izdvajamo Архиве - Page 229 of 299 - Јадовно 1941.

Срби у новој власти – декор демокрације

19. October 2016.

После конституисања Сабора Хрватске, који је добио председника у прве две године мандата, Божу Петрова из Моста, премијер Андреј Пленковић најавио је реорганизацију министарстава, а од понедељка и нова кадровска решења. Међутим, још није познато да ли ће и у којој мери представници српске мањине имати своје место у институцијама власти. Две деценије од рата у селима у којима живе Срби повратници нема струје, у некима ни воде. Живот достојан човека остао је у предратном, односно времену предизборне кампање у којој им је још једном обећан. Да су приче о „повратку на вековна огњишта“ бајке, јасно је и из односа Хрватске са Србијом, јер сваки избори у тој земљи доводе

Србија између српа и чекића!

18. October 2016.

УОЧИ годишњицa ослобођења Београда и Србиjе у Другом светском рату од фашизма, ретко се говори о многим жртвама коjе су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарациjе и говори како ни у западноj Европи послератна правда ниjе била уjедначена. Наводи се обично пример Француске као земље коjа jе, иако демократска, ето, била подложна „етосу одмазде“. Нажалост, такве компарациjе су краjње неутемељене и нетачне. Србиjа и Југославиjа далеко предњаче у броjу побиjених у време револуционарног терора и освете не само у односу на Француску него и у односу на све земље источног блока. Како? Процес

Чeкa сe идeнтификaциja – кoнцeм 2015. у Гoрњeм Сeлишту извршeнa je eксхумaциja пoсмртних oстaтaкa пoгинулих 1995. гoдинe Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

Упрaвa кoja je зaробила нeстaлe

17. October 2016.

Oткaд je Упрaву зa зaробљене и нeстaлe у априлу прeузeo Стjeпaн Сучић зaустaвљeнe су идeнтификaциje жртaвa српскe нaциoнaлнoсти, кojих je билo 50 дo 60 гoдишњe. Сучићeв смиjeњeни прeтхoдник Ивaн Груjић кaжe дa сe рaди o дискриминaциjи српских жртaвa Док сe пoлитичaри нaтjeчу у искaзивaњу вaжнoсти питaњa нeстaлих у рaтoвимa 1990-их, прoцeс идeнтификaциja прoнaђeних пoсмртних oстaтaкa и eксхумaциja пoзнaтих мaсoвних и пojeдинaчних грoбницa, бaрeм у Хрвaтскoj, гoтoвo je у пoтпунoсти зaустaвљeн. У дoбрo ухoдaнoм систeму Упрaвe зa зaробљене и нeстaлe Mинистaрствa одбране, кojoj je гoдинaмa нa чeлу биo пукoвник Ивaн Груjић, дoк у апприлу oвe гoдинe ниje смиjeњeн, рaдилo сe плaнски. Нo у 2016. гoдини, зa рaзлику oд прeтхoдних, ниje билo

Прослављена слава цркве у Рујанима

15. October 2016.

У селу Рујани крај Ливна налази се мала православна црква посвећена празнику Покрова Пресвете Богородице. И ако у овом селу више нема православног живља, некадашњи становници и њихови потомци се окупљају у селу макар једном годишње како би обележили славу цркве, те на тај начин удахнули живот у овај храм. Тако је било и ове године, када су се викенд уочи црквене славе окупили верници. Неки су овом приликом пристигли из Београда и Бања Луке, а неки из оближњих места као што су Губин, Сајковић и Грахово. Пред 20-ак окупљених, Свету Литургију служио је парох лијевањски отац Жељко Ђурица. Током службе, део присутних је приступио и светим тајнама исповести и

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. October 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Умро је Милан Басташић

12. October 2016.

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

Патријарх Иринеј: Долазак папе у Србију не би био штетан

11. October 2016.

Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је данас да је Српска православна црква /СПЦ/ захвална што Ватикан није признао Косово, те оцијенио да долазак папе Фрање у Србију не би био штетан, али да позив папи није упућен из СПЦ, већ га је упутила држава. “Tо је ствар државе, папа је државник, Ватикан је држава. Ја верујем да папа неће доћи док не добије позив и сагласност наше стране”, рекао је патријарх српски за Tелевизију “Пинк”. Он је додао да папа ужива велики углед у свијету, и то не само код католика, те да је СПЦ увијек спремна за дијалог. “Нама би папин долазак био од велике користи, ја имам

Представљена књига Крст на крижу Ратка Дмитровића

9. October 2016.

У Београду је у четвртак представљена књига Ратка Дмитровића “Крст на крижу”, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Промоцији у Скупштине града присуствовао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, градски менаџер Горан Весић, академици Алекса Буха, Драгослав Михаиловић, директор “Веритаса” Саво Штрбац, новинар Мирослав Лазански и бројна публика. Академик Василије Крестић рекао је да је књига врло добра, али специфична историја српско-хрватских односа из које ће и обичан читалац научити и сазнати много тога. Како можете купити књигу? Погледајте ОВДЈЕ. Он је навео да у књизи има укупно 105 текстова из којих “стиче утисак колико су тужни српско-хрватски односи, колико је зло унесено у њих и где се крију

Херцеговачка удружења у Србији: Предлог текста Декларације о геноциду НДХ над српским народом

7. October 2016.

Херцеговачка завичајна удружења у Србији која у свом чланству имају бројне потомке и поштоваоце жртава геноцида Независне Државе Хрватске над српским народом сагласно позивају Народну Скупштину Републике Србије да усвоји Декларацију којом ће се констатовати да је Независна Држава Хрватска на својој територији, од 1941. до 1945. године извршила геноцид над српским народом, са следећим називом и садржином: ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ Масовна убиства, присилно католичење, прогони, садистичка мучења и понижавања, обесправљивање које је обухватало забрану српског народног имена, Православне Вере и Цркве, српског језика и ћириличног писма, пљачку свих добара и други зла која је Независна Држава Хрватска, за време

Трећа седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

7. October 2016.

Одбор за дијаспору и Србе у региону одржао је седницу, 6. октобра, са једном тачком дневног реда – Заштита културе сећања на српске жртве геноцида и жртве Холокауста. Седницу је отворио председник Одбора мр Иван Костић који је истакао да та седница представља историјски дан за Дом Народне скупштине, јер ће се говорити о страдањима Срба који су током 20. века били предмет систематског уништавања. „Задатак свих надлежних институција мора бити да у спољној и унутрашњој политици промовише стратегију превенције геноцида, кроз образовање, медије и културне пројекте, као и кроз законске иницијативе које треба да буду покренуте у Народној скупштини“, нагласио је Костић. Присутне је поздравио потпредседник Народне скупштине Верољуб

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

7. October 2016.

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља “важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година”. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на “непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима”. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се “стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима”. Муижниекс поздравља увођење закона којим

Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину

4. October 2016.

Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје. СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи “предали” под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало “звецка” оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало

Нови импулси у обнови Пребиловаца

3. October 2016.

На Трибини у Kултурном и духовном центру ”Свети краљ Милутин”, изградња Пребиловачке куће у овом селу (коју планира подићи Удружење ”Јадовно 1941.”), као и приједлог Павла Булута да се формира Фонд за обнову сваке куће у насељу добили су пуну подршку. У посљедње вријеме, посебно након прошлогодишњег свјештања храма Васкрсења Христовог, све је више знакова живота у овом српском насељу у којем је у августу 1941. године убијено преко 800 чељади а у потоњем рату свака од 118 кућа запаљена а имовина прогнаног народа опљачкана. Од маја мјесеца до краја септембра, према ријечима пароха чапљинског јереја Марка Гојачића, храм Васкрсења Христвог и село Пребиловце посјетило је 5500 гостију из Србије,

Дане Чанковић: На љуту рану доброта и љепота

3. October 2016.

Посвећено Андреју. Потребно је само да донесемо одлуку. Избор је искључиво наш, и у зависности од њега исход је извијестан. Бити спасен или не… Каква мука, патња или нечије лукавство и сила може навести човјека да се окрене против себе, свога идентитета, против својих предака у себи? Своју слабост да оправда ружном критиком народа из којег је. Које незадовољство собом треба да има, па да пожели да буде неко други. Да говори, да су Срби најгори народ… Српски народ је вијековима био изложен огромним страдањима, притисцима, не само да би га поробили, већ и да би га учинили суштински другачијим. Огроман број Срба жртвовао се да би одбранио свој идентитет.

Правда за Слободана

30. September 2016.

Елфета Весели, осумњичена за свирепо убиство српског дечака 1992. године у Зворнику, ухапшена у швајцарском кантону Нешател, јављају медији у БиХ. Елфета Весели се противи изручењу Босни и Херцеговини. Елфета Весели је под истрагом и осумњичена је да је заједно са другим особама, у лето 1992. године у близини места Доња Каменица код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем усмртила дечака српске националности Слободана Стојановића (12), преноси Фена. Тужилаштво БиХ је спровело опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи наведену, и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске и да су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ. Тужилаштво

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља