arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

Свети Мученици наши, праштајте нам!

77. година од страшног покоља над православним Србима у селима Мотике, Шарговац, Дракулић, и руднику Раковац! Без и једног испаљеног метка усташе су тог 7. фебруара 1942. године починили Покољ! Убили су најмање 2300 људи, а међу покланима и 551 дијете. Тај стравичан чин људски мозак не може да замисли у својој глави. Нема тог филма страве и ужаса, хорора, који би могао дочарати то злодјело. Пише: Сандра Благић Али, постоји у стварном животу покварени нељудски ум којем је било задовољство клати! Хранио се тим мучењем , клањем. Убијао је сјекирама, ножевима, тољагама уз одобрење католичке цркве која се није противила Покољу, и од које су добили опроштење гријеха. У

Немања Девић

Еј, људи, све је измишљено!

Комунистичких манипулација и фалсификата има толико да се буквално свему што су у времену социјализма писали мора прилазити са скепсом и неверицом… Не знамо, тако, шта је за нас истраживаче боље: да су чињенице скрили од нас, или да читамо оно како су их они тумачили. И то смо знали преиспитујући главне историјске токове – али то је случај и са буквално сваким детаљем микроисторије наших градова, села, улица, са именима ”народних хероја” која су и данас утиснута на наше школе и образовне институције у којима смо стекли прва знања, са фабрикама у којима су наши родитељи започели каријере и чијег се пословања са сетом сећају… Радећи на списковима жртава

Сандра Благић: Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!

Прије 77 година, тачније 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе су кренуле у одмазду. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дијецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фратар Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе “Ђура Јакшић” у Шарговцу. Уз говор фра Сатане: ” Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и

Девић за ИН4С: Српство је карика која спаја прошлост и будућност Црне Горе

Ми кроз читав 20. вијек нијесмо пописали своје жртве, ни за Први свјетски рат, ни за Други свјетски рат, чак ни за ратове 1990-их година – и не знамо колико нас је нестало Немања Девић Историчар Немања Девић казао је да су узалудни напори актуелне црногорске власти која на све начине покушава да прекине карику српског ланца који у Црној Гори спаја прошло и будуће. -Проћи ће и ова времена. И садашњи властодршци зваће се једном бившима, и они ће бити нечији дједови, као што су сада унуци. Вјерујем да ће својим унуцима они оставити много тога у наследство, али је питање шта ће им оставити у наслеђе. Историја српског народа

Немања Девић: Био једном Дода командант..

Tрагична судбина младог потпоручника Добросава Радојковића – Доде била је једна од кључних која ме је још као дечака определила за сакупљање затамњених, забрањених – и умало заборављених историјских прича. Рођен 21. септембра 1920. у Кусатку, од оца Радосава и мајке Милеве, Дода је од малена одскакао од своје околине, по бистрини и физичкој спремности. Пошто је завршио основну школу, прешао је у паланачку гимназију, тада елитну просветну установу, у којој су сељачки синови били ретки. Стасит и правдољубив, брзо је постао омиљен у друштву. Гимназију је завршио са успехом и потом уписао Нижу школу војне академије у Београду. Савременици га памте када је за време распуста долазио у село,

Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

У обимном, научном раду “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011.”, који анализира 130 последњих година пописа становништва у Хрватској, најпризнатији живи српски научник у Хрватској, професор Светозар Ливада је конкретним примерима оправдао веома суморан наслов књиге. Својеврстан је закључак да су на демографски слом Срба у Хрватској утицали Први и Други светски рат, а да је “завршни ударац” уследио после 1991. године. Прогони, клања, колонизација – Дугорочни тренд опадања броја и удела Срба у Хрватској евидентан је још од краја Првог светског рата. Од 1941. приметна је континуирана политика према Србима у Хрватској: Павелићеви прогони и, каснија клања, наставили су се колонизацијом и завршили се Туђмановим прогонима.

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Вуковар је од вајкада словио као мултиетнички град са становништвом прошараним различитим етничким групама где су Хрвати и Срби углавном чинили већину. Према резултатима пописа из 1880. у Вуковару је живело 8.741 становник, од којих 6.422 Хрвата и 1.634 Срба. Сто година касније, овај град је бројао 33.649 људи, међу којима 12.760 Хрвата и 8.177 Срба. Тај попис из 1981, последњи је “регуларан”, јер онај одржан 1991. многи доводе у питање због нараслог национализма. Према резултатима пописа из те године од укупно 44.639 становника, у Вуковару је живело 21.065 Хрвата и 14.425 Срба. Нарушени добри односи У истраживању Светозара Ливаде у књизи “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској –

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао

Велебит, велелепна планина, која раздваја Лику од Јадранског мора. Пуна животињског и биљног свијета, препуна јама, превише крви, превише смрти. Смрти која се десила 1941. године у којој је за само 132 дана убијено 40.000 Срба и Јевреја. Зар постоји животиња која може убити мало дијете или немоћног човјека, немоћну жену, мајку, баку? Да се иживљава, наслађује мукама, вади очи и из утробе нерођено дијете, силује, набија на нож, пије крв тог напаћеног цовјека? Постоји! Постоји звијер, звијер која се не каје за своја недјела. Одлазећи на Јадовно, да се поклонимо невиним жртвама и да им запалимо свијеће, на граничном прелазу нас дочекује тортура. Претресају нас, провоцирају, снимају, ваде нам

Немања Девић

Без братских односа се ни сабља не искова ни песма не сачини

Оваква држава и друштво никако нису повољна средина за развој талентованог и поштеног младог човека. Ситуација се додатно погоршава ако сте приде и национално опредељени. На конференцијама и коктелима постајете персона нон грата, теже се добијају стипендије, а још теже улази у институције. Колеге почињу да вас гледају као уврнутог типа, а од перспективног “лидера” у којег је цела чаршија гледала и у њега се уздала постајете губитник неизвесне будућности који једва саставља крај с крајем. Једноставно – осуђени сте или да правите прелом у свом мозгу и будете све оно што нисте, или да се и даље одупирете систему одбачени од свих, усамљени и под честом рафалном паљбом сопствених

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Иако се под називом Далматинска загора, овај регион Хрватске помиње тек после Другог светског рата, фактички је део Загоре који обухвата готово целокупно залеђе далматинске обале, а то је око 150 километара дуг појас уз море омеђен планинским масивима Козјака, Мосора, Омишке Динаре, Биокова и Рилића. Територијално, то су подручја општина Книн, Дрниш, Бенковац, Обровац, Сињ, Врлике, Имотског и Вргорца. Истражујући пописе становништва у периоду од 111 година, професор Светозар Ливада истиче да се у том периоду, односно до

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива “историјски полигон смрти”. Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива “историјски полигон смрти”. – Сва су та страдања у прошлости најчешће била свестрана, систематска и радикална – истиче Ливада и додаје да је прва карактеристика ове регије, уколико се анализурају подаци од 1880. до 1991. “спор

Академик Матија Бећковић (Фото: mc.rs)

БЕЋКОВИЋ: ЦРНА ГОРА ПОСТАЛА НЕЗАВИСНА САМО ОД СРБА И СРБИЈЕ

Академик Матија Бећковић, којем су власти Црне Горе недавно забраниле улазак у ту земљу, оцијенио је да је Црна Гора постала независна само од Срба и Србије, а да је он узет само као симбол. Бећковић је рекао да не зна зашто му је придала толики значај једна чланица најјачег војног савеза на свијету и како може да зазире од било којег пјесника, а камоли од њега. “Једино ако то није услов за отварање неког новог поглавља за улазак у ЕУ. С друге стране, чини се да је моја персона узета само као симбол, а да су персоне нон грата сви Срби у данашњој Црној Гори”, изјавио је он за

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Опсежна анализа најпознатијег српског научника у Хрватској, професора Светозара Ливаде, преточена у књигу “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 18    панија – делова Хрватске у којима су Срби увек представљали већину. Једна од њих је регија Лике у којој је све до 1991. године српски живаљ био многољуднији, а данас је сведен на популацију која се креће око 20 одсто. Лика је типично планинска регија, са просечном надморском висином од 700 метара, а надвисују је два велика планинска ланца Велебитски и Пљешевички и више котлина и висоравни. Са 5.000 квадратних километара површине, највећа је и уједно најређе насељена регија у Хрватској са око десет становника по метру квадратном.  

Немања Девић: Да ли смо ми заиста као нација преживели Велики рат и стварање Југославије?

Јуче сам у биоскопу одгледао “Краља Петра I”. Нисам филмски критичар, а не волим да говорим о стварима за које нисам стручан. Ипак, овде хоћу да са пријатељима само у најкраћем облику поделим утиске, будући да се ради о оцени историјских догађаја, актуелних и век касније. По мом мишљењу, филм је добар управо из оних разлога због којих се мојим пријатељима националистима не допада. Пише: Немања Девић 1) Слика, тон, музика, кадар су савршени. Као да смо гледали холивудску екранизацију Толкинових бајки, а да, опет, ефекти нису били у првом плану, нити су засенили милу и малу српску причу. Музика се, као да је из неког Мориконеовог вестерна, сјајно уклопила

БЕЋКОВИЋ: ЗАБОРАВЉЕНИ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ СРПСКИ ВОЂА 20. ВИЈЕКА

Јован Дучић писао је о врховном команданту српске војске у Првом рату, Краљу Александру Карађорђевићу, који је откупио рукопис “Горскога вијенца” и из Беча га после 1918. године донио у своју библиотеку. Из те породичне својине, нечијом самовољом је однесен на Цетиње – рекао је Бећковић и додао се ових година много слушало о Првоме рату. – Врховни командант те војске имао је само 21 годину кад је почео том војском да командује. Прошло је више од пола вијека да отаџбина није уждила свијећу за душу тог најзначајнијег српскога владара двадесетога вијека. Прије 74 године убијен је он, син једног, унук два краља, праунук вожда Карађорђа, рођен на Цетињу, остао

Немања Девић: Тежак ли је наш грех, када их не памтимо и не спомињемо

Пркосећи новогодишњој еуфорији, читам о нашим пострадалим и прогоњеним свештеницима 1941-1945. и касније, у ”грађанском рату у миру”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јануара  2018. године. Листам књиге Вељка Ђурића Мишине, Саве Јовића, Велибора Џомића, напослетку узимам и једну споменицу погинулих православних свештеника из 1960. или 60 и неке… и гледам те ликове, те очи, биографије које су постале житија. Какви су све пастири пострадали… Много их је, најбољих, мученички пострадало од комуниста, много од Немаца, Бугара, Мађара, Арнаута… али највише од усташке руке. Уморени су најсвирепије, да би се та ”граница цивилизација” померила даље на исток, до Дрине. То како

Немања Девић: Ваздушни мост – Операција Халијард

Ова операција сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра  2017. године. Оркестар ратног ваздухопловства САД изводи химну Боже правде. Амерички амбасадор се на прилично добром српском језику обраћа српским сељацима са шајкачама, који га слушају нетремице, смешећи се. Kада им потом буде додељивао плакете, са некима од њих изљубиће се по три пута. Американци и Срби су се раме уз раме борили за слободу, рећи ће једног тренутка Kајл Скат, па наставити у истом тону: Људи из овог региона су истински хероји. Осећам се понизно кад мислим на

Немања Девић: Ма колико од њих бежали, сенке прошлости нас упорно прате

Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. “Ух, Т. – па знам то село”, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Ј. Басташић: Коме и чему служе „расправе“ о броју жртава Јасеновца?

Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних

ДАНЕ ЛУКАЈИЋ У МОНТИРАНОМ ОТИМАЊУ ЖИВОТА

Не треба питати да ли је могуће, него зашто је могуће да 30. јуна ухапшени пуковник ВРС труне од тада у хрватском истражном затвору, да би тек данас била подигнута оптужница? Ко ће заштити овог ветерана од естрадног иживљавања новоусташлука? На најгрубљи могући начин, након сати задржавања и малтретирања на граничном прелазу Изачић/Личко Петрово Село, припадници хрватске полиције су ухапсили Данета Лукајића, извевши га из аутобуса који је возио ходочаснике на обиљежавање страдања више од 40.000 невино убијених Срба и Јевреја у систему усташких логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, као једне од најтрајнијих тековина Независне Државе Хрватске. Бољу симболику нисмо ни могли тражити. Све је ту јасно. Фронтал.СРБ

Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ

Разуман глас Цркве да се неке одредбе предлога Закона о заштити података о личности ускладе са здравим разумом и са правним стањем. У „Политици” је у суботу, 3. новембра 2018. објављен чланак новинарке Јелене Попадић под насловом „СПЦ против тога да јој држава вири у црквене књиге”. У чланку се говори о захтеву Српске православне цркве да се предлог Закона о заштити података о личности повуче из поступка доношења, а затим је наведен и став проф. др Саше Гајина, члана Радне групе за доношење тог закона у вези са захтевом СПЦ. Српска православна црква по мом мишљењу оправдано упозорава на задирање закона у област података верских заједница, а одговор г.

У Београду представљена књига Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880-2011) аутора Светозара Ливаде

Нова књига др Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011), у издању Издавачких кућа Службени гласник из Београда и Прометеј из Новог Сада, представљена је 8.11.2018. године у Вуковој задужбини у Београду. Поред самог аутoра, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, др Ђуро Шушњић и др Јовица Тркуља. Увијек је успијевао да остане свој – Желио бих све да Вас поздравим, у име домаћина Вукове задужбине, Издавачке куће Службени гласник из Београда и Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Ово је велики тренутак за све нас који смо дошли да видимо и чујемо др Светозара Ливаду, послије много година. Имао сам срећу да упознам Светозара Ливаду кроз преписке, кроз књиге и преко његовог и мог

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Немања Девић: Је л’ Сарајево гдје је некад било

Сарајево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог јутра падали по маси народа који се окупљао чекајући војску с истока која ће јој донети слободу. Победничком армијом која је долазила на позив Народног вијећа – представничког тела јужнословенских народа Босне и Херцеговине, командовао је војвода Степа Степановић, јунак са Једрена, Цера и Доброг Поља. Стари војвода очекивао је борбе већ на Дрини. Стрепећи, војници су се брзо приближавали граду у ком су после убиства престолонаследника туђина на Видовдан 1914. избиле прве варнице светског пожара. У срцима окупљених била је бура. Дочек српских ослободилаца у Сарајеву био је тријумфалан и потресан – за памћење. Градоначелник Аристотел Петровић је војводи и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала