arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Промоција књиге, Огњена Марија ливањска

Будо Симоновић на Сајму књига: Док сам писао „Огњену Марију Ливањску“ питао сам се да ли ће ми ико вјеровати!

На Сајму књига представљена је књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска У уторак, 25. октобра 2016. године, на Сајму књига у Београду, у Хали 4, на штанду Министарства спољних послова РС, Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, престављена је књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. На промоцији су говорили Јово Бајић, писац, историчар и новинар из Београда, као и аутор Будо Симоновић. Књига, која је најречитије штиво о животу и страдању ливањских Срба, обухвата превасходно страдања лета 1941. године на подручију Ливна, али и страдања током грађанског рата у Босни деведесетих година 20. века. У лето 1941. године у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, у

simo_brdar.jpg

Прилог из 1999. године: Јасеновачка збирка на путу ка забораву – остављена да нестане

Да би је сачувао од уништења, Брдар је збирку премјештао пет пута, да би на крају завршила у његовом стану “Чим смо сазнали да се грађа из Спомен-подручја Јасеновац налази на више мјеста у Козарској Дубици и да је неадекватно заштићена, предузели смо мјере…” , причају у Министарству науке и културе. А од тренутка када је овај вриједни историјски материјал остао без званичне бриге до наведеног сазнања требало је да прође цијелих осам година. За све то вријеме јасеновачка музејска збирка била је у апсолутној бризи само једног човјека – кустоса и тадашњег помоћника директора Спомен-подручја Јасеновац Симе Брдара. Видјевши како ствари теку и у жељи да спаси збирку, Брдар

Капетан Мишино здање у коме је заседао Суд части

Сусрет са историјом: Погром интелектуалне елите

Како су пре седамдесет година вршене чистке на Београдском универзитету. Суд части за две године протерао са факултета око 70 декана, професора и асистената Једном приликом ће Емир Кустурица рећи да вековима градимо кућу на стази слонова и не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави чин, унедоглед, бива замењен другим, још крвавијим. Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, питања су која, као измаглица, лебде над реком људске историје. Ако смо, на овој стази слонова, наследили срушену кућу, оправљали је и градили, да бисмо је опет потомцима оставили срушену, то није само од нас зависило. Али

Суђење Душку Тадићу у Хагу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Хашки тужиоци поставили су једноставну и крајње једнострану тезу – Меморандум САНУ идејна је платформа за “велику Србију”, а жеља да се она створи кључни је разлог распада Југославије Ретко ко је био изненађен када је на почетку суђења Слободану Милошевићу у Трибуналу за ратне злочине почињене у бившој Југославији фебруара 2002. године заменик тужиоца Британац Џефри Најс читање оптужнице започео широким цитатима из Меморандума САНУ. Позивањем тужиоца Најса на документ који су још 1986. године написали српски академици започео је нови талас, овог пута правосудне кампање на Академију и њене чланове. Меморандум у Хагу је директно доведен у везу са најтежом последицом распада Југославије – грађанским ратом. Процес против

milan_bastasic_tv.jpg

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Данка Коjадиновић Др Милан Басташић, властитом судбином и броjним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима коjи никад нису кажњени “Пази и добро се чуваj да не заборавиш догађаjе што си их своjим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни jедног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своjу децу и децу њихове деце.” (Пета књига Моjсиjева, 4:9).   Преживео сам Јасеновац 1941. и “Откос” на Билогори 1991. Пуковник у пензиjи, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, jедан jе од, сада већ малог броjа, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата у

Кучан, Изетбеговић, Туђман и Милошевић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

У другом таласу критика на Меморандум најжешћа паљба је стигла из Хрватске. За разлику од комунистичке хајке на Академију, повод за нову офанзиву била је – одговорност за рат Меморандум САНУ није био на мети критика само комунистичког режима. Већ пуне три деценије овај спис предмет је осуде званичне политике бивших југословенских република, светског јавног и интелектуалног мњења, али и домаћих либералних и антинационалних кругова. Сви они тврде да су академици 1986. године написали српски национални програм који је Слободану Милошевићу послужио као повод и оправдање за ратне сукобе деведесетих. Тезе афирмисане у овим круговима постале су саставни део западњачког погледа на распад Југославије, узроке и наравно – кривицу. Оценама,

Ратко Дмитровић

Шпијунажа

Чему се чудимо ако знамо да је 6. октобра 2000. године један лидер ДОС-а казао да Србија више нема непријатеља те да јој тајне службе и нису потребне Беше то првих дана након октобарске револуције, на једном од “ослобођених” ТВ канала, док је још трајала она егзалтација, буктала нада и вера да је Србија коначно на добром путу. Пред камерама два од 18 лидера ДОС-а, један приучени новинар, иначе побегуља из Војске, и један универзитетски професор. Разговарало се о свему и свачему и у једном трену дођоше и до шпијунаже, обавештајних служби, прислушкивања. Водитељ, наиван, приупита хоће ли се и на који начин оснажити српска обавештајна служба, тајна полиција, а

Пријатељство Милошевића и Стамболића завршиће се Осмом седницом СКС

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Криза око Меморандума показаће све пукотине које су постојале у врху партијске и државне власти Србије и која ће бити огољена на Осмој седници сломом Ивана Стамболића Ћутање Слободана Милошевића о Меморандуму САНУ није прошло неопажено у партијском и државном врху. Упадљиво је, међутим, да критике његове игре почињу тек после Осме седнице и смене Ивана Стамболића и њему блиских сарадника са чела српског руководства. Уздржан став првог човека српске Партије данас се објашњава Милошевићевом намером да избегне замерање са угледним академицима, на које је још тада рачунао као на важан ослонац у свом походу на власт. Ову тезу између редова провући ће и Драгиша Павловић, председник београдских комуниста и

parastos_bilogora_grubisno-polje.jpg

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

У суботу, 29 октобра 2016. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“. Извор: БИЛОГОРА

Хрватска православна црква

Хрвати актуелизују усташку творевину “Хрватску православну цркву”

Наиме, они су последњих дана почели интензивно да сакупљају потписе како би званично регистровали Хрватску православну цркву! Тако су 10. октобра на интернет-страници „хрватска православна црква” апеловали на све вернике да дају своје потписе и тиме убрзају упис ХПЦ у регистар. У такозвану Хрватску православну цркву претендује да прерасте досадашња Хрватска православна заједница, коју је основао следбеник Анте Павелић, а она ће бити својеврсна копија Хрватске православне цркве из времена Независне Државе Хрватске. А управо та црква, према тумачењу историчара Александра Раковића, заједно са свим осталим полугама власти усташког режима радила је на томе да се српски православни народ преводи у Хрвате. Верски аналитичар Драшко Ђеновић за „Ало!“ каже да

Мило Ломпар

Милош Милојевић: Мило Ломпар о отпору између буне и самосатирања

Извештај са предавања Мила Ломпара „Српски народ после распада Југославије“ У Парохијском дому Цркве светог Саве у Београду одржано је 24. октобра ове године предавање Мила Ломпара посвећено важној теми перспективе српског народа после распада Југославије. Оно што је привукло пажњу – посебно ако сте тражили слободно место – била је велика посећеност. Сала Парохијског дома била је дупке пуна а састав публике прилично мешовит. Што, руку на срце, није баш уобичајена слика сличних скупова на којима доминирају седе главе. Уводничар о. Далибор Стојадиновић је, испред организатора предавања, указао да је тема идентитета, питање којим желимо да се идентификујемо као народ, једно од кључних питања. Такође је укратко представио предавача

Изложба «А Бог само ћути и гледа»

25 година егзодуса са Билогоре

Морамо бранити и мртве да би се спасили живи Поруке са изложбе «А Бог само ћути и гледа» одржане у Београду од 24. до 26. октобра 2016. у организацији Завичајног удружења «Билогора» У сриједу, 26. октобра у Београду, у изложбеном холу Народне банке Србије на Славији затворена је изложба „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА“. У оквиру изложбе одржана је и промоција књиге Душана Јелића са насловом истовјетним са називом изложбе – „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА – Одговор на обмане хрватских аутора о рату на Билогори 1991“. Такође, саставни дио изложбе је била и видео-презентација „Завичајно удружење Билогора „ те представљање посљедњег броја листа листа „Српско коло“ са

Иван Стамболић и Слободан Милошевић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Односом према Меморандуму Милошевић је стекао благонаклоност станара Кнез Михаилове 35, али и њихову подршку у антибирократској револуцији и његовом отвореном походу на власт Исламску декларацију прожету фундаменталистичким идејама написао је Алија Изетбеговић. Фрањо Туђман аутор је књиге “Беспућа повијесне збиљности”, у којој је и расистички садржај. Када је на тлу Југославије наступила сецесија, антисрпској пропаганди засметало је што су политички лидери Муслимана и Хрвата због својих опредељења оправдано жигосани. Милошевић није имао своју књигу. Зато му је приписан Меморандум САНУ, као национални програм Србије. Везу Меморандума САНУ и Слободана Милошевића, која је по многима била идентична односу родитеља и детета, овако су објаснили академици Василије Крестић и Коста Михаиловић.

Добрица Ћосић и Слободан Милошевић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Чињеница је да се Милошевић, за разлику од Ивана Стамболића и Драгише Павловића, према САНУ и Меморандуму држао уздржано. У свеопштој хајци, био је на самој периферији догађаја Природа односа Слободана Милошевића и Меморандума САНУ једно је у низу контроверзних питања која се од краја осамдесетих до данас готово без прекида постављају. Оно има и посебну тежину имајући у виду неславни исход Милошевићеве политике и метода којима се служио током успона и деценијске владавине на челу Србије и СР Југославије. Да ли Меморандум створио Милошевића, или је Милошевић његове наводе преузео као сопствени политички програм? Са дистанце од три деценије од објављивања меморандумског текста и пуних 16 година од петооктобарске

Виктимизaциja кoлaбoрaциoнистa пoдрaзумиjeвa рeлaтивизaциjу њихoвe oдгoвoрнoсти – кoмeмoрaциja у Худoj Jaми Foto: Срђaн Живулoвић/ФA Бoбo/ПИXСEЛЛ

Худoвишнe измишљoтинe

Kрижaрски рaт сjeћaњa кojи хрвaтскa дeсницa вoди прoтив истoриjскoг и фaнтoмa сaврeмeнoг кoмунизмa, присутaн и у eмисиjи ‘Oтвoрeнo’ пoсвeћeнoj Худoj Jaми, нeћe и нe мoжe стaти, пoгoтoвo сaдa кaдa пoстaje jaснo дa идeja пoмирeњa сирoмaшних и бoгaтих, oднoснo мирeњa с eкoнoмскoм eксплoaтaциjoм, прeдстaвљa суштински диo тзв. нaциoнaлнe пoмирбe нoмeн oбрaчунa пoбjeдничкe, aнтифaшистичкe стрaнe с jугoслoвeнским кoлaбoрaциoнистимa, oднoснo дoмaћим фaшистичким и прoфaшистичким oружaним снaгaмa, мaja и jунa 1945, прeдстaвљa кључни aспeкт истoриjскe дискрeдитaциje пoкрeтa прeдвoђeнoг KПJ у интeрпрeтaциjaмa тумaчa идeoлoшки нaклoњeних дeсници. Њихoв aнтикoмунистички рeсaнтимaн je, нaрaвнo, лeгитимaн – свe дoк нe пoчнe прeрaстaти у виктимизaциjу вojскe jeднe фaшистичкe држaвe, кaквa je билa НДХ. Meђутим, у jaвним дeбaтaмa нa нaвeдeну тeму

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.