arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Немања Девић: Сви који се осећамо Србима, сутра на Лисичији поток

Сећам се добро момента када је, 2009, сахрањиван блаженопочивши патријарх српски Павле. Па 2013, када су у Београд стигли посмртни остаци кнеза Павла и краља Петра Другог, да буду коначно сахрањени у својој земљи и на свом Опленцу.  И никада нећу да заборавим тај утисак, да је тих дана и у таквим данима, као из неке тмине на светлост дана, изашла једна другачија и боља Србија. Србија за коју смо мислили да је нестала 1945. и да више не постоји. Видело се то по држању људи који су се окупили, по њиховим лицима и, најпре, по њиховим погледима. Тада сам, као студент, по први пут чини ми се очима видео

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав највећи гријех?

Зашто нам прекопавате кости? Зар вам није довољно што сте нас од 1941 – 1945. и 1992 – 1995. по два пута убили? Зар вам је и то мало? Зар вас није страх Бога? Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. А и ја се питам свашта, није вас било страх ни када сте нас клали, и бацали у бездане, зашто би вас било страх да нам кости опет дирате!? Шта радите са нашим костима? Да ли се то не можете увјерити да сте нас толико поклали, затрпали, забетонирали? Да сте нас, гурали, убијали, маљевима, јер метак није био за

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара “милосрдница” св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете.  А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге “наше” или “ваше”. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта “свој” злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија “крви и тла”, “ми не можемо направити злочин”,

Проф. др Светозар Ливада

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

  Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Проф. др Светозар Ливада

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости   Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 4. фебруара  2018. године. Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама

Српска прича

Последња књига на којој сам радио уједно је и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио.  Реч је о мемоарима мајора Александра Милошевића, које сам приредио за штампу, написао им предговор и, након истраживања, биографију аутора – укупно на више од 200 страница, па је зато осећам и својом. Мајор Александар Милошевић је био изванредна, али готово анонимна личност српске историје: рођен је на Видовдан 1910. у селу Сараново у Шумадији, у породици ратника и тежака; био је један од најбоље рангираних питомаца Војне академије у Београду у својој класи 1930-их година, након чега је, баш у предвечерје светског рата, 1939. добио службу у Призрену; јуначки се

Немања Девић

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Сви антифашисти заслужују почаст

У Србији ће наставити да живе два наратива, о Титу и генералу Михаиловићу. – Ослободилачка борба је традиција на коју можемо да будемо поносни. Jедан скорашњи датум прошао је и овога пута потпуно незапажено – 31. август, када је пре 77 година Лозница ослобођена од немачке окупације. Био је то први слободни град, неки кажу и у тадашњој Европи, што је и у нашој јавности мање-више непознат податак. Зато све више историчара, нарочито оних који се баве истраживањима Другог светског рата на нашим просторима, сматра да био овај датум могао да се уведе као нови Дан устанка. Деценијама је седми јули важио као Дан устанка, али је он укинут 2001.

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу. Пише: Душан Ј. Басташић Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа. Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли

Матија Бећковић

Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?

Ако jе њихово, зашто нам га отимаjу, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручаваjу? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. октобар 2015.године. Емигрантска криза? Хоће ли Србиjа ући у Европску униjу? Колика jе одговорност наших политичара у одбрани Косова? Постоjи ли алтернатива? Зашто jе проблем данас отворити питање Косова? Да ли jе Косово српско? Погледаjте интервjу са Академиком Матиjом Бећковићем: Извор: РТРС Везане виjести: Матиjа Бећковић: Независност Косова од нас зависи МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао – наjважниjа српска реч СВЕ ДОК ЈЕ СРПСКИХ СВЕТИЊА КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА КОСОВО И МЕТОХИЈА НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ТЕМА Зашто браним Косово?

Бећковић: Хашани могу бити једно од најважнијих мјеста у Српској

Академик Матија Бећковић сматра да би Хашани, родно мјесто књижевника Бранка Ћопића, могли бити једно од најважнијих мјеста у Републици Српској. Бећковић је рекао да су родна мјеста књижевника веома значајна и да би требало направити мапу на којој би била обиљежена. “То су главни градови Републике Српске и њене културе, то је темељ на којем она стоји. Ја са био у Смиљану Николе Тесле и данас кад сам долазио до родне куће Бранка Ћопића и овај крај ме подсјетио на то мјесто”, рекао је он данас током прве посјете родном мјесту Бранка Ћопића. Бећковић је навео да је Ћопић први писац којег је знао, а касније га и упознао.

Своји на своме, слободни и поносни

Читав један век, и коју годину преко, за српског сељака је одбрана земље значила уједно и одбрану Отаџбине и одбрану њиве. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. децембра 2015.године. Од 1830-их, када Србија постаје земља слободних сељака, када сваки од њих добија од кнеза Милоша свој мали комад да на њему слободно живи и привређује, па све до Првог светског рата, када њихови унуци, иако неписмени и неуки, на Церу и Колубари знају без дилеме шта представља српски национални програм. Када ту СВОЈУ ЗЕМЉУ бране, уз огромне жртве. И потом, у доба Краљевине, када они у мом Поморављу масовно гласају за опозиционе листе, јер их на

Матија Бећковић: Прошао сам боље од Његоша – њему су срушили гроб, а мени ће тек да руше

Бећковић наводи да је тешко поверовати да би темељ једне чланице НАТО-а, најмоћнијег војног савеза на свету, која држи под санкцијама Русију – највећу државу на свету, могли да угрозе стихови једног песника. ​ Песник и академик Матија Бећковић, и поред бројних претњи, увреда и хајке коју је покренуо Општински одбор Демократске партије социјалиста (ДПС), а наставили медији блиски властима, након 23 године поново је говорио поезију у Будви, граду који му је 1995. године доделио књижевну награду „Стефан Митров Љубиша”. Пред почетак његовог гостовања ипак су избили проблеми, јер је Будванка Д. Љ. покушала да на свом звучнику пусти црногорску химну „Ој, свијетла мајка зоро”, након чега јој је

Незаборавно вече Матије Бећковића у Будви

Академик Матија Бећковић наступио је на Књижевном фестивалу “Ћирилицом” у Будви, гдје је пред око 300 посјетилаца говорио стихове својих пјесама. Пјесник Радомир Уљаревић рекао је да Бећковић звучи као антички пјесник, а да је његова поезија велика драма репродукована у стиховима, који тешко да имају премца у савременој књижевности. “Бећковић практикује умјетност говорења поезије, коју су познавали народни пјесници, који су своје епове казивали записивачима, најчешће уз гусле”, додао је Уљаревић. Према његовим ријечима, Бећковић је, као и Његош, све странице свога дјела посветио Црној Гори било да је о њој говорио као Нојевој барки или о манастиру. “Са више љубави о Црној Гори, тешко да је ико писао,

Танјуг (видео)

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (4)

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

Фото М. Лабудовић

Брука у Будви: Сметају им Бећковић и ћирилица, прекрајају историју!

Фестивал књижевности “Ћирилицом” у Будви, представници ДПС искористили за напад на познатог песника. Оптужили организаторе да ударају на темељ државе и да прекрајају историју Други фестивал књижевности “Ћирилицом”, који је почео у четвртак увече на тргу у будванском Старом граду и трајаће до 3. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, имао је неуобичајен увод. Опозициона Демократска партија социјалиста, пред гостовање песника Матије Бећковића на овом фестивалу 31. августа, “присетила” се да је то “исти онај Бећковић који не признаје државу Црну Гору, њен језик, писмо, историју нити иједан напор уложен на путу ка бољитку и просперитету грађана наше земље”. – Бећковић Црногорце назива

Нико Бартуловић

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. 1) Нико Бартуловић, ријетко уман и честити човјек, велики и искрени југословенски родољуб (идеолог Орјуне), убијен је почетком 1945. године а не 1943. године као

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је “белина” у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за “Новости”, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

Дан када се Велебит тресао по други пут

Док киша неуморно пада Јадовчани крећу ка Јадовну. Долазимо на гранични прелаз Изачић и шта друго очекивати, него претрес и контролу свих ходочасника и њихових ствари. Пише: Санда Благић Један од полицајаца претура по нашим личним стварима са хирушким рукавицама, к’о да смо губавци. Задржали су нас, само да не стигнемо на вријеме. Кад су нас добро претресли, наредили су нам да станемо километар од границе. Ни слутили нисмо да ће зауставити наш аутобус у Личком Петровом селу и извршити своју “дубинску” контролу. Три наша ходочасника изведоше а минути се отегоше као сати. Вратише двојицу а Дану Лукајића задржаше, узеше његове ствари и рекоше нам да он неће наставити пут

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала