Skip to content
У Београду, 17. октобра 2013, у заjедничкоj организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, одржана jе Трибина: «Српске жртве у 20. веку – Историjа и сећање». Као последњи говорник, Александра Саша Купрешанин, говорила jе о Јадовну и изговорила своjу нову пjесму „Молитва маjци Богородици“, пjесму рођену на Јадовну. Саша jе члан УГ Јадовно 1941. Хвала ти Саша, чедо наше Јадовничко!
Тужилаштво БиХ доживјело је епску бламажу потврдом државног врха Хрватске да се у тој земљи припрема оптужница против пензионисаног бошњачког генерала Атифа Дудаковића, сматрају представници удружења српских жртава из протеклог рата. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић подсјетио је да се у Тужилаштву БиХ истрага против Дудаковића води више од деценију. “Тужилаштво БиХ је још у октобру 2006. године објавило да је формиран истражни предмет против Дудаковића због злочина почињених над Србима. Ако Хрватска заиста подигне оптужницу против Дудаковића, прије него Тужилаштво БиХ, то ће бити незапамћена бламажа институције која покушава да се представи као независно правосудно тијело”, рекао је Митровић за “Еуроблиц”.
Предавањем о искуствима и раду Хашког трибунала настављени су “Дани сјећања”, као помен српским жртвама у 20. вијеку. Суд у Хагу очигледно примјењује двоструке аршине- чињеница да су Срби до сада осуђени на близу 800 година затвора и пет доживотних, док је за злочине над Србима изречено тек 45 година затвора, потврђују да је овај суд политички и да није испунио ниједан циљ због којег је основан, поручено је са предавања. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да је Хашки трибунал политички суд. “Хашки трибунал је политички суд гдје су судије и судско вијеће више тужиоци него што су тужиоци
Таква тужба нема основе, сматрају у МВЕП-у, јер РХ није правна сљедница НДХ па не може одговарати за штету почињену под тим режимом Хрватској је ових дана уручена заједничка тужба за накнаду штете коју су хрватски Срби, Роми и Јевреји претрпјели током Другог свјетског рата. Ријеч је о поступку који је неколико особа у мају прошле године покренуло пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове насљеднике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарде долара. Ријеч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпјеле жртве усташких логора. Тужиоци тврде да је за ту штету одговорна Хрватска као правна насљедница НДХ. У Министарству вањских
Тек 1990. год, пред педесету годишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе усташке злочине. Из jама су биле извађене кости око 4000 Срба, страдалих у усташким погромима од 1941. до 1945. године. Дана 24. новембра 1990. године у Пребиловцима пред школом били су пренесени костурни остаци извађени из Јаме Голубинка и jош неколико jама. Опело jе тада служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско-херцеговачки високопреосвећени Владислав. Тада jе академик Милорад Екмечић коjи jе рођен у Пребиловцима одржао Слово у коjем jе између осталог рекао: „Не зовите ово дивљаштвом!
Код нас 178 људи носи медаље за спасавање Јевреја, а међу избављенима је била и беба. Стриц, тада радник на Старом сајмишту, “прошверцовао” ме је у торби У матичној књизи рођених пише јој као место рођења – Београд, општина Савски венац. Ипак, Естера Бајер рођена је 31. јануара 1942. године на далеко страшнијем месту – у логору Старо сајмиште, односно “Јуден лагер Семлин”. Родила се са само 900 грама. Да је нису “прошверцовали” изван логорских жица, у торби, вероватно би завршила као и њена мајка – угушена у специјалним колима познатим као душегупка. – Моја мајка Естера била је у седмом месецу трудноће када се нашла у логору, на Сајмишту
Тужиоци из Чикага тврде да је за штету Срба, Рома и Јевреја током Другог свјетског рата одговорна Хрватска. Хрватској је ових дана уручена скупна тужба за надокнаду штете коју су хрватски Срби, Роми и Јевреји претрпјели током Другог свјетског рата. Ријеч је о поступку који је неколико особа у мају прошле године покренуло пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове насљеднике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара. Ријеч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпјеле жртве усташких логора. Тужиоци тврде да је за ту штету одговорна Хрватска као правна насљедница НДХ. У Министарству вањских послова потврђено нам је
Пише: Владимир Кршљанин Запад је по својој природи корумпиран и корумпирајући. Стога он није „добар“ ни према коме. Запад људе, народе и државе потчињава. Запад води крсташке, освајачке, колонијалне, агресивне и специјалне ратове. Запад тежи да подјарми цео свет, а православну цивилизацију, од које је настао, као њена антитеза, тежи да уништи. Запад је на нас извршио три геноцидне агресије у 20. веку. Све до последње, могло се, уз опрезност, које никад довољно, са Западом трговати – јер западне силе нису биле јединствене, чак су и ратовале међу собом. У последњој агресији, 90-их, у којој нам је разбио и поделио земљу, Запад је први пут у својој историји, потпуно уједињен,
Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“
Неопходно је да сами будемо одговорни за будући Музеј Холокауста, стога смо захтевали да имамо потпуну самосталност као правно лице, које се уписује у одговарајући државни регистар Однос друштва према простору Сајмишта најбоље се може разумети ако сагледамо садашњи изгледа датог простора. Имовинско-правни послови су налик “Аугијевим шталама”, поред дивљих насеља, различитих радионица, вулканизерских радњи, теретана, приватних школа, те све до низа угоститељских објеката од којих се један налази у некадашњој логорској мртвачници (Турски павиљон) што је најбоља слика тога колико нам је Старо Сајмиште важно. Холокауст у Србији се може поделити на две фазе. У првој је уништено целокупно мушко јеврејско становништо, на локацији Топовских шупа у близини Аутокоманде,
Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан прије 22 године у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао. Снајпериста са зграде “Лориса” на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је
Катарина Дешић из Велике Плане из здравствених разлога није могла да има своју децу, али откако се удала није било дана да њена кућа у Милошевцу није одјекивала од дечијих гласова. Она и њен муж Матеја Рајковић, уз помоћ Центра за смештај напуштене деце у Милошевцу, отхранили су двадесет и петоро туђе деце. У време кад се због неимаштине и модерних животних трендова, жене све теже и ређе одлучују да рађају и подижу сопствену децу, помало нестварно звучи да је једна Српкиња цели свој живот посветила одгајању туђе деце. Данас, у деведесетој години живота, није сигурна да би без помоћи папира могла да се сети свих њихових имена, али је
Објављујемо у цијелости писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Мада је писмо послано као препоручено са повратницом, одговор на писмо до данас није стигао. Г-дин Александар Вулин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-24 11 000 Београд Земун, 20. 02. 2017. Поштовани господине министре, Обраћам Вам се у вези са актуелним догађањима која се тичу спомен комплекса Старо сајмиште, али и уопштено са ставом Вашег министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сјећања на српске жртве из Другог свјетског рата. Спомен комплекс Старо сајмиште треба да добије своје мјесто и улогу у овом
Ако постоји правило о уласку најјаче етничке странке Албанаца у владу, зашто се исто не односи и на Македoнце? У македонском народу највише гласова добио је – ВМРО, а не СДСМ Македонија jе у превирањима. Наставља се непрекинута трагедија и агресија чије смо жртве већ више од четврт века. Само необавештени и злонамерни могу да кажу како се ова велика криза не тиче Србије и да је најважнија „демократија“, то јест да председник Македоније повери мандат за састав владе политичару који има подршку већине посланика. Укратко, у Македонији је у току сукоб чије ће последице одредити њену судбину – да ли ће она опстати или нестати. Да ли ће у
Морамо учинити све, сваког дана, да се сећамо, да не заборавимо, рекли су у Медија центру представници Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ и удружења „Јадовно 1941“, обележавајући 75 година стратишта на Велебиту и Пагу. Уз пројекцију слика на којима се виде крстови којима су од пре неколико година обележена места ужаса и страдања, Душан Басташић подсетио је да је у њима побијено 40.000 људи, од тога 38.000 Срба. „Та места на којима се догодило зло природа је обдарила лепотом, зеленилом, шумама и пропланцима… До њих, међутим, воде неки блатњави путеви, зарасла су и о њима сведоче само крстови које смо поставили“, казао је Басташић и напоменуо да
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у
Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
