arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Денис Бојић - аутор документарног филма

Документарни филм “Дјеца” чека премијеру

Документарни филм “Дjеца” аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), jединствен jе и аутентичан начин на коjи jе представљено jедино и посљедње свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у протеклом рату изгубили по троjе дjеце. Из РТРС-а jе саопштено да jе премиjера овог филма планирана у Српскоj и Србиjи у наредном периоду, након чега jе предвиђено учешће на фестивалима. С циљем очувања културе сjећања и указивања на то колико Срби као народ нису довољно свjесни своjе недавне прошлости и хероjа коjе jе за собом оставила, оваj филм документуjе jедну од наjвећих и српскоj jавности мало познатих трагедиjа српског народа у посљедњоj децениjи

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Ново светло на ратне године

Историчар Немања Девић обjавио књигу “Смедеревски краj у Другом светском рату”. Резултат истраживања jе и попис 4.100 жртава и непознати детаљи о кључним догађаjима. СТОТИНЕ пређених километара, мноштво саговорника, фотографиjа, испричаних животних прича и страдања стало jе на странице књиге “Смедеревски краj у Другом светском рату” младог историчара Немање Девића, коjа ће у уторак бити представљена у Задужбини Илиjе М. Коларца. Девић jе истраживање започео jош као средњошколац, обилазећи села у Шумадиjи и Поморављу и истражуjући страдања 1941-1945. Тада jе обjавио књигу “Истина под кључем”. “Новости” су тада прве писале о младом историчару, гимназиjалцу. Године истраживања истоj теми донеле су више слоjева, нове закључке и сазнања. Како тада, тако и

Помен жртвама Фото: Бета

Меморијална утакмица за жртве злочина у Госпићу 1991. године

Мемориjална утакмица, спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина, њих више од 150, убиjених од хрватске воjске у Госпићу у jесен 1991. године, одржана jе jуче у Београду. Мемориjална утакмица, спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина, њих више од 150, убиjених од хрватске воjске у Госпићу у jесен 1991. године, одржана jе jуче у Београду. Утакмици jе присуствовао и замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштни Србиjе Миодраг Линта. Мемориjална фудбалска утакмица екипа “Госпић 1960-1990” и “Лика” одиграна jе у Спортском центру “Бора Цветковић – Лане”, под мотом “Спортом против злочина”, а почетни ударац извела jе Јелена

Др Владимир Костић (десно)

Председник САНУ: Једино политичко питање је како достојанствено напустити КиМ

Председник САНУ др Владимир Костић изjавио jе да jе у овом тренутку jедина политичка мудрост на коjи начин, са елементима достоjанства, напустити Косово, jер “ни дефакто ни деjуре ниjе у рукама Србиjе” Председник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) др Владимир Костић изjавио jе данас да jе у овом тренутку jедина политичка мудрост на коjи начин, са елементима достоjанства, напустити Косово, jер “ни дефакто ни деjуре ниjе у рукама Србиjе”. “Неко овом народу мора да каже да Косово више ниjе дефакто нити де jуре у нашим рукама. Боjим се да jе, у овом тренутку, jедина политичка мудрост на коjи начин, са елементима достоjанства, напустити Косово коjе дефакто и де jуре

Полагање вијенаца код спомен-комплекса у Бистрици код Градишке

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ КОД СПОМЕН-КОМПЛЕКСА У БИСТРИЦИ

Код спомен-комплекса у Мjесноj заjедници Бистрица данас jе служен парастос и положени су виjенци у знак сjећања на 10 бораца из овог краjа погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, као и на око 3.000 бораца и цивила са овог подручjа погинулих у Другом свjетском рату. Након богослужења у цркви Успења Пресвете Богородице, уз присуство мjештана, виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, те представници Борачке организациjе општине Градишка и СУБНОР-а Градишка. Латиновић jе рекао да су кроз историjу на овим просторима Срби животима плаћали циjену слободе, што доказуjу и имена уклесана на спомен-обиљежjима широм ове општине. Он jе истакао да jе општина ове године из буџета издвоjила средстава за одржавање

Емир Кустурица говори на прослави годишњице СНС (фото: Јутјуб принтскрин)

„ЈОШ СУ ДАВНО ЕНГЛЕСКИ ЛОРДОВИ…“ Због ових речи Емира Кустурице је амбасадор Британије напустио прославу СНС (ВИДЕО)

Српска напредна странка сматра да су оптужбе РТС-а и њиховог аналитичара Зорана Пановића да jе председник Српске напредне странке и председник Владе Србиjе, Александар Вучић, режирао представу и политички напад на амбасадора Велике Британиjе у Београду, Дениса Кифа, скандалозне. „Српска напредна странка указуjе jавности на чињеницу да Александар Вучић никада ниjе, нити ће икада контролисати говоре своjих приjатеља, сарадника и гостиjу, а режиjе и представе увек ћемо оставити РТС-у и разним Пановићима“, наводи се у саопштењу Службе за информисање СНС. Главни уредник листа „Данас“ Зоран Пановић рекао jе вечерас у Дневнику РТС, коментаришући прославу поводом седам година рада СНС, да jе то Вучићева представа jер jе морао да зна шта

Полагање вијенаца на спомен-обиљежје у Великом Паланчишту

ОДРЖАН НАРОДНИ ЗБОР У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ

У Великом Паланчишту код Приjедора данас jе одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора, као знак сjећања на 367 цивила страдалих приjе 73 године у овом селу. Делегациjе градске управе, републичке и градске организациjе СУБНОР-а и породице потомака страдалих Козарчана положиле су виjенце на спомен-костурницу и евоцирали успомене на те догађаjе. Предсjедник Градске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић истакао jе у обраћању да jе ово сjећање на жртве над коjима су усташе у ноћи између 21. и 22. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ без икаквог повода и наређења. “Усташе су упале у село без икаквог повода и побиле недужне сељане, углавном жене и дjецу, док jе друга група

Гаврило Принцип и Маринус ван дер Лубе повезани су низом предавања

Мали дечаци, велики ратови

По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постоjао jе план да се атентат на Фрању Фердинанда изврши jош 1913. у Бланкенберхеу. Један други пример jе Маринус ван дер Лубе, коjи jе своj отпор према надолазећем нацизму платио главом. Године 1931. кренуо jе пешице кроз Југославиjу у претпоставци да ће тако стићи све до Кине. Какав лик! Ниjе тада имао поjма да ће завршити на степеницама Раjхстага као његов наводни палитељ. Можда jе и он био jедан од броjних месечара коjи нису исправно сагледавали размере. Не могу да се не сетим и револуционарних шездесетих када су се провоси нагутали силног сузавца зарад бољег друштва. Природно jе очекивати, дакле,

Радован Рајко Бараћ (01.06.1951-18.10.1991)

Memoмеморијална фудбалска утакмица „Радован Рајко Бараћ“

Субота 17. октобра 2015. године у 14.00 часова, Спортски центар „Бора Цветковић-Лане“, Нови Београд. Мемориjална фудбалска утакмица „Радован Раjко Бараћ“, коjа се организуjе као спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина (преко 150 особа), коjи су убиjени од стране хрватских оружаних формациjа  у Госпићу у jесен 1991. године, одиграће се у суботу 17. октобра 2015. године са почетком у 14.00 часова. Утакмица се игра у Спортском центру „Бора Цветковић-Лане“, Марка Челебоновића 14 – Сурчински пут 15б, коjи се налази на Бежаниjскоj коси, Нови Београд. „СПОРТОМ ПРОТИВ ЗЛОЧИНА“ ПРОГРАМ: 13.30 – 14.00 – Долазак фудбалера,судиjе и гледаоца, 14.00 – 14.15 – Припрема за утакмицу, 14.15 – 14.20

Владимир Путин

ПУТИН НУДИ СРБИЈИ САВЕЗ: Русија ће помоћи најмодернијим оружјем и економски!

Руски председник Владимир Путин издао jе наjближим сарадницима налог да спреме „понуду за Србиjу“ коjа би подразумевала економску сарадњу, али и воjну помоћ земљи коjу у Москви види као „последњег искреног савезника на Балкану“. Путинова понуда омогућиће Србиjи да у кратком року постане jош озбиљниjа држава. „Русиjи jе jако стало да Србиjа буде што jача и стабилниjа држава. Председник Путин сматра да jе сада тренутак да се пред Србиjу, коjа jе суочена са страшним уценама и притисцима Запада, изађе са понудом коjу неће моћи да одбиjе“, преноси одлично обавештени дипломатски извор Информера, човек коjи jе имао лични контакт са председником Руске Федерациjе. Како се сазнаjе, „руска понуда“ неће Србиjу условљавати

Књига - Траговима до истине

ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О СТРАДАЊУ СРБА НА KЛАДАЊСKОМ ПОДРУЧЈУ

  У Зорнику jе промовисана књига “Траговима до истине”, аутора Милоша Марковића и Ратка Челића, коjа говори о животу и страдању Срба на подручjу општине Kладањ у Федерациjи БиХ (ФБиХ). Kњига jе изашла у издању Српског просвjетног и културног друштва (СПKД) “Просвjета” из Зворника. Марковић jе синоћ на промоциjи рекао да jе књига припремана 18 година, у жељи да се вjеродостоjно прикаже “погибиjа 20 српских села са кладањског подручjа од 1992. до 1995. године”. “Kладањска села остаће симбол невиног страдања Срба на овом подручjу”, рекао jе Марковић и додао да у забиљешкама аутора и скупљеним документима има и исказа људи са тог подручjа коjи протjерани са своjим породицама. Говорећи о

Поворка с посмртним остацима Фрање Фердинанда и Софије, Трст, 2. јул 1914.

Предворје Балкана

Словенци често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу Бечка глумица Тила Дириjе настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску децу из усташких логора налазећи им усвоjитеље, односно замену за њихове поубиjане родитеље. Путуjући, дакле, Европом, човек открива разне унакрсне везе и схвата да je свет заправо jедно велико клупко неразмрсивих прича. Ako тo важи за свет, онда свакако у jош већоj мери важи за Балкан. Узмимо шизофрену пограничну луку Трст, духом средњоевропски али географски гледано италиjански. Притом, вероватно ни Тршћани попут Бечлиjа не воле да чуjу да су предворjе Балкана. С породицом сам недалеко

Сарајево - Вежбе чланова на слету и прослави Просвете 1927.

СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

Конституираjућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана jе у Мостару 28. марта 1920. На скупштини jе било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су приjављени делегати из Зеленике, Биjеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступаjу на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић,  национални  и  соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара;  1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог;

Зоран Којић

Зоран Којић: 25 година лоших слугу лоших господара

Данас у 2015. години револт из мене проговара више него икада. Након сазнања како jе из Вере, малог села надомак Вуковара коjе броjи 400тињак становника – пут Европе пошло више од 20 младих људи, не могу а да не поставим питање ко jе за то крив, ко ће напокон сносити одговорност за све погрешне (а њима исплативе) потезе? Младо, радно способно, репродуктивно становништво коjе свакодневно испраћамо коначни jе пораз свих погрешних политика вођених од нас, са нама, према нама. Да ли смо свесни како се броj Срба у Хрватскоj смањуjе брзином сличноj оноj из ’91е? Апсурд jе да нам иста лица ономад у руке гураше оружjе а данас путне карте,

Освештан споменик припадницима Специјалне бригаде полиције у Бијељини

Откривен споменик погинулим припадницима Специјалне полиције

Испред Центра jавне безбjедности (ЦЈБ) Биjељина данас jе освештан споменик погинулим припадницима Четвртог одреда специjалне полициjске бригаде, коjи jе открио министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач са командантима и некадашњим борцима тог одреда. Лукач jе истакао да му jе част да откриjе споменик погинулим борцима из специjалне бригаде, те оциjенио да jе он одавно требало да буде постављен на том мjесту да би свjедочио да су ти људи били jунаци коjи су стварали Српску. “Биjељина и Република Српска могу бити поносне и ко год прође испред овог споменика треба да се наклони и ода почаст тим jунацима, коjи су се свим своjим срцем борили за Републику Српску и дали

Манастир Враћевшница. Фото: Миломир Станковић

Најсрећнији сам онда кад пођем у Враћевшницу

Нигде се, као у манастирима, не преносе тако лепо национални завети и народна историjа. Пише: Немања Девић Манастири су jош jедина места где имам времена и могућности да размишљам, слободно и неометано. Без интернета, коjи ми пуни главу непотребним информациjама и без телефона, коjи непрестано звонећи прекида сваки ток мисли… То jе разлог више да будем наjсрећниjи онда кад пођем у Враћевшницу. Пут од Београда до Милановца, кроз живописни Качер, траjе око два и по сата. На последњоj станици, у Милановцу, као да продишем и као да сам збацио некакав терет с плећа – и ту остављам све бриге нашег брзог живота и затроване свакодневице. Одмах опазим оно што ми

Познате личности за Србин.инфо: Да ли је могуће српство без сећања на злочине учињене над Србима

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Кормакова одала почаст убијеним Србима у Ледићима

Амбасадор САД у БиХ Морин Kормак посjетила jе спомен-обиљежjе у селу Ледићи, општина Трново, и одала почаст за 24 српске жртве убиjене у jуну 1992. године. Kормакова jе обишла спомен-обиљежjе jуче, у оквиру настоjања да се широм БиХ ода почаст свим цивилним жртвама минулог рата, саопштено jе из америчке Амбасаде у БиХ. Kормакова jе имала прилику да поразговара са jедним од преживjелих мjештана о догађаjима из прошлости, као и о изазовима са коjима се он и његова породица и данас суочаваjу. Припадници муслиманских снага су у jуну 1992. године мучки убили 24 српска цивила у селу Ледићи – наjстариjа жртва Икониjа Васић имала jе 92 године, а наjмлађа Милан Тешановић

Драган Ђоговић

Драган Ђоговић: Отворено писмо Вељку Ђурићу Мишини – Не спречавајте оснивање достојног Меморијала српских жртава геноцида!

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете  као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Мира Јовановић

Одржано предавање на тему „Страдање Срба у Другом свјетском рату – култура сјећања”

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања”. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

Хрватска полиција

Најновија хапшења Срба у служби предизборне кампање

Документационо-информациони центар “Веритас” саопштио jе да jе српски држављанин Звездан Милашин (43) из Дарувара ухапшен 12. октобра на граничном прелазу Бачка Паланка – Илок те да jе Жупаниjско државно тужилаштво у Загребу дониjело рjешење о провођењу истраге против њега због наводних ратних злочина. Из “Веритаса” указуjу да су од рођака ухапшеног сазнали да jе он од рата до недавно више пута одлазио у Хрватску и да никада ниjе имао проблема. У том контексту, “Веритас” упозорава да путем поjачаних активности хрватских органа гоњења власт у предизборном периоду доказуjе своjе “домољубље” и спречава повратак прогнаних Срба на њихова имања. “Веритас” подсjећа да jе на основу међународних потjерница коjе jе расписао Биро Интерпола

Берлин се подсетио прогнаних и убијених суграђана постављањем бронзаних коцки у тротоару испред зграда где су живели

Кладите се на Фердинанда

Глумица Тила Дириjе описала jе масовно националистичко певање по берлинским кафанама: Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе Ниjе рат одмах избио, али jесте подстицана еуфориjа. И то са много плех музике. Не треба преjудицирати питање кривице, али наjвеће весеље jе изгледа, ипак, владало у Берлину. Барем ако jе веровати речима немачке глумице Тиле Дириjе коjа jе описала масовно националистичко певање по берлинским кафанама: „Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе!” Више о томе може се прочитати у књизи „Столеће мог оца” холандског писца Херта Мака. Срби ван Србиjе су jош пре избиjања рата обрали бостан. Можда бисмо о томе могли да

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Шта је спорно у интервју епископа славонског Јована?

  Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном

Бранимир Главаш (Агенције)

CROATIA’S WASTELANDS – GLAVAS’ REALITIESA

Ćirilica A convicted war criminal, who performs xenophobic shows in the Croatian public and openly flirts with the Ustashe movement and fascism, is constantly appearing on the front pages of the media, and no one sees anything controversial in it. By: Nenad Tadic All major Croatian parties are queuing and waiting in line for the post- election grace of convicted war criminal, Branimir Glavas, who has recently formed a unit of the Blackshirts in Osijek and, laughing in the face of the public, named it the “Sokol Guard” (falcon). Glavas, who was sentenced to years in prison for his involvement in the murder of Serb civilians in Osijek in the

У Бања Луци отворена изложба фотографија из Првог свјетског рата

Кузмановић отворио изложбу “Немојте нас заборавити”

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске Раjко Кузмановић отворио jе данас у Народноj и универзитетскоj библиотеци Српске у Бањалуци изложбу фотографиjа “Немоjте нас заборавити”, коjа jе инспирисана обиљежавањем стотину година од почетка Првог свjетског рата. Кузмановић jе рекао да изложбе, попут ове, говоре о историjи српског народа и свjедоче о величини љубави коjу су људи некада имали према домовини. “Камо среће да се данашње генерациjе односе према домовини, према Србиjи, са љубављу и жељом да живе и напредуjу”, рекао jе Кузмановић. Аутор изложбе Бранислав Станковић рекао jе да су на изложби представљене фотографиjе коjе jе Ристо Марjановић, званични фото-репортер Врховне команде српске воjске направио у Првом свjетском рату, те

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала