
Млади се боје да јавно кажу да су Срби
Са малобројним српским живљем о својој будућности и суживоту са Хрватима. На литургији недељом само педесетак старих, деце нема ДОК путујемо према Осијеку, присећамо се свега што смо, о граду на Драви, пре готово три деценије учили у школи – највећи град Славоније, велики индустријски центар у ком се производе шибице, опека, пиво, тестенине, сапуни и средства за хигијену, текстил, да има ливницу, аеродром, универзитет, зоолошки врт, трамваје у градском превозу… Учило се и да у њему сви народи сложно живе. Али, из Осијека су, 1991. године, почеле да стижу најпре вести о исписивању антисрпских парола, потом о минирању локала, аутомобила и српских кућа, као и о бруталним убиствима Срба.