arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Бранимир Главаш (Агенције)

ХРВАТСКА БЕСПУЋА ГЛАВАШЕВЕ ЗБИЉЕ

English Осуђени ратни злочинац коjи изводи ксенофобичне перформансе у хрватскоj jавности и отворено кокетира са усташтвом и фашизмом стално се поjављуjе на насловним страницама медиjа, а нико у томе не види ништа спорно. Пише: Ненад ТАДИЋ Све значаjниjе хрватске странке стоjе у реду и чекаjу постизборну милост осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша, коjи jе недавно у Осиjеку формирао jединицу црнокошуљаша и, смиjући се у лице jавности, назива jе “соколском гардом”. Главаш, коjи jе правоснажно осуђен на вишегодишњу робиjу због учешћа у убиствима српских цивила у Осиjеку у познатоj афери “селотеjп”, већ након изласка из затвора у БиХ, у коjу jе побjегао по изрицању казне па jе у њоj служио казну,

Хрватски гардисти испред споменика у Јасеновцу

Брисел од Загреба тражи кривично гоњење за негирање холокауста

Загреб – Брисел од Хрватске тражи да законима прецизно предвиди кривично гоњење оних коjи поричу фашистичке злочине, преносе хрватски медиjи позиваjући се на изjаву повjеренице ЕУ за правосуђе Вере Јоурове. Виjест jе муњевито обишла регион, са акцентом на дио њене изjаве да Хрватска у своjе законе ниjе прецизно “криминализовала негирање холокасута”. Европска комисиjа жели да се у кривичном закону наведе како jе негирање холокауста и осталих злочина фашизма кажњиво. Након што jе загребачко Општинско државно тужилаштво одбацило кривичну приjаву против аутора поруке “Педере у логоре”, jер jе аутор таj позив обjавио под утицаjем “психологиjе масе, због чега ниjе имао намjеру да подстиче на насиље и мржњу”, Државно тужилаштво Републике Хрватске

Једна од карикатура о рату фламанског графичара и аутора стрипова Жоржа ван Рамдонка

Хитац je пао

  Принципово дело било je пример ината: пуцао je у колониjални, кастински принцип друштва коjи му je наметан као нормалан и усрећуjући. Субота, 28. jун 2014, Видовдан Синоћ je овде, у „Златноj моруни”, одржано представљање збирке приповедака посвећених Принципу, a вечерас се овде завршава туристичка тура посвећена Првом светском рату. Заправо je требало да овде отпочне, a заврши се у Сараjеву. Тамо се с обе стране етничке границе иначе прописно обнавља сећање, свако на своj начин: у западном делу се уз носталгичне звуке валцера и царских квартета Бечке филхармониjе може ускочити у улогу Фрање Фердинанда; у источном делу се уз звуке православне црквене музике може ускочити у улогу Гаврила Принципа,

Представљено прво ћирилично издање књиге "Магнум кримен"

Представљено ћирилично издање “Магнум кримена”

У Београду jе вечерас представљено прво ћирилично издање књиге “Магнум кримен” аутора Виктора Новака, коjа открива злочиначке планове Ватикана и римокатоличког свештенства над православним Србима у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ) и садржи два нова до сада необjављена поглавља. Академик Василиjе Крестић, чиjом су заслугом два раниjе изостављена поглавља укомпонована у ново издање, каже да дjело “Магнум кримен” остаjе у темељима науке изучавања геноцида коjи су усташе починиле над Србима у НДХ. Он подсjећа да jе Ватикан екскомуницирао Новака, коjи jе рођен као Хрват римокатолик, због његовог исцрпног рада на истини и документациjе коjа jе аргументовано показала да jе Ватикан годинама приjе злочина потпиривао усташтво у Хрватскоj. “Ниjе чудно што jе

Снимање филма које прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца

Филм пред којим ће папи клецати колена

Након седам дугих децениjа Србиjа jе добила филм о Јасеновцу. Снимање остварења коjе прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца, приведено jе ових дана краjу. У великом интервjуу Хазардеру, творац филма, ерудита Милан Зарић, открива детаље везане за ово филмско остварење. Закључуjе да jе филм коjи говори о jасеновачким мученицима само делић потеза коjи су нам као народу потребни како бисмо се освестили. “Не мислим да ће оваj филм бацити папу на колена, али да ће мало клецати, то очекуjем”, поручуjе Зарић. Радња филма прати страдање Срба у НДХ коjа jе, како истиче наш саговорник, била држава чиjи су кољачи у ствари само спроводили закон те државе. Дело носи и

Спомен парк Краљево

Ггодишњица стријељања 2.190 грађана Краљева

У Краљеву jе данас обиљежена годишњица трагичног догађаjа из октобра 1941. године, када jе њемачки окупатор у Другом свjетском рату стриjељао 2.190 цивила – грађана Краљева. Жртвама наjвећег страдања у историjи Краљева служен jе помен и изведен ораториjум “Смрт у октобру”. Цвиjеће и виjенце на хумке стриjељаних положили су њихови потомци, делегациjе града Краљева, Рашког управног округа, Воjске Србиjе, полициjе, борачких организациjа и удружења. Према до сада прикупљеним подацима, 2.190 грађана Краљева стриjељано jе октобра 1941. године у знак одмазде због устаничких активности у околини града. Први таоци узети су 14. октобра, а потом jе у ноћи између 15. и 16. октобра стриjељано 1.736 људи. Касниjе jе jош jедна велика

Никола Пузигаћа

ПУЗИГАЋА: ХРВАТСКА НАСТАВЉА СА ОПСТРУКЦИЈОМ СТАТУСНИХ ПРАВА СРБА

Предсjедник Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа упозорио jе да хрватске власти настављаjу са опструкциjом у рjешавању статусних права Срба из Хрватске.  “Власти у Хрватскоj више од 20 година након рата немаjу намjеру да коначно риjеше статусна права Срба, коjа се односе на поврат станарских, имовинских, радних и пензионих права у тоj земљи”, рекао jе Пузигаћа Срни. Он jе навео да jе за чланове овог удружења неприхватљиво стамбено збрињавање у Хрватскоj, jер Срби у тоj ситуациjи углавном остаjу без станова или им се у замjену за стан нуди неадекватна имовина, те стан у закуп коjи не могу плаћати. “Хрватска би требало да бившим

Плакат Magnum crimen

Владимир Димитријевић: Позив свима на промоцију Magnum crimena!

Позивамо православне Србе и све људе добре воље, коjима jе истина важниjа од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без коjе се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и обjашњава. У среду, 14. октобра, на Покров Маjке Божjе на Коларчевом народном универзитету у Београду, с почетком у 19.30, биће представљено ново, прво ћирилично, и целовито издање студиjе о везама Ватикана и усташтва, коjу jе написао Хрват jугословенске ориjентациjе, чувени историчар Виктор Новак. Књига се поjавила у прави час, баш у тренуцима кад Ватикан намерава да Степинца прогласи за свог универзалног свеца, и настоjи да „омекша“ став

Јосипу Брозу Титу историја никад неће опростити што није отишао у Јасеновац

(Из књиге „Против заборава и табуа /Јасеновац 1941 – 1991/ Владимира Дедиjера и Антуна Милетића, издавачи: И. П. Прегрес Сараjево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, Сараjево, 1991.) Концентрациони логор Јасеновац престао jе да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су, поред стравичног призора, разрушене обjекте… Доста од тога било jе

Мислав Хорват је политички коментатор и сарадник портала Србин.инфо из Загреба.

Mислав Хорват из Загреба: Сви моји (српски) преци…

Истражуjући пориjекло своjе породице открио сам да jе наша прапостоjбина Македониjа (Стара Србиjа), да су се као српско племство jуначко борили у Косовскоj битци, након ње преко Црне Горе дошли у Далмациjу, Херцеговину, Босну и Лику. Један дио њих jе тек у 18. виjеку прешао на католичку вjеру. А од 20. виjека су по дифолту постали Хрвати. И како мени онда неко може забранити да будем Србин, кад су сви моjи преци до 20. виjека Срби били? Зар зато што се неки моj предак сломио са инквизиторским ватиканским ножем под грлом и прешао на католичанство да спаси своjу породицу, жену, дjецу, зар да jа не будем Србин? Ево, jа се

Институције БиХ Фото: РТРС

Ревизија бх држављанства “преко леђа” протјераних Срба из Хрватске (ВИДЕО)

Министарство цивилних послова БиХ покренуло jе нови процес ревизиjе држављанства за лица коjа су то право стекла натурализациjом у периоду од априла 1992. до jануара 2006. године. У општем позиву обjављеном на веб-страници Министарства прецизирана jе обимна документациjа коjу натурализовани грађани БиХ, у наредних годину дана треба да прибаве. Срби протjерани из Хрватске, коjи су стекли бх држављанство забринути су због нове инициjативе Министарства на чиjем jе челу министар из СДА Адил Османовић. Страхуjу да не буду колатерална штета и да им заjедно са преосталим исламским добровољцима не буде одузет бх пасош. Циљ овог позива jе да се утврди да ли су натурализовани грађани БиХ у законитом процесу стекли бх

Veljko_Djuric_Misina.jpg

Вељко Ђурић Мишина: О понављању лажи да је у Београду био један од првих концентрационих логора у Европи

На чиjоj териториjи jе био логор на Старом саjмишту На отварању семинара о холокаусту за наставнике историjе, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоjа Срђан Вербић, поновио jе jедну неистину коjа се, под хрватским утицаjем, одавно и свесно пласира у српскоj jавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србиjа за учешће у немачком великом злочину над Јевреjима. Ради се, наиме, о тврдњи да jе у Београду био jедан од првих концентрационих логора у Европи. Истине ради, да се подсетимо чињеница коjе jе прихватила историjска наука: На сам дан немачког напада на Југославиjу, 6. априла, Адолф Хитлер jе издао „Опште смернице“ за распарчавање земље. У њима jе немачка

Борбено возило "М2 Брадли" Фото: Владо Кос /Cropix

Хрватска набавља вишецјевне лансере ракета од САД

Хрватска набавља моћно оружjе коjе ће потпуно промиjенити воjну равнотежу у региону, пише “Јутарњи лист” и прецизира да jе Министарство обране упутило захтjев америчком Пентагон за донирање 16 самовозних вишецjевних лансера ракета из своjих воjних вишкова. Сjедињене Америчке Државе би, сазнаjе загребачки дневник, те лансере донирале кроз програм помоћи савезничким државама, а након што ту донациjу одобри амерички Конгрес Хрватска би те лансере добила бесплатно, док би ракете морала да купи. Лансери су наоружани ракетама калибра 240 мм, а посебност овог система jе могућност испаљивања балистичких ракета. Министарство одбране би, према сазнању листа, набавило неколико балистичких ракета домета 300 километара, а набавка тог система и балистичких ракета у потпуности би

Миодраг Линта Фото: Novosti.rs

Линта: Милановићу, престани са нападима на Србију и њено руководство

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта позвао jе данас премиjера Хрватске Зорана Милановића да “престане да се бави прљавим нападима и измишљотинама на Србиjу и њено руководство ради опстанка на власти”. “Умjесто тога, нека Милановић jавно одговори због чега ниjе ништа учинио за вриjеме мандата своjе владе на враћању отетих имовинских и броjних других права протjераних Срба, равноправноj употреби ћирилице у jавном животу, успостављању истих стандарда у суђењима за ратне злочине и обнови инфраструктуре и отварању радних мjеста на краjишком подручjу”, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе позвао Милановића и да jавно одговори “како назвати државу коjа отворено крши европске обавезе према Србима коjе jе преузела потписивањем Уговора

Састанак делегација православних цркава

Црква између два православна блока

У току су последње припреме за наступаjући Свеправославни сабор 2016. Српска патриjаршиjа у средишту неслагања Москве и Цариграда. САСТАНАК делегациjа православних цркава, пети по реду, у оквиру припрема за Свеправославни сабор 2016. почео jе jуче у шваjцарском граду Шамбезиjу. Оваj скуп вероватно ће бити последња прилика да се цркве усагласе о детаљима дневног реда великог сабора и реше неслагања коjа међу њима постоjе. На испиту ће бити и Српска патриjаршиjа, коjа се бори за своjу позициjу у православљу, али и за неутралну позициjу између два “блока” – Руске и Васељенске патриjаршиjе. Српску православну цркву на овоj конференциjи представљаjу митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и епископ бачки Иринеj. Ова двоjица архиjереjа са патриjархом

Ратни злочинац - Мирко Норац

Ратном злочинцу нуђено мјесто у Сабору

Ратни злочинац Мирко Норац имао jе понуду да се кандидуjе на изборима за Хрватски сабор, али га jе у томе сприjечио закон. Како наводе медиjи, странка загребачког градоначелника Милана Бандића: “Бандић Милан 365 – странка рада и солидарности” понудила jе посланичко мjесто Норцу – и то да буде носилац листе у деветоj изборноj jединици?! Некадашњи хрватски генерал Мирко Норац осуђен jе за злочине над српским цивилима током рата деведесетих година. Суд га jе 2004. године прогласио кривим за злочине на госпићком подручjу и осудио на 12 година затвора, а 2008. за злочин у Медачком џепу на шест година. Кад jе и друга пресуда постала правомоћна, Врховни суд одредио jе jединствену

Милан Ђорђевић - Струја - учесник Великог рата, Орлови Вирови 1917. Милан (стоји крај врата), био је електричар, родом из Брајковића код Ражане. Носилац је Албанске споменице. С поносом, његови бројни потомци. (фотографија преузета са сајта славним-прецима.срб)

Изложба фотографија ”Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” у Паризу

Савез потомака ратника Србиjе 1912-1920. позива вас на изложбу фотографиjа “Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” Изложба фотографиjа проjекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ приказиjе фотографиjе, ратне дневнике, воjничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су jединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског воjника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историjе. Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ резултат jе напора да се данас, сто година касниjе, ода дужна почаст том малом човеку из Великог рата за цивилизациjу, и да се његово велико жртвовање за правду, истину, слободу и човечанство не

Мирослављево јеванђеље писано је на ћирилици између 1169 и 1197.

Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи

Судбина ћирилице у 21. веку jе прилично неизвjесна jер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоjе никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свиjету, она полако губи битку. Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоjи консензус око двиjе ствари. Треба jоj скинути баласт политизациjе и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима. Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матиjа Бећковић и Душан Ковачевић. На питање како увести ћирилицу у 21. виjек, Матиjа Бећковић каже: – Већи jе проблем како увести

Драган Танасић

КАКО ЈЕ УБИЈАН ЈОВАН РАШКОВИЋ

Чувени новинар, реаниматор Велике масонске ложе у Југославиjи, из тестамента открива циjену коjу jе српски Ганди платио за своjу – неподобност Тек кад му jе стари приjатељ, Зоран Ђинђић, по доласку на власт омогућио да прочита своj досиjе на 400 страна, Драган Танасић постао jе свjестан моћи ДБ под чиjим надзором jе био од 1981. Данас, осим уништеног здравља, наjвише жали за вриjедним материjалима коjе су му изузели, интервjуима коjе jе као угледни новинар радио са значаjним личностима. Тако jе нестао и онаj са Арсом Милатовићем, Титовим пратиоцем из првог сусрета с папом. Танасић се, као Велики маjстор, нашао на мети и због обнављања масонске лозе у СФРЈ, одакле jе

Недељко Чабриновић ухапшен је после атентата

Неукост је већа од злобе

  Фламанске новине користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком То што холандски часопис „Тукомст” средином 1917. године немачког цара jош назива „мирољубивим” заиста звучи комично, али знамо да су таj холандски недељник финансирали Немци како би ширили своjу пропаганду. Фламанске новине, пак, сместа користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком. Католички лист „Ханделсблад” први почиње 30. jуна 1914, два дана после атентата: „Из либералне штампе послат jе сигнал у читав свет; прочитаjте неке либералне новине, у нашоj земљи, у Холандиjи, Енглескоj, Францускоj, Немачкоj или Италиjи, jедина замерка коjа се упућуjе пострадалом надвоjводи jесте његов католицизам.

Срушени манастир Свете Тројице код Мушутишта

МЕЂУНАРОДНИ ФОТО-КОНКУРС “УНИШТАВАЊЕ СПОМЕНИКА ХРИШЋАНСКОГ ИСТОКА”

Интерпарламентарна скупштина православља организуjе међународни фото-конкурс на тему “Уништавање споменика хришћанског Истока”. Конкурс jе отворен до 5. децембра, а посланик Скупштине Србиjе Александар Чотрић коjи jе на челу Комисиjе Интерпарламентарне скупштине православља за културу саопштио да могу учествовати и професионални фотографи и аматери из Србиjе и региона. Чотрић истиче да jе посебно важно да на овом међународном фото-конкурсу буду изложене фотографиjе о уништавању и оштећењу српских православних храмова на Косову и Метохиjи, БиХ и Хрватскоj, како би међународна jавност била обавиjештена о деструкциjи српског православног културног и духовног насљеђа. Побjедничка фотографиjа пониjеће признање Гран-при и биће награђена са 1.500 евра. Друга награда износи хиљаду евра, а трећа 500 евра, саопштено

Премијер Србије Александар Вучић

Усташе убиле десетине чланова породице Вучић

Премиjер Србиjе Александар Вучић оциjенио jе да jе хрватски “Јутарњи лист”, близак наjвишим круговима у Хрватскоj, изнио набруталниjе лажи да његову породицу нису убиле усташе, те нагласио да се убиjени од усташке руке у његовоj фамилиjи броjе десетинама. Вучић, коjи jе своjу изjаву за jавност потписао као “син обичног српског избjеглице Александар Вучић”, истакао jе да су његову породицу побиле усташе у Другом свjетском рату, а да су у посљедњем рату све куће Вучића срушене и спаљене. “Онима коjи бране усташе и коjи прикриваjу њихове злочине, желим мање мржње и веруjем да ће схватити да њиховим прљавим нападима и бесмисленим измишљотинама нису донели ништа добро ни своjоj земљи ни своjоj

Душан Пророковић

Душан Пророковић: Да ли смо разумели Хосеина

Кључна Хосеинова порука, коjу обjашњава већ неколико децениjа jе: ислам и православље мораjу заjеднички да се заштите од агресивног западног имеприjализма Пажњу новинара и jавности у Србиjи више привлаче “шеици” коjи обећаваjу кредите и инвестициjе. Због jедног обећања отвара се сав медиjски простор. Посете Београду оних других, коjи нам доносе важне поруке, за ширу публику обично прођу незапажено. Штета! Јер, претходних дана jе гост Београда био шеих Имран Хосеин, угледни и много пута цитиран исламски теолог и филозоф. Између осталог, одржао jе предавања у Српскоj академиjи наука и уметности и на београдском Правном факултету. Прво предавање jе било на тему “Ислам и будућност новца”. Кључна Хосеинова порука, коjу обjашњава већ

Сеоба Срба на чувеном делу Паје Јовановића

Откривене све отоманске тајне о Србији

Да ли ће организованим уласком наших истраживача у турске архиве многе странице бурне историjе бити другачиjе писане. Српски етнички простори били знатно шири него што се претпоставља. Кроз векове смо имали важну улогу у животу Османског царства НАШЕ прве асоциjациjе на живот Срба у Османском царству су исламизациjа становништва, зулуми и устанци. Улазак истраживача из Србиjе у турске архиве, коjи су нам после потписивања протокола о међуархивскоj сарадњи потпуно отворени, можда ће разбити неке предрасуде, па и ону да jе српски народ 500 година живео тешко под турском влашћу. У националноj свести, како указуjу историчари, остало jе сећање на посрнуло и заостало Османско царство из 18. и 19. века, коjе

Детаљ пројекта ''Изучавањем историје до помирења''

Пројекат “Изучавањем историје до помирења” Представљен у Зеници

Проjекат “Изучавањем историjе до помирења” Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске представљен jе данас у Музеjу града Зенице. Том приликом промовисане су публикациjе “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића, друго издање, “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера, репринт издање из 1978. године и публикациjа настала у оквиру изложбе “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи”, као и документарни филм “Сараjево 1914”, саопштено jе из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. У саопштењу се додаjе да су о проjекту, публикациjама и изложби говорили Жељко Вуjадиновић, Слободан Шоjа и менаџер проjекта Љиља Петровић Зечић, те да jе модератор програма био Слободан Наградић. Проjекат “Изучавањем историjе до помирења” припремила jе Народна и универзитетска библиотека Републике

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала