинулих у редовима Шефкине милиције која се борила на страни усташа, итд. Треба додати и

Срђане, Млађане, Мрђане, ради којег и чијег народа сте гинули?

Да је могла како Козара све да нас прогута данас а из своје утробе врати сву ону поклану чељад, била бих најсрећнија на свијету. Нисмо ми као народ, српски народ, заслужили своје свете Новомученике. Пише: Сандра Благић Организован је бесплатан превоз за све оне који су жељели одати помен мученицима, нејачи, женама, дјеци, старима, изнемоглима који су те крваве 1942. године поклани само јер су били православни. Хорда људи изашла из аутобуса, прошла поред Часног крста, гдје је служен парастос, и кренула каменим степеницама ка споменику. Неки са заставама политичких партија, поједини са петокраком на челу, ријетки са достојним знамењем и правим занимањем. Дошла раја на излет. Ма какав парастос!?

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се

ФОТО: 11. мај 2019. – Служен парастос страдалим Србима у логору Земун 1942- 1944.

У организацији Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја 2019. на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом оранизовано је молитвено сабрање и комеморативни скуп у сјећање на Србе  Козаре, Поткозарја, Баније и Кордуна убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА ФОТО: Никола Зајц Везане вијести: У логору Земун највише је убијено Срба Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944 Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ Сандра

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ

Не знам да ли постоји још нека престоница, а да је на свом градском подручју имала логор за истријебљење. Београд је имао полигон затирања Јевреја, Рома, противника окупације, припадника оба покрета отпора… Земунски логор Старо сајмиште, тада званично на територији Независне Државе Хрватске, а под њемачком управом, ипак је највише уништио Срба. Историјски докази свједоче за више од 10 000 Срба убијених у логору на прагу Београда. Перверзно зло је уживало у сваком трену креације понижења. У српској престоници – систем за уништење Срба. И горе од тога, све ово скоро да је заборављено, немаром понижено. У међународној арени за права српских жртава из Другог свјетског рата Србија се ослања

Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944

У организацији Удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом организовано је молитвено сабрање и парастос за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. Помен страдалим српским жртвама служио је свештеник Стеван Мрђа. Присутнима су се обратили и организатори овог скупа предсједник Удружења „ Јадовно 1941“ Душан Ј. Басташић , предсједник Удружења Козарчана др Рајко Срдић и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, док је историјски час одржао Никола Милованчев. Како су објаснили организатори парастоса, концентрациони логор Земун је мјесто на којима су довежене жртве

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење “Јадовно 1941” из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. “Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве”, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала