arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Jadovno 26 June, 2011 – Speech by Dušan Bastašić, President of the Association of Citizens Jadovno 1941

Ћирилица Madam envoy of the President of the Republic of Croatia, your Excellencies, ladies and gentlemen, good day. Mr President of the Republic of Serbia, consecrated Bishop, honourable fathers, brothers and sisters, God bless you! I greet you on behalf of the Association of Citizens Jadovno 1941 from Banja Luka, an association of descendants and supporters of the victims of the complex of Ustasha camps Gospić 1941. Today with us we have scientists from Israel, Italy, United States of America, Russia, Croatia, Republika Srpska and Serbia, to whom we owe gratitude for their time and effort they made in order to verify the truth about the suffering in Jadovno in

dusan-bastasic-obracanje.jpg

Јадовно 26. јун 2011. – Обраћање Душана Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941.

English Госпођо изасланиче предсjедника Републике Хрватске, ваше Екселенциjе, даме и господо, добар дан. Господине предсjедниче Републике Србиjе, преосвећени Владико, часни оци, браћо и сестре, помаже Бог! Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941 из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. Посебно желим да поздравим учеснике jуче завршене прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Госпић –  Јадовно 1941. Са нама су данас научници из Израела, Италиjе, Сjедињених Америчких Држава, Русиjе, Хрватске, Републике Српске и Србиjе, коjима дугуjемо захвалност за вриjеме и труд коjе су одвоjили да би се истина о Јадовничком страдању верификовала на начин примjерен историjскоj науци. Посебно поздрављам и италиjанског сенатора господина

Јасеновац комеморација 17.04.2011.

Јадовничани положили вијенац жртвама комплекса логора Јасеновац – Доња Градина. У делегацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке био је и др Милан Басташић, преживјели јасеновачки дјечак логораш.

Ратко Дмитровић

Котао за претапање других у Хрвате

Уз Србе, чији је посредни и непосредни допринос хрватској историји и култури велики и неспоран, огроман је број изузетно значајних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… који немају хрватско порекло Хрватска је данас етнички најчистија држава у Европи. Више од 93 одсто становника ове земље изјашњавају се као Хрвати. Нови попис само што није почео ( у априлу ове године), а реалне процене говоре да ће се на том попису преко 95 одсто становника Хрватске национално определити као Хрвати. Зашто је то тако? Постоји код Хрвата нешто што се мора посматрати као феномен и што тек треба објаснити. Ако је некоме до те врсте анализе. Наиме, Хрватска

Svetozar_Livada_01.jpg

Српско питање у Хрватској није политичко већ – еколошко

Револт | 11. јул 2009. “Толико је злочина, а нигдје злочинаца. У Хрватској је чак створена синтагма како Хрвати нису могли учинити злочине у одбрамбеном рату. Зато су се злочинци смјестили у саборе, уставне судове, стожере и друге институције. Нажалост, нико не прогони интелектуални злочин, који претходи сваком клању” Разговарао: Марко Рокнић Професор др Светозар Ливада један је од малобројних интелектуалаца у Хрватској који се рату супротстављао свим силама. Кордунаш по рођењу, инвалид из Другог свјетског рата, свеучилишни професор који је објавио стотине знанствених и стручних радова из руралне социологије предосјећао је да ће грађански рат на овим просторима бити погубан по његове актере, а поготово по Србе као мањински

Проф. др Светозар Ливада

Како су Срби постали Хрби

Коjи су ефекти Тадићеве посете Хрватскоj? – Злочин ће се прелити дубоко у 22. век, али некад се мора почети са смиривањем тензиjа. Тачно jе да они то не раде самоинициjативно, то jе под сталном паском Трећега, а овде се никад ништа ниjе радило без Трећег. Ко jе Трећи? – Европа, њоj не одговара ова посвађана субколониjа, она хоће мир jер од њега сада има више профита. Не може, на пример, Хрватска развиjати своj туризам на месу из Бразила, то jе проста математика. Имаjу ли Тадић и Јосиповић подршку у своjим двориштима? – Веруjем да су они искрено за нормализациjу, али имаjу партнере у власти коjима то не одговара. Хрвати

Проф. др Светозар Ливада

Prof. dr. sc. Svetozar Livada – ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT

Stanje i mjere sanacije pravoslavnih groblja na području Republike Hrvatske, Zagreb, 2010.   Napomena: Ovaj „Istraživački projekat i mjere sanacije pravoslavni groblja u Republici Hrvatskoj“ sastoji se od dva dijela: prvi dio, odnosi se na sadržaj istraživanja cijelog temata pravoslavnih groblja uključujući i, gravitacione vangrobljanske posthumne zemne ostatke (kosturnice, konclogore, masovna stratišta i dr.). Dakle, u suštini antifašističku obilježenu ili neobilježenu memoriju koju su također pogodile ratne nedaće. Drugi dio, odnosi se na provjeru projekta (os str. 15). Riječ je o sondažnom istraživanju, odnosno „pilot projektu“ kojim se testiraju svi postupci istraživanja na izabranom uzorku za svako područje gdje postoje pravoslavna groblja. Dakle, provjeravaju se hipoteze, metodologija istraživanja, obučavaju kadrovi

svetozar1.jpg

Проф. др СВЕТОЗАР ЛИВАДА: СРБИ КАО МАЊЕ ЉУДИ

Загребачки професор др Светозар Ливада је на просторима бивше Југославије познат као социјални демограф, филозоф, историчар, активни учесник Другог свјетског рата, носилац Партизанске споменице, сарадник многих међународних установа, пензионисани професор загребачког Свеучилишта и предсједник Заједнице Срба у Републици Хрватској… Често је називан јеретиком од стране Хрвата, али и од стране Срба. Каже, највећи проблем има са Србима, оним који су Хрби, дакле хрватски Срби, или ти политички Хрвати, јер сматрају да раде за велику ствар а он им ремети мир јер говори истину. Оптужују га и они с друге стране, такозвани титуларни интелектуалци, „они”, како каже, „који су опслуживали контрареволуцију и плансирали синтагму о домовинском рату… Па кад износиш чињенице о

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала