arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Армија БиХ

Бошњаци опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих!

Пише: Мирослав Јанковић Бошњаци (не)очекивано опет збиjаjу редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алиjи пред почетак рата ’92. године. Политички аналитичари у Сараjеву су сусрет и договор ове двоjице Бошњака на други дан Курбан-баjрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили наjважниjим политичким догађаjем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траjе растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни. Сад jе време да се смер промени, jер jе пред Босном велико (не)време. Бошњаци у своjоj традициjи и нарави имаjу и инстинкт и навику и дисциплину да се збиjу и стисну када

Епископ Никанор

Владика банатски Никанор – Не руше моју маленкост већ ауторитет СПЦ

Разговарала Наташа Јовановић Искрено сам упитан над тим шта то значи тврда линиjа у СПЦ? Ако тврда линиjа значи чување вере православне онда би сви требало да будемо тврдолиниjаши, да чврсто веруjемо, и останемо како нас jеванђеље учи верни канонима Последњих неколико година наjвећи напади на Цркву, епископе, свештенство, манастире, епархиjе и поjединце дешаваjу се у време или непосредно пре заседања Светог архиjереjског сабора. У медиjски простор у време траjања Сабора излива се као жуч море лажних оптужби, материjала, непроверених изjава, искривљених чињеница коjе све заjедно имаjу за циљ рушење ауторитета Цркве и њених представника. Проверени извори из врха СПЦ на коjе се обично аутори оваквих текстова позиваjу даjу тобоже

Мобилисани војници црно-жуте армаде из Босне

Пуцајте, без оклевања, у свакога

Црно-жути команданти су говорили: Ово неће бити ратни поход, већ излет. Променада. Солдатски шпацирунг до Ниша, да се растера та хаjдучиjа и у пролазу казне непоћудни Срби. Опасне су комите, од оружjа опасуjу бомбе и дуге, оштре ножеве. ЋУТЕ воjници, католици, протестанти, православци, моjсиjевци, униjати, мухамеданци, веруjући и неверуjући. Неки таj папин благослов и не разумеjу, jер jезик не знаjу. Истина, и свештеник воjни jезик само натуца. А његова паства, регрути, у свакодневним вежбама и дрилу научили су и разумевали команде на немачком jезику, али мало шта изнад тога. Згледаjу се поданици Аустроугарске, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Тиролци, Босанци и Херцеговци, Јевреjи расути по Средњоj Европи, Срби са широкога подручjа

Његомир Недић крај ћеркиног поломљеног споменика , Деса Милошевић полако губи наду

Дeса Mилoшeвић: Пeт путa ми руше спoмeник oцу, мajци, брaту, поломили плочу тромесечне бебе!

У Гостовићу од 1992. више нема српских житеља, а и данас непрестано скрнаве гробове њихових наjмилиjих. Бeздушници су пoлoмили и oбнoвљeну нaдгрoбну плoчу Mилeни Нeдић, дeтeту кoje je са три мeсeцa умрло дaвнe 1962. У ПРВОМ нaлeту нaкoн њиховoг прoтeривaњa 1992. гoдинe на осам мeсних грoбaљa Гoстoвићaнa коjи су морали да напусте своjа огњишта, порушeнo je прeкo 80 одсто нaдгрoбних спoмeника. Двaдeсeт три гoдинe касниjе и дaљe сe рушe чaк и oбнoвљeни спoмeници, неки и пo пeти пут. Пoслeдњи случaj дeсиo сe oвих дaнa нa грoбљу Чaрдaк, кaд je oскрнaвљeнo и пoрушeнo девет спoмeникa. Прoтeрaнe Гoстoвићaнe зa рoдни крaj joш jeдинo вeжу грoбoви прeдaкa, збoг чегa oни пoрушeнe спoмeникe из

Промоција књиге "Хроника прогнаних Крајишника" и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватској на енглеском језику "Gone with the Storm".

РАД САВЕ ШТРПЦА ПРЕВАЗИШАО УСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

Рад Саве Штрпца на документовању страдања српског народа у Хрватскоj превазишао jе уске националне интересе и заслужуjе већу подршку, истакнуто jе на представљању трећег тома Штрпчеве “Хронике прогнаних Краjишника” и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватскоj на енглеском jезику “Gone with the Storm”. На промоциjи у Библиотеци града Београда историчар Чедомир Антић упоредио jе значаj Документационо информационог центра “Веритас” Саве Штрпца за Србе са значаjем Центра “Симон Визентал” за Јевреjе. Антић jе истакао да jе српском народу учињена таква неправда да jе то превазишло национално питање jедног народа и подсjетио на страдања у геноциду од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог виjека “када jе као народ коjи

Изложба документарних фотографија

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВА СПОМЕН ПОДРУЧЈА “ДОЊА ГРАДИНА”

У Козарскоj Дубици вечерас jе отворена изложба под називом “Циглана”, коjа приказуjе 40 документарних фотографиjа из архива Спомен-подручjа “Доња Градина”. Директор Спомен-подручjа Милорад Буква изjавио jе да jе изложба дио низа активности те jавне установе у оквиру обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша, али и да jе отворена поводом обиљежавања Дана европске баштине, чиjа jе овогодишња тема “Индустриjско насљеђе”. “Овом изложбом показуjемо да индустриjско насљеђе не мора и ниjе увиjек саставни дио и израз напретка друштва, већ да може бити употриjебљено и у краjње ретроградне сврхе, jер jе циглана као индустриjски комплекс у саставу логора Јасеновац била индустриjа смрти за огроман броj људи”, изjавио jе Буква. Он jе навео

Мркоњић Град послије напада хрватске војске

УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

Документарни филм “О континуитету страдања Срба” биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор “Исток филма” Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

Избјеглице из Крајине у колони код Топуског

Промоција књиге Хроника прогнаних крајишника 3 (Најава)

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности).   Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца   Везане виjести: “РАТ И РИЈЕЧ” САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Sud_BiH.jpg

Убиства Срба у Ливну

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Милутин Црнчевић рекао jе да jе 1992. године чуо да су неки Срби убиjени, истакавши да jе међу њима био и његов отац. Свjедок jе рекао да jе касниjе чуо да му jе оца убио воjни полицаjац Илиjа Павић, ког jе Кантонални суд у Ливну осудио на три године затвора због злочина почињених у том граду, али jе пресуда неправоснажна. “Питао сам Зденка Андабака, командира Воjне полициjе, шта jе било. Он ми jе рекао да jе чуо за случаj, али да jе тада био у Загребу. На суђењу Павићу, Андабак

Митрополит Амфилохије на премијери филма ''Ви идите, ја нећу''

СРПСКИ НАРОД ВИЈЕКОВИМА НА КОСОВСКОМ РАСПЕЋУ

  Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе на свечаноj премиjери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохиjи “Ви идите, jа нећу!”, да jе српски народ виjековима “саразапет Христу” на косовском распећу, чиме jе постао и остао Божиjи народ.  “Само народи коjи се сараспињу Христу, коjи се пењу на његову голготу и постаjу причасници његове васкрсле жртве за живот свиjета, су зрели историjски народи”, рекао jе митрополит Амфилохиjе у београдском Дому синдиката. Он jе поручио да jе филм свjедочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи коjи jе “као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, jа нећу` и себе жртвовао

Мали Зејтинлик

Ослушкивање тишине на Малом Зејтинлику

Све чешће долазим овдjе, рече док jе спуштао поглед са биjелог мермерног крста. А раниjе сам долазио риjетко, jедном годишње, на задушнице. Пише: Вукашин Беатовић На тренутак jе заћутао, као да jе скупљао снагу да каже оно што jе желио. На његовом лицу примиjетио сам благу несигурност коjу jе брзо разниjела громогласна тишина Малог Зеjтинлика. Потом jе ставио руку на хладну крстачу и испричао причу коjа ме дуго прати, па сам риjешио да jе запишем. Да остане. – Док сам био диjете ово гробље за мене jе представљало сусрет са оним од чега сам бjежао. Нисам могао да прихватим да jе отац погинуо док jе бранио Илиџу. Дубоко у себи

Служен парастос у Доњем Забрђу код Угљевика

ГОДИШЊИЦА ПОВРАТКА СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА СА ЛИСАЧЕ

У Доњем Забрђу код Угљевика данас jе обиљежено 20 година од повратка српских бораца коjи су 11 мjесеци били заточени након заробљавања на маjевичкоj Лисачи. Поводом овог догађаjа и Дана Мjесне заjеднице служен jе парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и у Другом свjетском рату. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у редовима Воjске Републике Српске погинуло jе 16 мjештана Доњег Забрђа, а на спомен обиљежjу уписано jе 246 имена палих бораца и цивилних жртава из протекла два рата. Начелник општине Василиjе Перић рекао jе да сваки грађанин Угљевика и Републике Српске има дужност и обавезу да слиjеди идеале за коjе су се српски борци жртвовали. Он jе рекао да се на Дан

Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске Фото: СРНА

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић сматра да би Српска требало да донесе програм помоћи борцима Воjске Републике Српске обољелим од посттрауматског стресног поремећаjа (ПТСП) и да као држава стане иза тог програма. “Потребно jе да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство здравља и социjалне заштите Републике Српске, БОРС и друге организациjе коjе се баве овом проблематиком сагледаjу величину овог проблема, те да донесу одговараjући програм иза коjег ће стати држава”, изjавио jе Савчић. Савчић jе подсjетио да jе раниjе била идеjа у БОРС-у да се саборцима обољелим од ПТСП-а помогне оснивањем клубова ветерана у Српскоj, али jе то практично остало “мртво слово на папиру”, jер су за

Приштина: Православно гробље Фото: СРНА

Косово- Мртви Срби “склапају” уговоре

Судовима самопроглашеног Косова и Агенциjи за приватизациjу поднесено jе више од 41.000 тужби и захтjева за враћање насилно одузете имовине Срба и неалбанаца. Промjена власништва над непокретностима врши се на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе су “потписали” чак и мртви Срби, изjавила jе адвокат Милка Милосављевић. Она наводи да криминалци и шефови албанске мафиjе настоjе да протежирањем спорова легализуjу имовинску карту Косова насталу фалсификовањем земљишних књига. – Стање у коjем се налази имовина Срба и државе Србиjе jесте алармантно. Риjеч jе о наjтежоj врсти криминала коjа се огледа у томе што се промjена власништва над непокретностима врши на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе

Полагање вијенаца на гроб мајора Милана Тепића

ОДАТА ПОШТА ХЕРОЈУ МИЛАНУ ТЕПИЋУ

Полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа код породичне гробнице на мjесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен jе Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића и 24 године од његове погибиjе у бjеловарскоj касарни у Беденику.  Виjенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић и делегациjа Општинске Борачке организациjе на челу са предсjедником Драгољубом Ћибићем. “И данас смо се као и годинама уназад поклонили сjенама народног хероjа маjора Милана Тепића. Његово дjело jе понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирациjа новим генерациjама”, изjавио jе Злоjутро. Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар

Ђуро Затезало

Реагирање на чланак Звонимира Деспота „Митоманија Ђуре Затезала око Јадовног“

Будући да сам, др. Ђуро Затезало, са закашњењем, тек прије неколико дана прочитао памфлет Звонимира Деспота, износим чињенице које утемељено оповргавају његове малициозне тврдње. Прије свега др. Ђуро Затезало је цијело вријеме рата у свом родном Карловцу и није му се изгубио траг 1991. нити је икада живио у Београду, па ни књиге тамо не издаје, осим наведене књиге о Јадовном. На захтјев предсједника Туђмана 1991. постао сам члан Саборске комисије за злочине рата и пораћа, зване Вукојевићева комисија, све до престанка њеног рада. У исто вријеме био сам и члан Саборског одбора за Блеибург и нисам нестао 1991. без трага. Жалосно је да интелектуалац као што је Деспот употребљава

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар “Веритас”. “Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму”, саопштено jе из “Веритаса”. Према подацима “Веритаса”, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете. Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.

Божица Живковић-Рајилић

Божица Живковић-Рајилић

Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе Срни да jе завршена прва фаза израде монографиjе о страдању жена широм БиХ над коjима су у логорима, затворима, сабирним центрима и кућама злочине вршили припадници такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО). Раjилићева jе навела да Удружење монографиjу израђуjе у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Она jе истакла да jе ово прва монографиjа овакве врсте коjа садржи аутентичне исповиjести чланица Удружења поткриjепљене доказима са мjеста страдања, сликама, видео записима и документима такозване Армиjе БиХ или ХВО-а. “Свака исповиjест описуjе друго мjесто страдања, а већина ових жена већ jе свjедочила

Најтужнија страница геноцида

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о “пар стотина хиљада људи”, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је “око пола милијуна Срба”. Један преживели логораш тврдио је да се “број можда креће и до милијун и пол људи”, други да “прелази један милијун”, трећи да

ДР Лазар Прокић о убиству краља Александра у Марсеју

Органи јавне безбедности и француска масонерија побринули су се да јавност не сазна како је атентат стварно био изведен „Мрачни средњи век“ се готово искључиво доживљава у идеолошко-вредносном смислу. За историчаре тамно или мрачно доба је оно за које нема довољно писаних историјских извора – да би било „осветљено“. И најновији периоди могу припадати „мрачном добу“. У Новом Саду је дуго времена на једној фасади у ободном делу центра стајала спомен-плоча која је говорила да су се ту сакупљали „ти и ти“ како би се борили против „монархо-фашистичке диктатуре краља Александра“. Тако је једна од првих жртава балканских злочинаца – хрватских усташа и бугарских вмроваца, каснијих сарадника нациста и фашиста,

Проглас НДХ

На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

Злочин у Вршанима не смије бити заборављен

У мјесту Вршани код Бијељине данас је служен парастос за 82 мјештана овог села, које су прије 70 година у Другом свјетском рату убили припадници злогласне Ханџар дивизије. Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, изјавио је након парастоса да су припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан прије 70 година на звјерски начин побили 82 мјештана Вршана, међу којима је био велики број дјеце. “Злогласна Ханџар дивизија имала је за циљ да улије страх у кости мјештанима Вршана и да их одврати од борбе за слободу”, рекао је Ђокић. Он је подсјетио да је ова дивизија била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не

Парастос

Парастос на Глођанском брду

Парастосом и полагањем цвијећа на Глођанском брду код Зворника јуче (06.11.2013.) је обиљежена 21 година од страдања 126 бораца Војске Републике Српске и цивила, које су на данашњи дан убили припадници тзв. Армије БиХ. Парастос је служен на мјесту злочина, док је спомен-плоча подигнута два километра даље, јер су ону која је постављана три пута на мјесту страдања непознати починиоци рушили и ломили. Злочин се догодио у зору када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубијали војнике из састава Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске, као и цивиле који су се ту затекли. За овај ратни злочин још нико није одговарао, иако постоје непобитни докази о томе ко га

Хашко тужилаштво намјерно “надувало” број убијених

Тужилаштво Хашког трибунала намјерно је “надувало” број убијених сребреничких Бошњака како би потврдило тезу о наводном геноциду српских снага, иако је имало извјештај Холандског института за ратну документацију /НИОД/ са податком да је укупан број припадника 28. дивизије Армије БиХ, које је Војска Републике Српске заробила у љето 1995. године, био 3.000, пише “Прес Републике Српске”. У повјерљивом документу НИОД-а “Дебрифинг”, који је 28. јула 1995. године сачињен на захтјев холандског Министарства одбране, наводе се бројна свједочења холандских припадника УНПРОФОР-а стационираних у тој бошњачкој енклави. Према тврдњама команданта холандских “плавих шљемова”, пуковника Тома Каремаса, број бошњачких мушкараца који су 13. јула 1995. године били заробљени у Поточарима и “издвојени од

Архив геноцида, совершенного против сербского народа в период существования Независимой Державы Хорватии

Српски /English /Italiano / Deutsche Гражданское общество „Ядовно 1941“ с самго начала своего существования, поняло важность  исследовальских работ  в  формировании культуры памяти жертв геноцида в Независимой Державе Хорватии.  Несоответствующий системный подход  в этой тематике побудил нас принять ряд  мероприятий, с целью обеспечить основу качественного научно-исследовательского рассматривания тематики страдания наших сонародников.  Исторический источник, будучи основной категорией любого исследования, обеспечивает нам широту и всеобщий подход  в рассматривании исторических процессов.  Так как в Республике Сербской нет профессиональных институций, которые были бы узкоспециализрованными для сбора подлинных документальных материалов из периода НДХ, а так же и их сохранения и презентации, наше общество в сотрудничестве со студентами Кафедры истории Философского факультета в Баня-Луке, двинулись на первопроходческий подвиг сбора

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала