arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Морава памти, а ми?

Морамо да сањамо своје снове, а још више да се трудимо да не остану недосањани. То ћемо најлакше постићи онда када снове претворимо у планове, а у планове недвосмислено будемо веровали. Тако мало треба да снови постану стварност, да план постане реалност. То мало је вера, нада, храброст и одлука. Када то постигнемо почиње и боља будућност коју сви тако жељно ишчекујемо. Осећате да вас проблеми стежу, да је неправда свуда око нас, али и даље нажалост мислите да не можете ништа, да је немогуће победити зло. Да ли сте то заиста и пробали? Како знате онда да је немогуће? Наши стари су за разлику од нас пробали и доказали

Стефан Радојковић

Логори и суд историје

Недићевци нису уништавали Јевреје на начин на који је то чинила НДХ Запљуснути смо таласом вести о страдању Срба, Јевреја, Рома и осталих антифашиста током Другог светског рата на просторима Краљевине Југославије. Иако неупућенима може да изгледа неповезано – питање Јасеновца и Старог сајмишта чини елементарно питање – шта знамо о страдању сопственог народа током Другог светског рата и шта о томе каже наука. Два су повода – случај фамозне изложбе о Јасеновцу у САД као и полемика о нацрту Закона о Старом сајмишту којим се коначно успоставља Установа спомен жртве на левој обали Саве. у Београду, где ће, у догледној будућности, бити изграђен меморијални комплекс за жртве геноцида, Холокауста

Јоване Попић

Свједочанства жртава холокауста из Загреба, Сарајева и Београда

Задранка по рођењу, Јована Попић дипломирала је сликарство на Ликовној академији у Београду, а затим отишла у Берлин на постдипломски студиј код славне Ребеке Хорн. И данас живи у Берлину. Рад умјетнице Јоване Попић “Што желиш заборавити?” представиће се на једном од највећих европских сајмова умјетнина, Арт Баселу. Јована Попић умјетница је која је рођена у Задру, дипломирала је сликарство на Ликовној академији у Београду, а затим отишла у Берлин на постдипломски студиј код знамените Ребеке Хорн. И данас живи у Берлину. Претходно се инсталација могла погледати у ХДЛУ-у гдје је била представљена у склопу обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве холокауста. Аудиовизуална инсталација састоји се од пет људских пршљена, увећаних, величине попут

Положај Срба у Хрватској из дана у дан све тежи

Поводом појаве налепница у Вуковару са обешеним људима на дрвету Демократски савез Срба из Хрватске издао је следеће:  Саопштење Најоштрије осуђујемо појаву налепница у Вуковару са обешеним људима на дрвету усмерену против припадника српске заједнице али и свих разумних и цивилизованих грађана ове државе. Ово је само једна од сличних појава последњих година коју пласирају назадне снаге које очигледно сматрају да овакво што има и даље погодно тло и да ће наићи на симпатију и поклоништво код многих. Међутим, бујање оваквих садржаја не чуди у ситуацији када државни врх (премијер и председница) има дилема у погледу фашистичких симбола који се појављују широм земље па и на највећем стратишту Другог светског рата

Jadovno_pecat5.jpg

Источна Босна – Књига Јадовно 1.

И у источној Босни су усташе транспортовали Србе у логор Јадовно. Највише их је одведено из Бијељине, Зворника, Тузле, Власенице, Рогатице и околних српских насеља. Почетком јуна, усташе су похватали неколико десетака Срба из Бијељине и околине, већином трговаца и обртника, међу којима је био и свештеник Миленко Поповић. Ноћу су их батинали у затвору среског начелства, а дању их, као у Огулину, Винковцима и неким другим градовима, изводили да чисте улице, док су их мјештани пратили погрдним ријечима и ударцима. Ова група је 23. јуна отпремљена у логор Даницу, одакле је, заједно с другим Србима, у јулу, у једној од пет композиција, транспортована у логор Јадовно. Сљедећа већа скупина

Логор на Старом сајмишту био под контролом окупатора и квинслишке владе Милана Недића у Србији: Соња Бисерко

Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста

Чланови Програмске комисије Београда за уређење простора Старог сајмишта, на коме је био нацистички логор за истребљење Јевреја, добили су пре недељу дана од Владе Србије Предлог закона о Установи Спомен жртве у чијем писању нису учествовали. На тај документ, у који је РСЕ имао увид, Хелсиншки одбор за људска права за Србију реаговао је саопштењем у коме се наводи да Предлог закона “није у складу са историјским чињеницама, да релативизује истребљење Јевреја током Другог светског рата и да је у функцији дневнополичких потреба власти”. Своје примедбе припрема и јеврејска заједница. Законским предлогом се утвђује изградња меморијалног центра на месту нацистичког логора Старо сајмиште у Новом Београду, месту где су током

Глински пaрoх Слoбoдaн Дрaкулић и Mилкa Maђaрaц

Нeћe грoм у бaку Mилку

Хрaбрa дeвeдeсeтoгoдишњaкињa из зaсeoкa Вeликoг Грaдцa нa Бaниjи живи усaмљeничким живoтoм: Дрски рaзбojници нису сe устручaвaли пљaчкaти усaмљeнe стaрцe усрeд биjeлa дaнa. Kaд гoд би нaишли, Mилкa Maђaрaц би их дoчeкaлa нa прaгу, викaлa и приjeтилa им. Зaчудo, нису je дирaли Кад зaпaдну сњeгoви или сe рaзлиjу прoљeтнe и jeсeнскe кишe, дo oсaмљeнe кућe врeмeшнe Mилкe Maђaрaц, нa крajу зaсeoкa Maђaрци кojи припaдa Вeликoм Грaдцу нa Бaниjи, нeмoгућe je дoћи. Oд скрeтaњa сa глaвнe цeстe, дo њeнe кућe имa нeкoликo килoмeтaрa, a нa сaмoм скрeтaњу, oгрoмнa хрпa шљункa кojу je joш љeтoс истoвaрилo предузeћe зa цeстe, чeкa дa je путeм вaљдa рaзбaцa oвa дeвeдeсeтoгoдишњa стaрицa, jeр сe рaдницимa, кojи су

Staro_Sajmiste_001.jpg

То је ствар свих нас

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Завршна разматрања о броју жртава– Књига Јадовно 1.

Логор Јадовно на Велебиту, први логор масовне смрти на подручју Независне Државе Хрватске, и након пуних 50 година по много чему представља енигму, прије свега по великом броју невиних жртава. Планински пропланак ограђен бодљикавом жицом, с неколико дрвених барака, у којима су боравили логорска управа и усташе то није био логор у правом смислу те ријечи, већ посљедња животна тачка оних који су из разних крајева НДХ упућивани у концентрациони логор Госпић, а преко њега у смрт. Мјесто гнусног злочина утемељеног у геноцидном законодавству НДХ, које се у пуној мјери манифестовало масовним терором над српским и јеврејским народом. Звјерства извршена на Велебиту и отоку Пагу од средине априла до поткрај

Логор Јадовно

Херцеговина и Дубровник– Књига Јадовно 1.

И с подручја Херцеговине, у исто вријеме када и из других крајева НДХ, Срби су транспортовани, преко Мостара, Сарајева, Славонског Брода, Загреба и Карловца, у логоре Госпић, Јадовно и Слана. Овај пут је прешао велики број Срба и Јевреја из Мостара, Љубиња, Требиња, Стоца, Љубушког, Коњица и других херцеговачких насеља. У вријеме капитулације Краљевине Југославије, 16. и 17. априла, у Мостару је успостављена усташка власт. За усташког повјереника је постављен Иван Хочевар, дотадашњи гардијски официр. Истовремено је формиран усташки стожер, на чијем челу се налазио Станко Шарац, а чланови су били: Ђуро Спужевић, судија, Стјепан Барбарић, судија, постављен за логорника, Петар Врдољак, професор, Мато Бунтић, директор занатске школе, Мирко Удиљак,

Убијена дјеца

Споменик Степинцу и једна комисија

Хрвати су, уз највише почасти, у Осијеку открили споменик Алојзију Степинцу, надбискупу, а затим и кардиналу загребачком(1), који је 1998. године проглашен „блаженим“, и поводом чијег уздизања на степен универзалног свеца католицизма је основана комисија за преговоре између Ватикана и СПЦ.   Тобож, папа Фрањо жели да се приближи Србима, да они изнесу своје аргументе, па ће онда видети шта ће да ради са „универзализацијом“ Степинчевом. Ова комисија је, од самог свог почетка, осуђена на пропаст Разлога је много, почев од неприпремљености србске стране, о чему је на Фонду стратешке културе већ било речи.(2) Али, кључна ствар је у томе што је за Хрвате и остале римокатолике у свету Степинац већ

Цeнтaр Плaшкoгa у нeдjeљу, зa нaшeг пoсjeтa, биo je пoтпунo пуст Foto: Joвицa Дрoбњaк

Срцe вaжниje oд пoлитикe

Дa ми je смeтaлo штo je прaвoслaвнa, никaд свojу Ђурђу нe бих жeниo. A нaшe je срцe свe рeклo. Имaли смo свaдбу с вишe oд 200 узвaникa. Знaчи, свe je jaснo, кaжe Нeдeљкo Aшчић кojи сe 1997. дoсeлиo у Плaшки, гдje Срби и Хрвaти дaнaс живe у сусjeдскoj, a чeстo и брaчнoj слoзи У нeкaдaшњoj Улици мaршaлa Tитa у цeнтру Плaшкoгa, дaнaшњoj 143. дoмoбрaнскe пукoвниje, oснoвнa je шкoлa и oстaци кућe – тeмeљи и гoли зидoви – нeкaд чувeнe плaшчaнскe пoрoдицe Злaтaр. Oндje сe смjeстилa и вeћинa мjeсних кaфићa, тргoвинa прeхрaмбeнoм и мjeшoвитoм рoбoм тe oпћинскa упрaвнa згрaдa. Бившa Maршaлoвa нajпрoмeтниja je улицa тoгa личкoг мjeстa, нo нa њoj сe

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

Комеморација у Уједињеним нацијама поводом Дана холокауста

Није промашај, али ни пун погодак

Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе “Јасеновац – право на незаборав”, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. – Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут “Политике” су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.