arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Илустрација из листа „Пти журнал” поводом Сарајевског атентата

Пречица у вечитом чекању

  Фламанце и словенске поданике Аустроугарске повезивао jе осећаj стида због социjалне и културне изопштености. Експлозивни потенциjал види се и код младих фрустрираних имиграната у Белгиjи, коjи немаjу много изгледа на запослење нити бољитак. Такве околности и ствараjу Принципе. Када се деси неко убиство из расистичких побуда, као што je то био случаj са убиством jедног Мароканца у антверпенском предграђу Борхерхаут (2002), онда се увек нађе неко као што je Абу Џаџа, оснивач Арапско – европске лиге, коjи користи ситуациjу да подстиче на масовне демонстрациjе. A онда, пак, следи противосвета, као што je убиство коjе je Белгиjанац . Ханс ван Темсе извршио2006. над недужном бебиситерком црне пути. Haши немачки суседи,

Што даље од Папе и Ватикана – то боље!

Московска Патриjаршиjа наjавила jе прекид контаката са Презвитериjанском црквом Шкотске и Уjедињеном протестантском црквом Француске, коjе су одлучиле да рукополажу хомосексуалце и да благосиљаjу истополне “бракове”. Таj корак представља само jош jедну потврду дегенеризациjе бивших хришћанских конфесиjа и деноминациjа на Западу. А шта jе са католичанством, чиjа глава – папа Франциско – данас упућуjе нежне гестове према “православноj браћи”, предлажући чак и да се истог дана заjеднички прославља Васкрсење Христово? О опасностима исувише блиског зближавања РПЦ (а тиме и све Русиjе) са Ватиканом говори нам доцент МГИМО на катедри за историjу и политику земаља Европе и Америке, филозоф и стручњак за религиjу, Олга Четверикова. Данашњи jаз са протестантима свакако ниjе

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Парастос српским жртвама Госпића биће 18.10.2015. у Новом Београду

Из Удружења Госпићана “Никола Тесла” из Београда, стигло нам jе саопштење да ће парастос тj. помен за српске жртве коjе су убиjене октобра 1991. године у Госпићу и околини, бити у недjељу 18. октобра 2015. у 14 сати у цркви Св. Ђорђа, у Староj Бежаниjи, улица Воjовођанска бр. 70. То jе прилика да се помолимо за наших 240 сународника коjи су убиjени средином октобра 1991. године у госпићком краjу, од хрватских паравоjника, коjе су предводили: Мирко Норац, Томислав Мерчеп (комадант посебне jединице “Јесење Кише“); Тихомир Орешковић (бивши емигрант и криминалац); Иван Орешковић организатор тзв. Одбране Госпића; Анте Карић, повjереник владе Хрватске за Лику; Дарко Милиновић, касниjе министар здравља и социjалне

Oдавањe почасти жртвама тзв. Прихватилишта за дјецу

Фотогалерија На дјелу је радикални повијесни ревизионизам

Данас се нерадо говори како о страдањима у усташким дjечjим логорима, тако и о онима коjи су уз наjвећи ризик спашавали дjецу. На дjелу jе радикални повиjесни ревизионизам коjи покушава негирати та страдања те проглашава ревизионистима оне коjи указуjу на верифицирану истину о тзв. НДХ, казао jе Александар Толнауер поводом Дана сjећања на страдање ратне сирочади у Сиску Неколико стотина људи с биjелим ружама и свиjећама у рукама окупило се jучер на дjечjем гробљу Викторовац у Сиску, на достоjанственом скупу одавања почасти жртвама тзв. Прихватилишта за дjецу коjе jе било у функциjи од почетка августа 1942. до почетка jануара 1943. Од глади, исцрпљености и болести у њему jе, према подацима

Мирјана Бобић – Мојсиловић

МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Србијо, чувај се издајника!

У новинама jе пре неколико дана осванула вест да ће почетком децембра у Вишем суду у Београду бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитациjе генерала Милана Недића, човека коjи jе проглашен народним издаjником због сарадње са окупаторском немачком влашћу, и коjи jе уз помоћ Удбе извршио самоубиство 1946. године. Подносиоци захтева за рехабилитациjу су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и породица Недић. Претпоставимо да већина грађана нема времена да се бави историjом, поготово не њеним редефинисањем: Милан Недић jе за већину коjи су учили историjу у последњих педесетак година био вођа марионетске владе коjа jе капитулирала пред немачком окупациjом, човек коjи jе заговарао сарадњу

Савановић и Вулин посјетили Милеву Жупић, мајку три погинула борца

Савановић посјетио Милеву Жупић, мајку три погинула борца (ВИДЕО)

Министар Савановић jуче jе у Мркоњић Граду, посjетио и породицу Милеве Жупић, коjа jе у протеклом рату изгубила три сина. О судбини ове, као и jош четири породице коjе су у току ратних дешавања изгубиле по троjе дjеце снимљен jе и документарни филм “Дjеца” у продукциjи наше телевизиjе, чиjа се премиjера ускоро очекуjе. Поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба у Западноj Краjини министар Савановић и ресорни министар у Влади Србиjе, Александар Вулин, посjетили су Милеву Жупић, маjку коjа jе за Републику Српску дала три сина. Савановић jе нагласио како jе наша обавеза да бринемо о породицама чиjи су наjмилиjи дали живот за Стварање Српске. – Посjете колико год честе

Бењамин фон Калај

Наметање среће

  Словени воле слободу, Германи стрпљиво трпе тираниjу. Код Словена преовладава осећаj за заjедницу, код Германа за државу, сматра Хендрик Волфганг ван дер Меj Холандски „Ханделсблад” од 29. jуна 1914. даjе приказ приликана Балкану: „Kao што je познато, у последње време je често долазило до ерупциjа фанатизма у словенским подручjима, коjе су пре свега подстакле недавне победе Срба, као и воjне мере коjе je Аустриjа досад двапут предузела против Србиjе и Русиjе. Досад су гувернери и истакнути чиновници пали као жртве тог фанатизма.” Kao што je то и раниjе у историjи био случаj – сетимо се аустро-турских ратова – Аустриjа ниjе имала намеру да дозволи ширење руског утицаjа. У Холандиjи

Ћирилица

Злодела новосадског „Договора“ из 1954. године

Новосадски „договор“ из 1954. године су наводно донели лингвисти и књижевници, коjи су се пред народом само поjавили као његови потписници. Међутим, овде су лингвисти и књижевници били само изманипулисани од стране оних коjи се у jавности нису видели, а коjи су били инвеститори и наручиоци посла, а то су били Ватикан и комунистичке власти у Југославиjи (кроjач Александар Ранковић), док jе улога запреге и извођача радова поверена Матици српскоj, а улога надзорника над извођачем радова и кочиjаша са каjасама и бичем у рукама jе била поверена Матици хрватскоj. Званично, пред jавношћу jе саопштен циљ овог „договора“: Језик Срба, Хрвата и Црногораца jе jедан jезик, са два изговора – екавским

Министар Миленко Савановић

Савановић: Страдање 1995. – геноцид и наставак пројекције НДХ

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе страдање Срба у западноj Краjини 1995. године био страшан геноцид и наставак проjекциjе Независне Државе Хрватске.Савановић jе у Мркоњић Граду, на обиљежавању 20 година од страдања Срба у 13 западнокраjишких општина, изразио увjерење да ће у времену коjе слиjеди, уз помоћ честитог диjела међународне заjеднице, одговарати починиоци незапамћених злочина над Србима на овом простору.  “Хрватска jе након протjеривања Срба 1995. године намjеравала да са своjим међународним менторима практички риjеши српско питање у БиХ протjеривањем преко Дрине, што jе проjекат коjи jе одавно присутан”, рекао jе Савановић. Он jе додао да jе патолошка обрада жртава протеклог рата, након

Приједор: Бацање вијенаца

Приједор: Обиљежен Дан сјећања на егзодус Срба из Санског Моста

Симболичним спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Сану са градског моста у Приjедору обиљежен jе Дан сjећања на егзодус Срба из Санског Моста из 1995. године. На мосту се окупио велики броj Сањана, међу коjима и данас многи имаjу приjедорску адресу, као и представници градске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и приjедорске Борачке организациjе. “Ово jе друга година како обиљежавамо сjећање на егзодус Срба из Санског Моста. Оваj дан обиљежавамо приjе свега због истине коjа се дешавала у и око Приjедора, jер jе много неистине отишло у свиjет”, каже предсjедница приjедорске градске Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица. Према риjечима тадашњег

Крајишници у Војводини

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

  Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

Српска војска

Овако су историјске личности и великани говорили о Србима

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер) Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“. Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“. Друге теориjе

Недељко Чабриновић

Слобода или смрт

  Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика: „У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу

Александар Вулин

Вулин сутра на парастосу страдалим Србима у Мркоњић Граду

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа “Страдање Срба у Западноj Краjини” коjи ће бити одржан у Културном центру “Петар Кочић” са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

Александар Чотрић

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ И ДА СУ СРБИ ИМАЛИ ДВА АНТИФАШИСТИЧКА ПОКРЕТА

Предсjедник сталне делегациjе Скупштине Србиjе у Интерпарламентарноj скупштини православља Александар Чотрић истакао jе на међународноj конференциjи у Дизелдорфу да jе српски народ дао велики допринос и жртве у борби против фашизма у Другом свjетском рату и да jе имао два антифашистичка покрета – партизански и роjалистички. Чотрић jе на конференциjи под називом “Други свjетски рат – хришћанско становиште седамдесет година касниjе” нагласио да jе свиjест о прошлости jедан од предуслова да се избjегну слични злочини у будућности, а да морална оцjена и осуда злочина играjу важну улогу у образовању младих, саопштено jе из Скупштине Србиjе. “У Другом светском рату погинуло jе око 1,2 милиона Срба, а наjвише их jе страдало

Крупа на Уни - зграда Скупштине општине

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

Скупштина општине Крупа на Уни усвоjила jе Резолуциjу о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, коjи су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године. У документу jе назначено да jе од 1941. до 1945. године почињен геноцид на подручjу лиjеве и десне обале Уне у Подгрмечу и над српским избjеглицама са Баниjе, Кордуна и Лике с намjером да се затре сваки траг о 21.000 страдалих Срба, од коjих jе око 8.000 дjеце и 7.500 жена, старих и изнемоглих, због идеологиjе НДХ-а да се трећина Срба побиjе, трећина покатоличи, а трећина

Никола Тесла

Порекло родитеља Николе Тесле: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“ (I)

Пише: Милован Матић Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико

Отворена изложба ''Анатомија заборава''

Отворена изложба “Анатомија Заборава”

У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба “Анатомиjа заборава”, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа “Козара” из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Атентат у Сарајеву

Столеће атентата на владаре

  Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

Миленко Чабрило, Жарко Бутулија, Светозар Црногорац, Стеван Комненић, Благоје Милинић, Миодраг Дунђеровић, Жарко Ј. Ратковић и Миленко Јахура (Фото: Слободна Херцеговина)

Херцеговци у Србији спремају писмо државном тужиоцу Вукчевићу и министру Селаковићу

У просториjама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду одржан jе састанак Координационог одбора београдских и панчевачког херцеговачког удружења. Састанку су поред домаћина Жарка Ј. Ратковића председника Удружења Требињаца у Београду и Жарка Бутулиjе присутвовали: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог Одбора и председник Клуба Гачана у Београду, Миленко Јахура (председник СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић (председник Клуба Билећана), Благоjе Милинић (Удружење Невесињаца у Београду), док су Стеван Комненић (председник) и Миленко Чабрило представљали ЗК „Херцеговац“ из Панчева. На почетку састанка Светозар Црногорац jе нагласио да jе састанак сазван у окрњеном саставу (без воjвођанских удружења) никако због неког неjединства или „Не даj Боже, сеператизма“, већ из практичних разлога, те да ће за сваку одлуку

Хрватска десница

ДЕСНИЧАРИ ОПТУЖУЈУ ВАТИКАН ДА ПРЕВИШЕ СЛУША СПЦ

Хрватска jавност, а нарочито десне странке, веома су незадовољни чињеницом да Ватикан формира заjедничку радну гупу у коjоj би представници Католичке и Српске православне цркве (СПЦ) размотрили аргументе за и против проглашења Алоjзиjа Стjепинца за свеца.”Ово jе изашло из теолошких оквира и постало прворазредно политичко питање коjе не може остати без одговора”, тврди предсjедник Демократског савеза националне обнове (ДЕСНО) Анте Ђапић.  Некадашњи лидер Хрватске странке права из њеног неоусташког периода поручуjе да jе његова странка покренула акциjу “Степинац – светац одмах” jер сматра да нема разлога за одгађање проглашења кардинала Алоjзиjа Степинца светим. Он тврди да треба вршити “озбиљан притисак да Ватикан укине одлуку о стварању мjешовите групе између хрватске

Обиљежено стотину година од ослобођења Приштине

У Приштини jе данас служењем парастоса и прислуживањем свиjећа код споменика пострадалим српским воjницима на градском гробљу обиљежено стотину година од ослобођења овог града у Првом свjетском рату. Протоjереj Дарко Маринковић нагласио jе да су дjела страдалих српских бораца бесмртна. “За данашњу Приштину могу да кажем да што се тиче Срба, више их има на гробљу него у самом граду. Срби и када дођу у Приштину, понекад посете цркву, а више њих дође на гробље и тако освежаваjу успомену на покоjне претке. Данас jе годишњица ослобођења Приштине у Првом светском рату, али имам осећаj да ослобођење тек предстоjи”, рекао jе Маринковић. На обиљежавању годишњице ослобођења Приштине говорио jе и пjесник

Главашева страначка гарда

ХРВАТСКА НИЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ СУОЧИ С ПРОШЛОШЋУ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта сматра да одлука Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање (ХДССБ), чиjи jе оснивач осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш, о формирању страначке гарде, представља jош jедан доказ да Хрватска ниjе спремна да се суочи са срамном прошлошћу. Линта апелуjе да Европска униjа коначно стави до знања Хрватскоj да мора испунити обавезе о кажњавању убица српских цивила и заробљеника коjе jе преузела потписивањем Уговора о приступању ЕУ краjем 2011. године. “Страначка гарда ХДССБ у црним униформама jе jасна порука да Главаш, чланови странке и њихове броjне присталице сматраjу да су усташе били борци за хрватску слободу, а не наjвећа љага у историjи хрватског народа због извршеног

Учесници скупа ''Ко дестабилише Балкан''

ТРИ ПРАВЦА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ: СРПСКА, ВОЈВОДИНА И ВЛАДА СРБИЈЕ

Могућа су три правца дестабилизациjе српског народа и Србиjе, а то су идеjа дестабилизациjе Републике Српске и Воjводине и стални напади на Владу Србиjе и њеног премиjера, оциjењено jе на скупу “Ко дестабилише Балкан”, коjи jе одржан у Београду. Предсjедник београдског Центра за развоj међународне сарадње Стевица Деђански рекао jе да се у Републици Српскоj врши дестабилизациjа и покушаj обарања предсjедника Милорада Додика уз помоћ неке прозападне опозициjе, а проблем jе што под притиском западних амбасадора ниjе дошло до сарадње српских политичких партиjа. “Уместо да се баве проблемом како сачувати Републику Српску, у Српскоj долази до сукобљавања између две српске политичке странке и то ће бити следећи извор дестабилности”, рекао

Омладина парохије чапљинске у Пребиловцима

ОВО СМО ДУГО ЧЕКАЛИ: Игра и пјесма у нашим Пребиловцима

Дjеца и омладина парохиjе чапљинске већ другу годину окупља се и дружи уз игру фолклора коjи jе од великог значаjа за ову малу заjедницу. Од новембра прошле године хорска и фолклорна секциjа пружаjу дjеци могућност да се jош више упознаjу, друже и да науче доста лиjепих српскиг игара и кола. Јуче се по први пут након рата у духовном и културном центру „Свети Краљ Милутин“  у Пребиловцима зачула пjесма коjа свjедочи о животу овог села и ове крстострадалне, а васкрсле парохиjе. Фото: ФБ / Марко Гоjачић   Извор: Слободна Херцеговина     Везане виjести: ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручjу (ВИДЕО) Херцеговачка академиjа: Наjвећи скуп Херцеговаца у Србиjи у овоме веку БРАВО

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала