Имаjу ли Срби у Вуковару право на своjу историjу и зашто се значаj овог народа у прошлости града гура под тепих? Оног момента када су обjављени резултати пописа становништва у Вуковару подигла се и прашина око увођења ћирилице у овом граду, с обзиром да су Срби прешли ону зачарану границу од 33,33 одсто како би остварили право на употребу свог jезика и писма. Истог момента почела jе и хаjка на ћирилицу, а помало и на све што jе српско. Од тада, негде од почетка децембра прошле године, па до данас, а како ствари стоjе вероватно jош много дуже, слушаћемо како ћирилице у овом граду никад ниjе било, како њу нико не

Хрватска дугује око 1,2 милиона мјесечних пензија предратним пензионерима српске националности поријеклом из БиХ, не рачунајући намјерно нанесену штету незаконитим вредновањем пензија, изјавио је предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа. “Ови људи су специфичне вишеструке жртве у оквиру избјегличке популације јер су у Хрватској непожељне особе и у тој земљи су изгубили не само пребивалиште и дом, него и сва социјална и имовинска раније стечена права”, рекао је Пузигаћа Срни. Он је истакао да су у највећем броју случајева ови људи изгубили радноправни статус било непосредним отказом са посла, било службеним брисањем из евиденције запослених које је вршено 8. октобра 1991. године.

У Републици Српској је неопходно донијети закон којим би се заштитила ћирилица, а почетак примјене био би заједнички буквар који би објединио све српске земље, поручено је са научно-политичког скупа „Говори српски-пиши ћирилицом“, који је одржан у Требињу. Учесници скупа, лингвисти и научници из Републике Српске, Србије и Црне Горе најавили су да ће највишим органима Републике Српске упутити декларацију којом ће тражити израду закона о службеној употреби ћирилице. Закон би, између осталог, уредио да називи фирми или други натписи не могу бити исписани на енглеском језику и латиници, уколико нема и ћирилице. „Залагањем за писмо, језик и један буквар сачуваћемо наш народ и нашу будућност“, поручили су учесници скупа.

Нaкoн прaвoслaвнe црквe у Бjeлoвaру, нa кojoj je прoшли мjeсeц oсвaнулo устaшкo ‘U’, грaфитимa сличнoг сaдржaja сaдa je oштeћeн и хрaм у Сињу Под oкриљeм нoћи нa фaсaди прaвoслaвнe црквe Свeтoг Пeтрa и Пaвлa у цeнтру Сињa oсвaнули су устaшки грaфити. Зa сaдa нeпoзнaти вaндaл, или вишe њих, прeкo зидa црквe су црним спрejeм исписaли устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ и слoвo ‘U’. Случaj je приjaвљeн пoлициjи и грaдским влaстимa кoje су oсудилe oвaj чин и кaзaлe дa ћe кoмунaлни рeдaри уклoнити нeпримjeрeни грaфит. Пoдсjeтимo, oвa црквa je оскрнављена и у aприлу 2010. гoдинe, кaдa су тaкoђeр нeпoзнaти пoчиниоци нa њoj исписaли устaшкe симбoлe и грaфитe приjeтeћeг сaдржaja мeђу кojимa

Нацистичка свастика, NDH и слово U у мјесту сa већинским српским становништвом Током протеклог викенда на зиду фудбалског игралишта у Бршадину, селу недалеко од Вуковара, појавили су се непримјерени графити. Полиција је потврдила појаву графита наводећи како се ради о непознатом починиоцу који је графите током ноћи 4/5 марта исписао црним спрејом. Међутим, не наводе садржај графита. Црним спрејом исцртано је велико слово U, нацистичка свастика, NDH … Бршадин је иначе мјесто с већинским српским становништвом, а фудбалско игралиште се налази у споредној улици. Извор: Večernji List Везане вијести: Вуковар облијепљен графитима „српско породично стабло … Хрватска политика и „српско породично стабло“ | Јадовно 1941. Хрватска: Освануо графит „Српска деца, српска деца, дошла … Амнести

Колико год десница често плаши обновом Југославије, за већину хрватских грађана југославенство је изразито негативан појам, закључак је  књиге “Стратегија симболичне изградње нације у државама југоисточне Европе” Девет од десет испитаника, или сасвим прецизно 90,8 посто, врло су или донекле поносни када их се пита јесу ли поносни што су грађани Хрватске. Свега четири посто или сваки двадесет и пети изјавиће да им се не свиђа службена национална застава, на којој се доминантно истиче некада контроверзна шаховница, а више од 97% анкетираних рекло је да воли националну химну, Лијепа наша домовино. Дијаметрално супротан је поглед на југославенско искуство и на питање је ли чланство у било којој федерацији имало позитивне