Ре­дитељ Жарко Драгоје­вић напустио комисију Филм­ског цен­тра Ср­бије јер је про­ценио да филм Лордана За­фра­новића неће добити средства. – Не знам на основу чега је то рекао, јер је про­је­кат ушао у нају­жи избор, каже Бо­бан Јевтић, дирек­тор ФЦС-а Вест да је ре­ди­тељ Жар­ко Дра­го­је­вић под­нео остав­ку на ме­сто пред­сед­ни­ка кон­курс­не ко­ми­си­је Филм­ског цен­тра Ср­би­је (ФЦС), ко­ја од­лу­чу­је о фил­мо­ви­ма с на­ци­о­нал­ном те­ма­ти­ком – по­ди­гла је про­те­клих да­на пра­ши­ну у јав­но­сти.  Дра­го­је­вић је овај гест обра­зло­жио лич­ном про­це­ном да филм „Дје­ца Ко­за­ре” ре­ди­те­ља Лор­да­на За­фра­но­ви­ћа не­ма до­вољ­ну по­др­шку ко­ми­си­је. С дру­ге стра­не, Бо­бан Јев­тић, ди­рек­тор Филм­ског цен­тра Ср­би­је, ка­же за „По­ли­ти­ку” да је раз­го­ва­рао с Дра­го­је­ви­ћем, али да му и

Режисерз за наш лист о глуми, пројектима, филмовима: Глобализација и политика наметнулe су данас човеку праву самоцензуру. Човечанство заборавља зверства које му је учинио Други светски рат. Фашизам и мржња опет освајају Европу Данас у свету више нема конфликта, осим социјалних и ратних, нема ни идеологије која би забрањивала ствари због којих би људи морали да освајају слободу. Привидно, све се може и све је допуштено, а заправо, глобализација, капитализам и политика наметнули су човеку самоцензуру, која је страшнија од цензуре – толико су га осиромашили да ни о чему не може да размишља осим да егзистенцијално преживи. Избагателисани су системи вредности, нема ауторитета за које би се ухватили, а

Режисер Лордан Зафрановић изразио је наду да ће радити филм “Дјеца Козаре”, јер има дубоку потребу да укаже на страхоте Другог свјетског рата. “Криком се обратити овој средини и човјечанству које је заборавило шта је донио Други свјетски рат, какву мржњу је побудио, какве геноциде починио, каква звјерства, а нека сила тог фашизма се поново јавља у Европи”, рекао је Зафрановић за “Блиц”. Он је нагласио да страхује и стрепи да би поново неки мутни типови могли да успоставе нове трагедије. “`Дјеца Козаре` је један од најбољих сценарија које сам имао у рукама. Арсен Диклић је написао класичан сценарио који би се могао приказивати студентима као примјер како се пишу

Јоцо Марјановић, студент из Приједора, који је радио на организацији оружане борбе на подручју Драготиње, приликом поласка са својом групом на задатак, задржао се у селу Црној Долини код Рајка Радетића, да би сутрадан кренуо у Горњу Драготињу. Међутим, у току ноћи, букнуо је устанак. У своме сјећању он је записао: „Те ноћи смо дуго разговарали Рајко и ја, комбинујући како ћемо боље извршити задатак… Пробудила нас је пуцњава, галама, вика. Чула су се звона, клептала. Стравично, језиво је бучало… Устајте, људи… Устанак! Питали смо се какав устанак? Двориште је, међутим, било пуно сељака. Дошли су по Рајка, јер је он дјеловао у том крају. А када смо се нашли

Прије напада на Приједор вршене су припреме иако нама одборницима ништа није било речено. Овдје су били виши партизански руководиоци (међу којима и Коста Нађ). Они су долазили у наше село и одатле осматрали Приједор и вјероватно правили план напада. Уочи напада смо ми позвани и обавјештени. Мени је речено да пронађем водича за Подгрмечку чету, која ће одавде нападати Приједор. Командир је био Јовић. Био је низак и лијепо грађен. Речено  ми је да би требало одредити човјека који добро познаје Приједор и да буде сигурнији и смјелији. Одредио сам Душана Тубина, а пошао сам и ја. Јединица коју смо водили добила је задатак да са сјеверне стране уђе

Чланови Градског удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука данас ће на загребачком гробљу Мирогој присуствовати парастосу за 862 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату. Парастос је заказан за 11.30 часова, након чега је предвиђено и полагање вијенаца, рекла је Срни предсједник Удружења Добрила Кукољ. “Никада не смијемо заборавити усташке злочине и истину о страдању српског и осталих народа у Другом свјетском рату”, поручила је Кукољева и додала да ће парастосу присуствовати и представници Српског народног вијећа у Хрватској. Она је навела да Удружење интензивно ради на примању у чланство потомака логораша како би се од заборава сачувала истина о усташким злочинима и страхотама Другог свјетског рата. На

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слoбоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром.   Везане виjести: СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске неjачи са Козаре

Пре недељу дана сам завршио, без претеривања, значајно дело. Реч је о документарном филму „Од ратног дописника Курта Нехера”, који је се односи на „Операцију Козара”. Нехер је један од најпознатијих немачких репортера у Другом светком рату, а његов извештај до сада није објављиван. Оригинал се чува у Националном архиву у Вашингтону, каже за „Политику” аутор филма Данко Р. Васовић, новинар и публициста, који се прочуо демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма управо у ратним дејствима Вермахта у западној Босни. Ових дана навршава се 75 година од окончања немачке „Операције Козара”, која је почела последњих дана маја 1942. године, наставила се крвавим борбама у јуну

Традиционалним збором у Милића Гају код Козарске Дубице обиљежена је 76. годишњица устанка народа БиХ против фашизма у Другом свјетском рату. Бројне делегације положиле су вијенце на партизанском гробљу у Кнежици, а манифестацији је присуствовао и предсједник Републике Српске, Милорад Додик. Рекао је да су у Другом свјетском рату, устанци подизани на српским националним просторима, попут Милића Гаја. Поручио је да је слобода кључна ријеч српског народа, а Јасеновац непроцесуирана прича.Никола Бањац из дубичког села Кошућа у вријеме устанка, имао је 11 година. У очајничку борбу за слободу против надмоћнијег непријатеља, кренуо је голоруки народ Кнешпоља. Никола је био ангажован као курир. – Као дијете већ радио за одређену јединицу,

Обиљежавање сјећања на дан Устанка народа и народности БиХ против фашистичке окупације у Другом свјетском рату биће одржано у четвртак, 27. јула, традиционалним народним зборовањем у Милића Гају. Пододбор Владе Републике Српске задужен за обиљежавање значајних историјских догађаја и представници Општинске управе Козарска Дубица најавили су да ће том значајном историјском догађају присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик и министра рада и борачко-инвалидске заштите Миленка Савановића. Предвиђено је да обиљежавање 76 година од устанка народа и народности БиХ против фашистичке окупације у Другом свјетском почне у 18.30 часова полагањем вијенаца на партизанском гробљу у Кнежици, а потом би у 19.15 часова присутнима на традиционалном народном збору у Милића Гају требало

У Доњем Јеловцу код Козарске Дубице, обиљежена је годишњица од страдања народа из овог краја у Другом свјетском рату. У храму Вазнесења Господњег, служена је света архијерејска литургија. Срби на мети усташа, позната је чињеница из Другог свјетског рата као и да су страдале читаве породице, а међу њима највише становници Поткозарја. Осамдесетдвогодишњи Милош Кнежевић, још као дјечак, изгубио је цијелу породицу. – Изгубио сам браћу, сестаре, стричеве, бабе и дједове…сви су побијени – каже Кнежевић. У Доњем Јеловцу у Другом свјетском рату, страдало је стотине Срба. На овом локалитету постоји масовна гробница са више од 200 страдалих из Јеловца и околних села, међу којима је и 75 дјеце млађе

У поткозарском селу Миљевићи у општини Градишка данас је откривена спомен-биста народном хероју Милету Ристићу, који је заслужан за пробој јасеновачких логораша 22. априла 1945. године, када је ослобођено више од 80 логораша концентрационог логора Јасеновац у тадашњој Независној Држави Хрватској. Спомен-бисту открили су начелник општине Градишка Зоран Аџић, представник Општинског одбора СУБНОР-а Градишка Остоја Поповић и унук Милета Ристића, Бранислав Ристић. Аџић је рекао да је данас у Миљевићима одато признање свима који су дали животе за слободу на овим просторима. “Овдје смо да исправимо и једну историјску неправду. Откривањем бисте Милету Ристићу, одали смо признање човјеку који је голорук успио да савлада усташког стражара, омогући пробој и спаси