arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Предсједник Милорад Додик над Шарановом јамом – ВИДЕО

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. У овом Сабрању је учествовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља. – Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса. Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату

01.07.2017. Др Младен Иванић над Шарановом јамом – ВИДЕО

Предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић присуствовао је парастосу над Шарановом јамом на Велебиту, поводом ”Дана сјећања на Јадовно 1941. године” и 76 година од страдања више од 40.000 људи, углавном Срба, у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. ”Шаранова јама је свето мјесто за српски народ. Не смијемо да заборавимо жртве које је поднио наш народ”, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић поклањајући се жртвама, којих је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијених – 40.123. Предсједавајући Иванић рекао је да је и ове, као и прошле године, дошао на ово мјесто да ода почаст невино страдалим жртвама и

Дан Пребиловачки, 6. август 2017. године: Почело пријављивање за поклоничко путовање

Српско национално друштво Пребиловци вас позива на 12. поклоничко путовање аутобусом из Београда и Новог Сада у Пребиловце за календарски празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика 6.август, који је дан мученичког страдања 600 жена, дјевојака и дјеце из Пребиловаца у Шурманачкој јами код Међугорја 1941. Полазак аутобуса из Бг и НС 5.8. у предвечерњим часовима, долазак у Пребиловце 6.8. у раним јутарњим часовима, присуство Светој литургији у Храму Васкрсења, ручак… Повратак из Пребиловаца истог дана у поподневним часовима, посјета манастиру Житомислић. Долазак у Бг и НС 7.8. у раним јутарњим часовима. (касније ћемо објавити прецизне сатнице и локације поласка аутобуса).  Пријаве за путовање- уплатом 1000,00 динара на рачун СНД Пребиловци,

Тишина гласнија од лелека, туга дубља од злогласних јама

Велебит – Тишина гласнија од лелека побијених невиних људи, туга дубља од злогласних јама, понос на мученике виши од врлети Велебита. Јадовно, мјесто мрачне историје цивилизације и смртоносни полигон за затирање српског сјемена. О Јадовну су исписане и испричане многе приче. Ниједна, међутим, не може бити толико добра и аутентична да би описала осјећај у српској души, која се поклања десетинама хиљада мученика. Зато су њихови потомци над јадовничким јамама смрти углавном ћутали. Гробну тишину над Шарановом јамом, у чијој утроби од звјерске усташке руке 1941. године скончаше хиљаде Срба, надјачавале су само ријечи молитве и пламен свијеће, који је као да и сам показује отпор и пркос, одолијевао повјетарцу.

Ливањско поље Фото: en.wikipedia.org/Pokrajac

Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете

Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог Илију 1941. године. Живи бацани у јаме Капела са криптом је, да подсетимо, подигнута у лето 1991. године и у њој су 11. августа положене кости жртава извађене из двадесетак јама и са губилишта у Ливну и селима рубом Ливањског поља. Потресно сведочанство Пре 26 година, 11. августа 1991. године када су у спомен-костурницу у Ливну положене мошти жртава усташких

Фото: РТРС/Срна

Додик код Шаранове јаме на Велебиту: Тешко је опростити…

Код Шаранове јаме на Велебиту јуче је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, те потомци жртава и бројни ходочасници положили вијенце. Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља. – Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али

Фото Д. Дозет

Обележен Дан сећања на Јадовно (ФОТО, ВИДЕО)

На Јадовну обележено 76 година од страдања Срба у НДХ. Више од пет стотина људи присуствовало помену страдалима у комплексу логора Дa Велебит може да плаче, данас би сигурно заплакао. Сваки камен овог личког горостаса уздахнуо би, пустио сузу и помолио се се за душе скоро 40 хиљада Срба и Јевреја, из свих српских крајева, мучки убијених у логорима Госпић- Јадовно- Паг тадашње Независне државе Хрватске. Камен не може, али људи могу. Више од пет стотина људи свих генерација окупило се данас над Шарановом јамом и одало пошту страдалим прецима. – У једном дана наша кућа је остала без мушких глава. Одвели су ђеда, стричеве и оца. Баба успела да

Откривене нове спомен-плоче дуж ”Крвавог пута”

Норвешка је поводом обележавања 75 година од када су први заробљеници депортовани на тло Норвешке организовала низ комеморација на више места. Ратни заробљеници (њих око 4400) из тадашње Југославије, од којих су 95% били Срби, су током другог светског рата одведени на принудни рад у Норвешку како би градили путеве и железнице. Планина Корг је због сурових услова рада и живота за њих представљала ”Крвави пут”. Поводом овог обележавања је откривено шест спомен плоча дуж ”Крвавог пута”. Норвешки краљ Харалд Пети је по први пут својим присуством дао посебан значај овом обележавању и одао почаст страдалима постављањем венца на спомен плочу, заједно са амбасадорком Србије Сузаном Бошковић Продановић. Председник СД

Обиљежен “Дан сјећања на Јадовно” (ВИДЕО)

Код Шаранове јаме на Велебиту обиљежен је “Дан сјећања на Јадовно 1941″године. Служењем парастоса, паљењем свијећа и полагањем цвијећа одата је почаст за 40 хиљада убијених у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне државе Хрватске. Обиљежавању су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, ресорни министар Миленко Савановић и потомци жртава. Предсједник Српске поручио је да жртве усташких покоља не смију бити заборављене. Предсједавајући Предсједништва БиХ рекао да је “Шаранова јама” свето мјесто за српски народ. За само 132 дана, на најсвирепији начин убијено је 38 хиљада Срба, двије хиљаде Јевреја и бројни други идеолошки противници НДХ. Њихова тијела бачена су у 32 јаме широм комплекса

Мученици из Храсна нашли смирај по трећи пут

„Нека смо само дочекали да нађу коначни смирај кости наших очева, стричева, браће на светој храшћанској земљи, па не би жалили и ми овдје поред њих починути“  Овако су данас говорили они старији потомци мученика из села Храсно, сахрањујући у новосаграђеној Спомен цкрвици земне остатке својих предака, поубијаних „на правди Бога“ за Видовдан 1941. године и бачених у оближњу јаму, гдје је на покољ поведено њих 101, али је 39 успјело да се одвеже и побјегне, па су земне остатке 62 жртве њихови потомци најприје вадили из јаме и сахранили у сеоску Спомен костурницу, али им потомци некадашњих џелата ни ту нису дали мира и у протеклом рату минирали и

Кости брутално побијених прекривене шљунком и песком у ували на Пагу

Плажа на месту усташког логора

Заборављена стратишта Госпић-Јадовно-Паг крију трагове страшних злочина с почетка Другог светског рата Остаци страшног система логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, у НДХ, данас су добрим делом девастирани. Спомен-табле су више пута скидане, а јаме са масовним гробницама необележене. Ово је резиме истраживања др Филипа Шкиљана из хрватског Института за миграције и народности, представљеног у суботу, у Центру за културну деконтаминацију, у оквиру пројекта “Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској”. Подаци о броју страдалих, како наводи Шкиљан, разликују се од аутора до аутора. Ђуро Затезало је број жртава проценио на најмање 40.123, од чега је 32.103 страдало у Јадовном, а 8.020 на подручју Слане и Метајне. Њих 38.010 били су

Предсједник Републике Српске Милорад Додик указао је на значај данашњег окупљања на Козари јер и на овај начин Република Српска чува и његује сјећање на људе који су се 1942. године дигли на устанак

Срби не би били убијани да је Српска постојала у Дргугом свјетском рату

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Срби не би били убијани по Козари, Јасеновцу и другим логорима у БиХ и Хрватској да је Српска постојала за вријеме Другог свјетског рата. Додик је на обиљежавању 75 година од Битке на Козари истакао да је Козара синоним антифашистичке борбе, те да су њемачки окупатори и усташе хтјели да побију, протјерају и покрсте Србе, што је виђено на многим подручјима. Он је нагласио да комунистички режим није сматрао за сходно да адекватно обиљежи мјеста српског страдања, као и да је Сарајево у бившој Југославији запоставило козарачки крај познат по партизанској борби. Додик је напоменуо да се јуче у Јадовну увјерио

Усташке власти оснивају логоре смрти – Књига Јадовно 1.

Одмах након успоставе квислиншке творевине НДХ, у Загребу је основана Усташка надзорна служба (УНС). Њен Уред III је био задужен да организује концентрационе логоре по угледу на концентрационе логоре у нацистичкој Немачкој. На челу Уреда III се налазио Еуген Кватерник Дидо, којем су били подређени „сви органи редарства, оружништва, мјесних заповједништава те уопће свих државних самоуправних органа“.[1] Од почетка маја 1941. године, Кватерник је равнатељ Равнатељства за јавни ред и сигурност (РАВСИГУР). Створен је голем полицијски апарат, с врло разгранатим службама и организацијама. УНС и РАВСИГУР су биле установе које су једине имале право да оснивају логоре у циљу масовног хапшења, мучења и убијања свих непоћудних за НДХ. Због тога

Драгоцена су сазнања Јени Лигтемберг о догађајима на Маркалама, у Сребреници и Српској Крајини, заснована на до сада непознатим изворима, поверљивим изјавама међународних представника са којима је разговарала током боравка у Босни.

Арчибалд Рајс нашег доба — Холанђанка која је распршила лажи Запада

Дневник Јени Лигтемберг важан је историјски документ, али и топло лирско дело. На њен захтев, приредио га је и издао „њен најбољи пријатељ са Пала“ Мирко Шошић, саговорник Спутњика, две деценије после раних сукоба.   https://video.img.ria.ru/Volume37/MP3/2017/06/18/2017_06_17_SerbiaIntervjuMirkoSosic_hp2qhq1c.oce.mp3 „Овде нешто није у реду“, помислила је Јени Лигтемберг, апотекарка у чувеној болници „Валеријус“ у Амстердаму гледајући ТВ дневник. „У Босни ратују три народа, а само су Срби свима криви за све. Само су њима увели санкције“. Следећег дана, попричала је са две Српкиње које су радиле у њеној болници. Куварицом Радицом, и Весном, која је помагала у набавној служби. Недуго затим, прикључила им се у протестима против Ханса Дитриха Геншера, не само зато што „Холанђани не воле Немце, већ зато што је видела шта

Трибина: Религија и национализам

Позивамо вас, да у понедељак, 3. јула 2017. године, у 19 часова, у Клубу Дома омладине Београда (Македонска 22) присуствујете трибини на тему „Религија и национализам“. Однос религије и национализма представља једно од отворених и свакако за нас једно од најзначајнијих питања. Испреплетеност и међусобни утицај верског и националног осећаја на нашим просторима се види кроз практично читаву прошлост, види се у садашњости, а сигурно је да ће и у будућем периоду имати снажан печат ових сентимената и феномена.  Разумети односе ова два осећања и уверења није могуће без појединачног схватања и разумевања оба наведена елемента. Шта она подразумевају, на чему се заснивају, како препознати који је прави пут у религијском

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.