Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић осудио је нападе на бањалучког бискупа Фрању Комарицу, а посебно оне који долазе од предсједника Републике Српске Милорада Додика, тврдећи да је ријеч о недопустивом поступку политичара који “бјежи од истине о страдањима Хрвата на подручју Српске у минулом рату у БиХ”. “Недопустиве су и за сваку осуду пријетње предсједника Додика и појединих других представника власти бискупу Комарици, познатом борцу за истину и равноправност. Умјесто да напокон предузму неопходне кораке за исправљање бројних неправди нанесених слабијима, очита је жеља да се пријетњама утиша један од ријетких гласова који се не мири са потпуним искорјењивањем свега што је хрватско и католичко у цијелој Републици Српској”, изјавио

уочи утакмице између Динама и Звезде у Загребу, на трибинама 13. маја 1990. године, хулигани с трибина први пут су употребљени у политичким сукобима Александар Апостоловски Чедно су изгледале трибине „Маракане“ и „Стадиона ЈНА”, сплитског „Пољуда” или загребачког „Максимира” у време црвене диктатуре. Врхунац делинквенције догађао се кад су очеви, стричеви или ујке, у бесу, викали да „судија нема пишу”. Била је то експлозија најнижих страсти, готово контрареволуционарна активност, која се окончавала тако што су се галамџије враћале кући, на недељни ручак. С таквим типовима у оделима и с краватама није могао да се изведе ни поштен развод брака, а камоли крвави грађански рат и распад земље. За такав пројекат

ЉУБАН КАРАН Избор бањалучког бискупа Фрање Комарице за главног говорника наговештава да усташе крећу ка проширење садашње на границе НДХ Традиционалне проусташке манифестације које се током маја одржавају на Блајбуршком пољу у Аустрији прошле су кроз значајну трансформацију и готово да не личе на оне у годинама након Другог светског рата. Трансформација je из комеморације у митинг, тако да се, по свом садржају и порукама, условно могу поделити у три временска периода. Први период је од завршетка Другог светског рата па до 1990. године, у време функционисања СФРЈ. То јесте био период када су ти скупови стварно личили на комеморацију. Одржавали су се стидљиво и у страху, паљењем свећа, без

Један од најукорењенијих митова на постјугословенским просторима је онај који социјалистичку Југославију представља у ружичастом светлу као и земљу у којој се, готово по свим основама, живело далеко боље него данас. Иако милиони искрено жале, од Триглава до Ђевђелије, занимљиво је да никоме на памет не пада идеја о обнови “југословенског раја”, па чак не желе ни враћање социјализма. Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију.

У издању Српског народног већа из Загреба недавно је представљена нова књига Драгана Вукшића “Жумберачки ускоци”, невероватно путовање у, умногоме заборављену, српску историју у којој се мешају митови, легенде, али и сурово унијаћење од Римокатоличке цркве. – Реч је о Србима који су се на подручје Жумберка, територије оивичене хрватско-словеначком границом, Самоборским горјем, реком Купом и путем Метлика – Ново Место, населили у оквиру четири сеобе, у периоду од 1530. до 1540. године. Жумберачки ускоци први су изборили права и статус на територији Хабзбуршке монархије и фактички су били први војници – крајишници касније основане Војне крајине, али и прва организована српско-православна група на територији једноверске римокатоличке Хабзбуршке монархије –

Судско вијеће Хашког трибунала већ у јуну ће донијети одлуку да ли ће суђење бившем предсједнику Републике Српске Крајине Горану Хаџићу бити прекинуто, пишу “Вечерње новости”. Лист наводи да ће одбрана почетком наредне седмице одговорити на захтјев Хашког тужилаштва да Хаџићу буде прекинуто суђење, након чега Тужилаштво има седам дана за одговор. Хаџићев адвокат Зоран Живановић оцијенио је да је суд, на крају, нашао компромисно рјешење да поступак одгоди на неодређено вријеме. “Претпостављам да ће обуставити поступак, прије свега због здравственог стања Горана Хаџића, као и да ће негирати наводе Тужилаштва да су компромитовали интегритет процеса”, рекао је Живановић. Он је указао да и у Хагу, као и у Србији,

Први потпредседник хрватске владе Томислав Карамарко дао је апсолутну подршку бањалучком бискупу Фрањи Комарици од кога је председник Републике Српске Милорад Додик затражио да се јавно извини због служења мисе у Блајбургу и поређења Блајбурга и Бањалуке, преносе хрватски медији. “Нека господин Додик каже колико се Хрвата вратило у српски део којем је он председник, колико се Бошњака тамо вратило, како је уопште настала та творевина. Дејтонски споразум је зауставио борбене активности, али није решио проблеме у БиХ”, казао је Карамарко у “Интервјуу недеље” Медиа сервиса. Он је, такође, назвао понижавањем то што приликом боравка председника хрватског парламента Жељка Рајнера у Републици Српској није истакнута хрватска застава приликом давања његове

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да подршка потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка бањалучком бискупу Фрањи Комарици, који је упоредио Блајбург и Бањалуку, треба да “освијести српски народ у Републици Српској и уједини га против оних који му не мисле добро”. Анђелковић каже да Срби у Републици Српској не смију дозволити да их страни центри моћи дијеле и гурају једне на других. “Док се ми делимо, они који су нас клали од 1941. до 1945. године поново оштре своје каме и сваки српски сукоб би искористили за уништење српског народа”, рекао је Анђелковић Срни. Он наводи да Срби “морају да чувају своју државу – Републику Српску, а да Београд мора максимално

ЗАГРЕБ – Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић мешање Хрватске у европски пут Србије назива „синдромом злостављаног детета”, јер је и сама Хрватска имала проблем при уласку у ЕУ. „Хрватска је имала проблеме при уласку у ЕУ, сада настоји да се тако понаша и према другима. Чини ми се да је за неке националисте то једини разлог што су прихватили ЕУ интеграције”, рекао је Јовић у интервјуу за РТС. Јовић сматра да би и Србија постављала услове и блокирала да је у позицији Хрватске. „Главно питање је да ли је то у интересу Хрватске. То је контрапродуктивно за Хрватску, јер је врло вероватно да неће издржати притисак”, закључује