arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПОНОСНИ НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

29. September 2016.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици данас је обиљежено 25 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића. “И послије 25 година традиционално се окупљамо на овом мјесту и одајемо почаст мајору Милану Тепићу, засигурно једном од највећих хероја у српској историји. Козарска Дубица је поносна што је изњедрила таквог човјека, а ово је мали симболичан чин у односу на дјело које остало иза покојног мајора, нашег суграђанина”, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро. Он је изразио очекивање да ће у времену које долази у Комленцу бити изграђено одговарајуће спомен-обиљежје. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније

29. September 2016.

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Тужна годишњица масакра Срба са Билогоре

28. September 2016.

Pриjе 74 године, 28. септембра 1942. хрватске усташе су на Билогори побили преко 500 Срба, већином жена и дjеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин”, рекао предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Краjем септембра 1942. креће неприjатељска офанзива на Билогори, са око 5.000 усташа, домобрана и Ниjемаца. Неприjатељ jе тада у логоре – jасеновачки и сисачки – отjерао око 3.000 становника, махом жена, стараца и дjеце, од коjих се врло мало вратило. Усташе су у то вриjеме у селима поубиjале готово све

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. September 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања “Септембарских дана одбране”, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28. September 2016.

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

Најава: Трибина у Пребиловцима

27. September 2016.

Позивамо мјештане села Пребиловци али и оне из Клепаца, Тасовчића и околних села да у петак, 30. септембра 2016. у 19. часова дођу у Дом Краља Милутина у Пребиловцима, на трибину: „Меморијални центар – Пребиловачка кућа“ Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, представиће пројекат изградње, уређења и предвиђене намјене Пребиловачке куће. У разговору са присутнима ово је прилика да се размјене мишљења, чују приједлози и критике. Очекујемо вас. УГ Јадовно 1941.

У ТРНОВУ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА СА ИМЕНИМА 111 СТРАДАЛИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

27. September 2016.

У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани. Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најстарија бака од 94 године. Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, истакао је да су чланови породица страдалих огорчени чињеницом да до данас нико

Изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“

У Бања Луци постављена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“

25. September 2016.

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд и Банског Двора, Бања Лука, у петак 23.септембра у Великој сали Банског Двора свечано је отворена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина, Радован Пилиповић. Изложба ће бити отворена до 30.септембра 2016. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије. Пред око седамдесет посетилаца о вековима живота, страдања и заоставштине ливањских Срба говорили су: – Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ. – Проф. др Бранко Докић, декан Електротехничког факултета и – др Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. У уметничком делу програма учествовали су кларинетисти Стефан Ђурица и Давид Ковачић и КУД Јањ из Стројице

Скандалозна изјава хрватског свештеника: Ми не треба да се стидимо НДХ!

25. September 2016.

Стотињак Загрепчана окупило се у суботу увече у цркви Базилика срца Исусовог где је одржана миса за 35 усташких злочинаца, генерала и официра пропале НДХ Инцидената није било, а свештеник Драго Мајић који је водио мису задушницу, назвао је мученицима усташке злочинце који су се 1945. разбежали на све стране. Свима који су дошли у цркву дељен је на четири стране написан материјал у којем је НДХ приказана у најлепшем светлу, а генерали и пуковници Павелићеве солдатеске као хероји. Испред цркве је неколико оних који су дошли на мису истакли хрватску заставу, а већина је носила шалове са шаховницама. Пред окупљеним фоторепортерима су се сликали и исказивали поштовање према злочинцима.

Денис Бојић

Интервју: Пред нашим очима жигом злочинца означавају и нашу нерођену дјецу

24. September 2016.

Иако је било времена и потребе да се о српским страдањима током новије историје сниме играни и документарни филмови, стекао се утисак да су се домаће филмаџије утркивале ко ће више да попљује властити народ и ко ће од њих дати већи допринос међународној сатанизацији Срба. Већина познатих домаћих режисера дала је значајан допринос харангирању сопственог народа деведесетих и након тзв. демократских промјена. Успјешно јашући на међународном антисрпском таласу, добијали би награде на иностраним фестивалима као идеолошки подобни умјетници који су у својим дјелима приказали Србе онаквим каква их је описивала западна медијска машинерија, а у шта није вјеровао нико образован и непристрасан на том истом Западу. У њиховим дјелима

Позив: У Бањој Луци отварање изложбе о Ливањским Србима

23. September 2016.

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе “СРБИ ЛИВAЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ” Аутори: Проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић Петак 23. септембар, 19 часова, Велики салон Банског Двора Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје. Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 23. септембра у 19 часова у свечаној сали Банског Двора, у Бањој Луци. Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство, Епископ бихаћко-петровачки г.Атанасије (Ракита). Одржавање изложбе помогли су: Удружење Јадовно 1941.; Управа за дијаспору и везе са Србима у региону

Свети владика Николај

Ђакон Ненад Илић: Mолитва светог владике Николаја за мученички српски народ

19. September 2016.

Поводом Сабора српских светитеља сетимо се потресне молитве Светог Николаја Српског коју је упућивао Богу за свој вољени мученички народ. „Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене. Ако не спасеш народ, твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини. Услиши Господе молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ и спаси народ, јер је народ Твој, иако је и грешан. Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоверника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе а не од људи. Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе, Господе. Изнеможе народ Твој од чекања. Сва

„Треба то забранити! Мене је страх и када их погледам“, каже за покривене жене Мостарка Кристина Милићевић [Al Jazeera/Sanel Kajan]

Грађани Мостара: Овдје станује фашизам

19. September 2016.

На улицама у западним градским квартовима стотине је плаката којима женама које носе никаб поручује да нису добродошле. Пише: Санел Кајан Призор с кукастим крстовима на мостарским улицама, уништено Партизанско спомен-гробље, чији су зидови ишарани усташким обиљежјима и графитима који величају НДХ, улице које носе имена идеолога фашизма из Другог свјетског рата… Све је то свакодневница Мостара. Посљедњих дана на улицама у западним градским квартовима стотине плаката којима се на увредљив начин поручује женама које носе никаб да нису добродошле. Плакати се могу видјети посвуда: на стубовима, огласним таблама, излозима… Највише их је око великог тржног центра, у којем је смјештен и хотел, гдје је посљедњих мјесеци примјетан значајан број

Александар Вучић (Фото: Синхуа)

Вучић о референдуму у РС: Распакивање Дејтонског споразума био би проблем за све!

19. September 2016.

Премијер Александар Вучић упозорио је синоћ да онај ко покушава да “распакује” Дејтонски мировни споразум, прави проблем свима без обзира што, како је рекао, тај споразум није идеалан. – Плашим се свега и свачега ако то неко буде покушао. Србја има обавезу као потписница Дејтонског споразума, али и зато јер има свој народ преко Дрине. Зато је наше да урадимо све да смањимо тензије – рекао је премијер. Србија, подсетио је Вучић, није подржала референдум, али јој, како је рекао, не пада на памет да се меша. То је, казао је, рационално и по том питању су јединствени председник Србије и Влада Србије. – Наша земља је дала рационалан, озбиљан

Aкадемик Матија Бећковић

Меморандум је име операције коју су службе обавиле припремајући распад Југославије

18. September 2016.

То је можда, а и без можда, најварварскији чин у 175 година дугој историји Академије, која је варварству често излагана, али никад тако јавно и нескривено. За Академију тај документ и не постоји, али у историји бестиђа и бесуђа постоји. То је можда, а и без можда, најварварскији чин у 175 година дугој историји Академије, која је варварству често излагана, али никад тако јавно и нескривено. За Академију тај документ и не постоји, али у историји бестиђа и бесуђа постоји. Поготово за оне у „постчињеничној ери“ који лаж и истину не разликују. И за Академију и за Србију би било трагично ако ни после 30 година то варварство не би

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА