При крају је израда библиографије објављених радова о српским страдањима у Првом и Другом свјетском рату и ратовима деведесетих година прошлог вијека, саопштено је из београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку. Ријеч је о првој библиографији те врсте на нашим просторима, у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима, у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године. Аутор овог дјела значајног за српску културу и науку је Јово Бајић, уз помоћ и подршку Архива Српске академије наука и уметности /САНУ/. Библиографија садржи битне податке за више од 3.000 радова о страдањима мјештана српске нацоналности у Србији и

Књижевник и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника. У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ. У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, гдје слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта пријестоницу Аустрије и наставља студије у Кракову. Андрић је као гимназијалац био припадник покрета “Млада Босна” и борац за ослобођење јужнословенских народа из Аустроугарске монархије. Затечен Првим свјетским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит,

Општи сабор Хрватске странке права Анте Старчевић, која је партнер ХДЗ-а у владајућој коалицији, обиловао увредама и изливима мржње према Јеврејима, Србима, а није била поштеђена ни бивша шефица дипломатије ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Нова срамота у Загребу, овог пута на 4. општем сабору Хрватске странке права Анте Старчевић, партнера ХДЗ-а и чланице владајуће коалиције. Узвикивало се ”За дом спремни”, вређали Јевреји, а Милораду Пуповцу и Весни Пусић поручено је „преостаје вам само бацити се у Саву”. Толико мржње до сада се није чуло ни у овим крајње несређеним временима у Хрватској, а треба рећи да је председник те странке Иван Тепеш уједно и потпредседник Сабора. Оградио се од

Кад сам последњи пут говорио о приликама у српском школству, закључио сам да су његови реформатори људи мале памети и великих амбиција, да идеје које „уграђују“ у своју „модерну школу“ сабирају по светским педагошко-дидактичким сметлиштима, да је школа какву су уобличили идиотска и ако „Србима треба таквашкола, могли бисмо рећи да је имају“.Те сам речи записао пре десетак година, а коју годину касније прилике су постале много трагичније и овде можемо поменути тек понеки невероватан податак о томе шта се са српским школством догађа. Директор Завода за издавање уџбеника Радош Љушић саопштио је својевремено податак да је једна моћна хрватска фирма преузела више од 40 процената српског тржишта уџбеника и

Губе ли безбедносне и правосудне институције борбу против џихадиста. Галијашевић: У Сарајеву формиран оперативни терористички центар У САРАЈЕВУ је успостављен оперативни и командни центар “Исламске државе” за извођење терористичких операција у целој Европи, изјавио је експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић. Он тврди да информације из безбедносних служби потврђују да је Сарајево центар вехабијског тероризма, јер у овом граду има највише параџемата, ту су и лидери вехабијског покрета, а улицама вршљају појединци који су хапшени и који се терете за планирање терористичких напада у земљи! – Абу Хамза, који представља претњу националној безбедности и који је био важан официр у одреду “Ел муџахедин”, те учествовао у злочинима на подручју

Иван Клајн и српски лингвисти нису моћни ни да спасу део душе, јер као председник Одбора за стандардизацију српског језика непрекидно манипулативно и цинично говори о помору српске ћирилице, па и одговарајући на ово недавно питање новинарке „Блица“ Соње Шуловић: „Изјавили сте да ћирилица неће нестати, али јој прети опасност да постане архаично писмо“, одговара овако: „Та опасност прети одасвуда, и споља и изнутра, а почела је одмах после 1918. године. Још тада, издавачи у Србији, нарочито они левичарски и интернационалистички усмерени, помислили су: сад смо у заједничкој држави, хајде да штампамо латиницом, да нас читају и Хрвати, па и Словенци (који имају свој језик, али су одувек одлично разумели