Крајем маја и почетком јуна 1941. године, усташе су ужурбано припремале изградњу логора Слана и Метајна на Пагу, који су прву већу скупину заточеника примили 25. јуна. Иако по тадашњој административној подјели НДХ на жупе, Карлобаг и Паг нису улазили у састав котара Госпић нити Велике жупе Лика и Гацка, чије је сједиште било у Госпићу, логори на Пагу су били организационо везани за логор у Госпићу и налазили се у надлежности жупског редарственог равнатељства Госпић, које је имало једнака овлашћења у односу на логоре на Пагу као и за цијели комплекс усташких логора на подручју Госпића. То потврђују и чешћи доласци у ове логоре равнатеља жупског редарственог равнатељства из

Удружење “Јадовно 1941”, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, сваке године поставља крст на неком од места страдања, рекао је ФоНету члан Удружења др Борис Беговић и додао да је овог лета тако обележена Катина јама, у подножју Велебита, у коју је 1941. бачен епископ горњокарловачки Сава. Једно од обележја скупова удружења “Јадовно 1941” је и то што нема говора, нити било какве примесе политике, истакао је Беговић, професор Правног факултета у Београду. Наши скупови су молитвени, посвећени молитвама за покој душе оних који су ту страдали. На њима има реч само свештеник, нема говора, објаснио је Беговић. Напомињући да не зна да ли се свима

ЈАДОВНО Под Велебитом бездна јама ћути  Мук јој страшнији од крика Небо изнад ње њене ране слути И плаче земља живих покојника   Дубока и тамна вјековима зјапи Сада са костима мученика И само одсјај небеских лампи  Освијетљава живе ране  несрећника   Чемером ли си  обавијен Велебите  Крв ти грца под изворима воде Гладна уста,а душе сите Сада по дворима Његовим ходе   Језива и тамна вјековима ћути  дубока и тешка ко дјевојачка суза Тишином својом на нова страдања слути  не може Србин без крви и уза   Проговорите кости недужних бића  Затресите земљу упрљану гријехом Доста је било муке и крвопролића Хоће ли икад српско чедо заспати са смијехом