Многи кажу да југоносталгичари виде само добре ствари у бившој заједничкој држави, док заборављају све оно што је било лоше – култ личности, недостатак демократије, политички затвор на Голом отоку, ограничавање индивидуалних слобода и слободе штампе. Политички аналитичар из Ријеке Вук Перишић каже да југоносталгију треба разумети као жал за бољим животом. Реч је и о помало искривљеној представи о историји. – Парадокс је у томе што бивши режим, који је нестао 1990, можда чак и крајем 1989, а којег се данас сећамо са носталгијом, није био добар, то је био режим који је требало мењати. Међутим, режими који су га наследили били су толико лошији од њега да се

Бискупе Комарица, Ваша екселенцијо, даме и господо, Са великом знатижељом пођох на ову промоцију или скуп посвећен посљедњим ратним дешавањима у посљедњој Југославији. Књигу “Прешућивани злочин” нисам имао прилике читати, до синоћ нисам знао да је написана. После уводничара и уводних бесједа разазнајем који је циљ њеног сусрета са Бања Луком у овом дану, у овом бањалучком сутону. И шта су “научници” у књизи констатовали. Ја сам Никола Кобац, грађанин Републике Хрватске, изгнаник  свога Завичаја,  мога Кордуна. Једна сам од посљедњих жртава “прећутаног злочина” над неколико генерација Кобаца и над неколико стотина хиљада Срба из Хрватске. Извана се то можда и не би рекло, јел’ да? Величину страдања могу осјетити

Таква оцена зависила би од наше, данашње идеолошке позиције. За то, међутим, није потребан историчар * Основ идентитета за Србе је вековима био у православној вери и заједничким култовима. У добу просветитељства и романтизма, Доситеј и Вук су нагласили језичку припадност као основ идентитета Аутор: Анђелка Цвијић Какво је било време владавине краља Петра И Карађорђевића од 1903. до 1914, питање је на које савремени српски историчари имају различите одговоре. За једне то је просперитетно доба српске историје, док је за друге то недемократска епоха са антипарламентарном тенденцијом круне и интелектуалном елитом која је била сва у знаку српског национализма. Због оваквих драстичних размимоилажења у српској историјској науци издавачка кућа

Изјаве Томислава Карамарка (потпредсједника Владе Хрватске) о томе како је настала Република Српска и подршка поређењу Бањалуке и Блајбурга је непримјерена за тако високо рангираног политичара и покушај скретања пажње са његових породичних афера у Хрватској, изјавио је за “Независне” Милорад Додик, предсједник Републике Српске. Додик је рекао да Срби и Хрвати треба да наставе да његују добре односе унутар БиХ, као што добре односе, како је истакао, треба његовати и са Бошњацима. Што се тиче Срба и Хрвата, Додик је напоменуо да Карамарко не разумије те односе у контексту БиХ. “Срби и Хрвати су ријешили своје међусобне односе. Срби имају Републику Српску и Србију, Хрвати имају Хрватску, остало је

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић оцијенио је као неутемељену и непримјерену изјаву бањалучког бискупа Фрање Комарице у којој је упоредио Бањалуку са Блајбургом, наводећи да она не доноси ништа добро. Касиповић је нагласио да, с друге стране, ако се у обзир узму сав труд и настојања Комарице на помирењу људи, није коректно издвајати само ту изјаву већ је треба гледати у контексту саопштења којим ју је бискуп појаснио. Он је навео да Комарица има одговорност и према Хрватима који су у Републици Српској, као и онима који су отишли, али да је неспорна чињеница и да је Република Српска реализовала право на поврат имовине у проценту од 98 одсто.

Мајци палог борца Горана Остојића, Јованки Остојић (83), године нису сметале да скочи падобраном из са 3.000 метара висине, а по доскоку је подсјетила да је то њен други скок, као и да је званични рекордер Европе, због висинског стуба и својих година. Јованка Остојић је први пут скочила прије три године, у 80. години. “Тако да ми је овај скок познат, међутим, висина је велика и мислим да ми је била потребна кацига, мало сам заглувила, иначе лијепо се осјећам. Немојте да мислите да имам страха. Ни за трен један” , рекла је Остојићева. Њен син, Горан Остојић рођен је 1962. године. Погинуо је јула 1998. године заједно са

Појава фашизма и скретање Хрватске у десно је тема британског недељника Њу Стејтсмен који констатује да су се у Блајбургу окупиле хиљаде Хрвата како би присуствовали миси одржаној у част фашистичким војницима убијеним на крају Другог свјетског рата. У тексту под насловом “Учинимо Хрватску поново јаком: Како се фашизам појавио у најмлађој земљи Европске уније” аутор Јоји Сакураја описује црне заставе с поздравом “За дом спремни!” који је како се наводи, био “повезан с усташким режимом – марионетском нацистичком државом која је послала хиљаде Јевреја, Рома и Срба на смакнуће у логоре смрти”. Лист наводи и да је међу ВИП гостима на комеморацији у предњем реду сједио Бранимир Главаш, осуђени ратни